ОЧУВАЊЕ ПОРОДИЦЕ ДАНАС ЈЕ НА ВЕЛИКОМ ИСПИТУ: Милена Предић о улогама у серијама "Једини излаз", "Бранилац" и "Нечиста крв"...

ЈЕЛЕНА БАЊАНИН

23. 05. 2021. у 20:00

ГЛУМИЦА Милена Предић стасавала је у Панчеву, у породици машинских инжењера и тек је после три године фармације признала и себи и другима да је глума њен пут.

ОЧУВАЊЕ ПОРОДИЦЕ ДАНАС ЈЕ НА ВЕЛИКОМ ИСПИТУ: Милена Предић о улогама у серијама Једини излаз, Бранилац и Нечиста крв...

Фото Петар Милошевић

Од тада, нико није могао да је одговори од уметности, а њену енергију је на ФДУ усмеравао Драган Петровић Пеле. Захваљујући једном од првих филмова, "Зона мртвих", упознала је садашњег супруга, филмског продуцента Марка Јоцића, са којим има синове Саву и Илију.

Шира публика упознала је Милену у филму "Свети Георгије убива аждаху", а гледали смо је и у серијама "Жене са Дедиња", "Андрија и Анђелка", "Сумњива лица", "Корени"... После улоге Кате, мајке Аћима Катића, кога је играо изузетни Жарко Лаушевић, заиграла је у филму "Такси блуз". Уследила је рола опасне Миљане у руско-српској комедији "Хотел Београд", а затим још опасније адвокатице Маше Колар у "Једином излазу". Позоришна публика имаће прилику да гледа Милену у новој представи у Битеф театру, а гледаоцима ће се представити и у серији "Бранилац", као супруга човека оптуженог за силовање и убиство, и "Нечиста крв", као жена ефенди Мите и мајка Софке.

Филм и серија "Једини излаз" наишли су на добар пријем публике и дочарали нам прави психолошки трилер. Шта вас је радовало док сте стварали причу из овог, за домаћу продукцију недовољно рађеног, жанра?

- Још током 2019. године, на првом читању сценарија за дугометражни филм видела сам да је поштено написан трилер, препун психолошких нијансирања и саспенса. То је требало да буде кратка али убитачна појава, и ја сам била задовољна што на малом простору може да се одигра читав један свет. Касније, како се рађала идеја за серију, испоставило се да ћу добити прилику да адвокатицу Машу разиграм и одиграм. Могу рећи да имам велико задовољство да пратим серију из епизоде у епизоду и да уживам како у свом раду тако и у раду осталих колега и аутора.

МОЈЕ УТОЧИШТЕ, РАДОСТ И СНАГА

САДА, после скоро деценије и по у глуми и остварења замисли и у приватном животу, шта сте научили да је важно у једном, а шта у другом животном пољу?

- За мене су та два пута подједнако важна. Важно је да будете у срећним релацијама, али важно је да будете и у миру са собом. Да волите друге, али да сте способни да волите сами себе и да пригрлите све своје мракове као и врлине.

Породица је моје уточиште, моја радост и снага, моје чистилиште и за њих троје бих живот дала. Глума, са друге стране, је моје креативно испуњење, простор надахнућа и све оно што свакодневица није. Нешто узвишено, магично и необично.

Ваш лик адвокатице Маше Колар је опасан, манипулативан и моћан. Да ли, по вашем схватању, она има неку позитивну особину или добру страну? Како сте је "бранили"?

- Принцип рада јесте да увек морате да браните лик који тумачите, односно не морате, него ви то желите. Дубоко филозофски верујем да сваки карактер носи своје светло и свој мрак са собом, и кроз припрему и саму интерпретацију имам то на памети. Маша је жена обузета својом амбицијом и позиција моћи јој даје за право да може да доноси одлуке у име других људи, дубоко убеђена да ради праву ствар, али, са друге стране, она жели да сачува углед и интегритет своје породице. Не могу да кажем да ми је тај резон близак, али сваки карактер пронађе и своје занимање, тако да није ни чудо што је Маша тако виспрена и на неки начин бескрупулозна - ништа друго него адвокатица.

"Корени", Фото: Printskrin

Међу темама "Јединог излаза" су и насиље и трауме, које жене не заобилазе ни у стварности. Како да их превазиђу?

- Мислим да је једино важно да се прича о томе, али уједно и да се створи поверење у коме ће се жртва осетити сигурно да са јавношћу подели неку своју трауму. Овде се то умногоме тиче новинара махом жуте штампе и њихових уредника који често лешинаре над нечијом муком. Треба о томе јавно дебатовати, али то свакако не сме да постане полигон за нечије медијско иживљавање. Мене су добоко потресли догађаји који се управо тичу мојих колегиница које су од јануара делиле са јавношћу оно што их тишти. Ја лично њима верујем, дајем им подршку и сматрам их за изузетно храбре. Оно на чему би наше друштво требало да ради јесте едукација и еманципација.

Анђелку Прпић и вас смо у "Једином излазу" видели у другачијим улогама, а заједно сте увеле гледаоце РТС у 2021. годину кроз скечеве "Незвани гости".

- Радују ме улоге које праве велики отклон од мене. Визуелно немам проблем ни да се постарим нити да се поружним. За мене је важно да обезбедим све да могу да се препустим креацији. Такође, захвално је поигравати се са разним нашим дијалектима, који дају још једну димензију у тој игри, али као и увек - најважнији су партнери са којима се играте и добацујете. Са Анђелком Прпић се ево већ десет година срећем у разним садржајима, од "Жена са Дедиња", преко "Андрије и Анђелке" до "Јединог излаза", а одскора и са Андрејем Шепетковским.

Са Николом Ристановским у "Једином излазу", Фото Промо

Недавно сте са њим снимили и једну од епизода серије "Бранилац", која реконструише стварне догађаје. Које сцене су биле најизазовније?

- Најизазовније ми је свакако била драма која се дешавала унутар мог женског лика. Тај тренутак расцепа личности у којем имате потребу да се, са једне стране, супротставите моралном посрнућу рођеног мужа, али и да, са друге стране, одржите сопствену породицу и да је заштитите, јер се издаја мужа директно на емотивном плану може доживети и као издаја породице. Тачније, издаја самог себе. То су велика питања на плећима малог човека.

Снимили сте и "Нечисту крв", према делима Боре Станковића, а по сценарију који је још 70-их написао Војислав Нановић. Поверена вам је улога Тодоре, жене ефенди Мите и Софкине мајке. Како сте њу доживели?

- Сам Воја Нановић доста је допринео комплексности Бориних јунака. Како ми је редитељ Милутин Петровић причао, он је комбиновао разне ликове из приповедака и учинио да буду модернији, животнији и колоритнији. Сама Тодора припада том наративу традиционалне жене која зна где је њено место у односу на мушкарца, али она веома добро подноси свој крст и својом унутрашњом снагом надомешћује инфериорности ефенди Мите, његов мрак и немоћ. Сматрам да је за сав модеран и еманципован дух који носи Софка, заслужна Тодора.

Андрија Милошевић, Фото Промо

Серија приповеда о финансијском, моралном и физичком пропадању породице у Врању крајем 19. века. Које ће нам још вечне дилеме донети уз дах прохујалих времена?

- Сва велика литература има те архетипске проблеме човека, зато је препознатљива и вечна. На том макро плану свакако је пропадање материјалног и моралног, али постоји ту и један велики сегмент личног и емотивног плана сваког појединца. Право на љубав, као и право на избор.

Рекли сте да управо у Борином делу у великој мери започиње еманципација женског духа, а што нам је блиско. Зашто је важно да се обрађују теме буђења женске слободе?

- Софка јесте тај виновник неке нове мисли, њено самопоуздање, дрскост, освешћена сексуалност и самим тим њен крах додатно доприноси трагичкој димензији. Важно је и да кроз литературу обрађујемо и процесуирамо те теме женске еманципације јер ћемо тако свакако боље разумети свет у којем живимо, а овај свет можемо и морамо учинити бољим местом за живот и због нас и због наше деце.

"Нечиста крв", Фото Промо

Да ли бисте могли да направите паралелу између жене из 21. и Тодоре из 19. века? Које универзалне карактеристике преноси лик Тодоре у савремено доба?

- Тема очувања породице и држања тих стубова је универзална. Али данашње жене немају и не траба да имају тај степен трпељивости. Зато је данас породица и њено очување на великом испиту, а сигурно разумевање жена на неком дубљем нивоу свакако може побољшати ситуацију.

Дочарали сте и лик Кате у "Коренима", по роману Добрице Ћосића. У чему лежи снага таквих, одлучних жена?

- Ката има снагу и негде се води мушким принципом опстајања и самоодрживости. Наше бабе и прабабе су јако тешко живеле и на све недаће историјске и економске имале су додатни терет инфериронијег пола, имам велико уважавање за њихове судбине, и зато у сваком женском лику који тумачим тражим извор инспирације.

Поносно истичете да сте из Панчева. Где сте налазили уметничко "уточиште" у коме сте спознали чари игре?

- Панчево и драмски студио при Центру за културу били су пресудни за моје проналажење у глуми. Још у гимназији, екипа из драмског студија била је моја духовна оаза, то су и даље људи који су мени јако важни у животу. Јасмина Вечански, која је студио здушно водила, Маша Дакић, Миљана Крашић, Татјана Крстевски и многи други... Пуне три године студирања фармације, која се десила пре него сто сам уписала Факултет драмских уметности, биле су испуњене одласцима у студио без дана изостајања, и коначно са 22 године сам себи и другима признала да је глума мој пут.

Своје глумачко биће спознали сте тек после три године фармације. Шта се догодило да преломите и одлучите да почнете испочетка?

- Прво сам признала себи да сам погрешила и да ме је завео осећај да сам способна да завршим било шта невезано за личне афинитете. Потичем из породице машинских инжењера, мајка ми је специјалиста биохемије и идеја о природним наукама била ми је блиска од детињства. Волела сам да учим, била сам дисциплинован ђак и студент који је имао ту врсту кондиције да цео дан бди над књигом. Али фармација је суштински све оно што ја нисам желела, нити ту количину хемије, гушио ме је и тај темпо и притисак вежби и испита, а све је то било додатно зачињено тиме што је факултет лоциран у Кумодражу 2 и удаљен од свих. Снови једне гимназијалке о одласку у Београд и студирању заправо су били потпуно срушени. Али у животу увек бива да мора једна прича потпуно да се уруши да би нова могла да се изгради.

Шта вас највише испуњава у приватном животу, а шта у послу?

- На оба плана ме испуњава осећај сазревања и раста, као и свакодневног савладавања препрека. Проблеми се испрва учине да су велики као кућа, али свакодневним размишљањем и процесуирањем дођете до спознаје да нису. У томе свакако помажу пријатељи којима сам окружена, како колеге глумци са којим сарађујем тако и пријатељи "цивили"... Та размена на свакодневном нивоу ми је веома важна.


 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)