ПРЕ ТАЧНО ДВЕ ГОДИНЕ Последњи интервју Александра Јоксимовића за "Новости" - разговор који се памти

АЛЕКСАНДАР Јоксимовић, чувени креатор бивше Југославије, преминуо је ноћас у болници "Драгише Мишовић". Изгубио је битку са короном. Имао је 87 година.

Фото: В. Данилов

Иако је ретко давао интервјуе, позив "Новости" је прихватио и последњи разговор са њим смо урадили 2019. године. U nastavku pročitajte njegov poslednji intervju za naš list.

* Шта вас је инспирисало за вашу прву колекцију високе моде "Симонида"?

- У Грачаници сам скицирао камену резбарију коју сам преносио на тканину да делује као да је клесано: скројимо предњи део хаљине од штофа, одозго платно на коме исцртамо орнамент, проштепамо и добијемо канал између штофа и платна који пунимо ватом, кад се преокрене, добије се испупчен орнамент. Свилу сам бојио местичаво, да делује као одран зид од фреске. Накит од стакла у боји смо правили од истопљених зелених и жутих пивских флаша. У Галерији фресака први пут сам приказао "Симониду" уз Мокрањчеву литургију, мада су ми сви рекли да нисам нормалан и да ћу изгубити посао.

Фото: В. Данилов

Јоксимовић са Јованком Броз и Бранком Пешићем, бившим градоначелником Београда

* Колекције "Симонида", "Љубав и мода" и "Фолклор и мода" представили сте у Москви на великој модној манифестацији поводом 50. годишњице револуције, где је међу бројним славним личностима била и Коко Шанел...

- Ревија је одржана у дворцу Сјездов са 20.000 места, а када је кренула "Симонида", уз снимак звона из Грачанице и Мокрањчеву музику, Рускиње су ридале и плакале. Међутим, зову ме директори и кажу да не може да иде Мокрањац, јер је то црквена музика. Предложе Баха, оргуље, али су ишла и звона. Тада сам добио прве награде за све три колекције од међународног жирија.

* За велику изложбу у Лењинграду, 1968. направили сте колекцију "Витраж", а 1969. у Паризу сте приказали колекцију "Проклета Јерина". Како сте се "усудили" да конкуришете Француској, земљи која има велику модну традицију?

- Моја идеја није била да конкуришем париској високој моди, већ да представим део историје моје земље, кроз рустичну колекцију и музику. Отишао сам у Цркву Свете Петке на Калемегдану да упалим свећу и пролазећи поред Цркве Ружице, видео споменике ратника у српској униформи и тако добио идеју за колекцију. У манастиру Жича сам скицирао најочуваније фреске, у Словенији набавио мебл штоф који је изгледао као да је ткан на ручном разбоју. Бата Ковач и ја смо изабрали старе српске песме, "Играле се делије насред земље Србије", "Марш на Дрину", "Свилен конац"... Кренула ревија, сви се тресемо, манекени се враћају, затим, непријатна тишина, па громогласни аплауз који никада нећу заборавити, а до краја су биле и овације! Исте вечери, у париском ТВ дневнику, гледали смо извештај о ревији, читали текст са фотографијама у "Пари соару" (као наше "Вечерње новости"), а у "Иманитеу" био је наслов "Дошли смо да се смејемо, а отишли смо постиђени". Почеле су да нам се јављају париске модне куће, између осталих и директор из "Диора".

Фото: В. Данилов

* Указана вам је велика част када сте добили позив да посетите модну кућу "Диор". Креатор Кристијан Диор лично вас је молио да радите за њега а ви сте га ипак одбили...?

- Приказали су нам најновију Диорову колекцију, а наш директор је позвао Диора да буде гост са колекцијом на Београдском сајму моде. Одговорио је да ће радо доћи под условом да исто вече прикажемо и моју и његову колекцију. Тако је и било. После тога ми је рекао да би био врло срећан да ја радим за њих. Одговорио сам да сам почаствован позивом, али да се веома добро осећам у својој фирми. Замолио ме је да схватим то као позив, јер су ми од тог момента, до краја мог мандата, врата "Диора" увек отворена.

ЕСТРАДА НА ТЕЛЕВИЗИЈИ

ТЕЛЕВИЗИЈА је доста пореметила стил, укус, стандард, однос према свему. Водитељка са голим раменима, у јутарњем програму, не може да саопштава шта се десило током ноћи и о саобраћајним несрећама. Мора да буде пристојно обучена, због текста који изговара, али ту се умешала естрада - закључује Јоксимовић.

ГДЕ ЈЕ ДРУГ ЈОКСИМОВИЋ?

АЛЕКСАНДАР нам је открио да је имао диван однос са Јованком Броз коју је упознао 1968. године на Сајму моде.

- Око ње, на штанду "Центротекстила", поседају директори а она пита "где је друг Јоксимовић?". И они морају да ме зову и направе ми место до ње. То ми је увек било смешно, а било је и непријатно, када с њом полако обилазим сајам, а неко из обезбеђења ме стално, иза леђа, гура палцем да идем брже. Највише је волела чојицу коју је производио Београдски комбинат, а за њу сам тражио да је обоје у тиркизну, бордо, кармин црвену, љубичасту, црну коју је највише носила, и од тога смо правили хаљине за њу - сећа се креатор.

Фото: В. Данилов

ТИТО ЈЕ СА МНОМ РАЗГОВАРАО О СВЕМУ

ЧУВЕНИ креатор се први пут, за наш лист, присетио дружења са Титом:

- Био сам једном у Бугојну, где смо вечерали заједно, Јованка, он и ја, причали и гледали филмове. Волео је да са мном разговара о свему, о стварима које немају везе са државом и системом. За мене су та сећања, у овим годинама, велика богатства. Било ми је јасно због чега му се клањао цео свет, јер ко сам био ја, у односу на оне које је он сретао и с којима је комуницирао. Када су моји у фабрици чули да сам видео Тита, нису могли да се освесте - каже Јоксимовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације