КАКО ЈЕ "ЈЕРЕМИЈА" ОДУШЕВИО МИНИСТРЕ: Чувени хармоникаш Љубиша Павковић, за "Новости", о дугогодишњем дружењу и сарадњи са Тозовцем

М. Ћунковић

08. 04. 2021. у 13:00

УГЛЕДНИ хармоникаш Љубиша Павковић (73) деценијама је друговао и сарађивао са Предрагом Живковићем Тозовцем.

КАКО ЈЕ ЈЕРЕМИЈА ОДУШЕВИО МИНИСТРЕ: Чувени хармоникаш Љубиша Павковић,  за Новости,  о дугогодишњем дружењу и сарадњи са Тозовцем

Фото АТА Images

Дугогодишњи уметнички руководилац Народног оркестра Радио-телевизије Београд са пијететом прича о преминулом великану, и сећа се давних дана.

- Упознали смо се 1970, кад сам био примљен у Радио Београд, мада сам га једном пратио и као аматер - наводи за "Новости" Павковић. - Певао је "Влајну", изузетан снимак. Ту је ухватио залет и кренуо узлазном путањом. После тога - "Јеремија", "Мирјана" са којом је победио на "Песми лета"...

"Јеремија" је, каже Љубиша, била "безобразна, страшна песма" из Првог светског рата.

- Он је ту требало да дође кући, да види децу, да ли их има, да пољуби земљу, жену, оца, мајку... То је било строго забрањено, песма која изазива велике потресе на овим просторима. Тозовац је то певао 31. децембра 1971. Био је то импровизован концерт у телевизијском Студију 1, поводом отварања Другог канала ТВ Београд. Направљена је сала, попут биоскопске, где је цела влада Србије седела у првом реду. Ми смо били на два метра од њих. Сви руководиоци су били одушевљени, насмејани. То је, у оно време, било пробијање нечега што је заборављено, протерано, и оставило је на мене јак утисак.

Одатле, вели Павковић, почиње Тозовчев певачки успон.

- Штанцовао је полако једну по једну песму, на разне теме. Волео је Мораву страшно, шумадијске песме... Осећао сам да то генетски пева, да на њега делују емотивно. Природно - ту је рођен, то је у његовој души.

Љубиша је најпозванији да мало детаљније исприча о Тозовцу као хармоникашу.

- Он је од мене био старији 11 година. Некад је свирао по кафанама, вероватно и по свадбама, и могу да замислим шта је радио са тим народом, али - тај народ није био овај народ. Тај народ је слушао музику, певао, пио и уживао. Он је 1973. певао у СУП-овом одмаралишту у Бечићима, а ја сам га пратио, па смо мало и свирали заједно. Констатовали смо да обојица свирамо левом руком врло интензивно. Кад погледате хармоникаша који је огољен и нема оркестар иза себе, ту се види све. У левој руци је контрабас, бас гитара, виолончело, и хармонија која је број један у музици. Ту можете за пола минута да дешифрујете човека који свира - где се налази, о чему размишља, шта је његов репертоар и колико је музикалан. Видео сам ту његову музикалност. Имам утисак да је више волео хармонику него певање. Она му је страшно помогла приликом компоновања. Могао је да чује то што пева - и хармонски, и мелодијски. Велика предност у односу на људе који то не чују.

Павковић подвлачи да са Тозовцем има веома лепе доживљаје.

- Био је свестран, вишеструко надарен. Водио је боље од водитеља. Отишао је физички, али, његов дух и музика ће остати, јер је био јединствен. Драго ми је да ми је био пријатељ. Свирао сам на бар 70 одсто његових плоча, још од почетка. Одабрао ме је као експлозивног клинца. Жао ми је због његове смрти, али, то је тако...

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)