ИНТЕРВЈУ Композитор Раде Радивојевић: Наша музика није само рурална

М. Ћунковић

08. 03. 2021. у 16:08

ИНТЕРВЈУ Композитор Раде Радивојевић: Наша музика није само рурална

Фото В. Данилов

АНТОЛОГИЈА српске популарне песме, која је приређена недавно, у три дела, представља изузетно значајан документ, у писаном облику, за историју музике на овим просторима.

Обимну збирку нотних записа, уз пратеће текстове, приредило је Удружење композитора Србије, а изузетно битну улогу у свему је имао Раде Радивојевић. Еминентни музичар је потпредседник удружења, међутим, с обзиром на то да председница Ивана Тришић тренутно није у ситуацији да обавља своју дужност, постао је в. д. председника.

- Удружење се прихватило великог задатка, да стави у нотни запис стваралаштво српских композитора - од тридесетих година прошлог века, до данашњих дана - прича за наш лист Радивојевић.

- Едиција има, на српском и енглеском језику, и предговор и биографије свих композитора, и нотне записе - мелодије са клавирском пратњом и шифрама за друге инструменте.

И на сахранама

РАДЕ Радивојевић је, као аутор, у објављеној антологији заступљен са три песме. То је балада "Не иди од мене, злато моје", велики хит Мирјане Беширевић из 1986, затим евровизијска "Љубим те песмама" Екстра Нене, и "Буди добар као што сам ја" Маје Оџаклијевске.

- Чуо сам да се "Не иди од мене, злато моје" изводи на сахранама - наводи за наш лист Радивојевић. - То ми није била намера, писао сам је као љубавну песму, али, евидентно, дела се временом одвоје од аутора и живе свој живот.

За почетак - "Време шлагера"?

- Ту се обрађује период од тридесетих до шездесетих година. Заступљене су и песме написане током Другог светског рата као, рецимо, "Не плачи, мајчице мила", која је настала кад су млади одлазили на обавезни рад у Бор, па "Мансарда, мали стан"... У то време су се песме баш тако промовисале - штампала се мелодија са пратњом, потписаним текстом и шифрама, и то се продавало у књижарама.

Друга књига је "Време фестивала"?

- Тад је већ било мало другачије, постојала је телевизија. Трећа књига је "Време попа и рока". Ту је занимљиво да нису сви аутори били музички писмени, без обзира на таленат. Музику су снимали на касетофон, магнетофонске траке, да би касније ушли у студио. Углавном су то песме рок група, и за њих не постоје нотни записи. Ово је први пут да су се те нумере, популарне и слушане, нашле у нотама. На тај начин су се ти композитори и песме етаблирали и ушли у фонд културе наше земље.

Критеријуми за одабир песама су били веома озбиљни?

- За сваку књигу је постојала селекторска комисија, која је увек бројала пет чланова. Било је битно не само да је песма популарна, већ и какав је њен музички садржај - техника компоновања, мелодија, хармоније, тежина композиторског рада, порука текста... На овај начин се види континуитет наше музике. Не сводимо се ми само на руралну, народну музику. Имамо јаку традицију шлагера, поп песама. То је, заправо, исто, само је шлагер француски израз, а поп енглески.

ЧЕТИРИ ПРЕСТИЖНЕ НАГРАДЕ УДРУЖЕЊА

НАПОМИЊЕ Радивојевић да је УКС еснафско удружење свих композитора Србије.

- Наш посао је волонтерски - каже музичар за "Новости".

- Имамо три секције - озбиљна музика, музички писци и композитори популарне музике. Бринемо о слободним уметницима који добијају од града потпору за социјално и пензионо осигурање. Организујемо много пројеката. Трибину композитора озбиљне музике ове године ћемо реализовати 30. пут. Престижну награду "Дарко Краљић" добијају композитори популарне музике, а признање "Стеван Мокрањац" аутори сериозне музике. Награда "Павле Стефановић" је за музикологе и музичке писце, а "Александар Павловић" за промотере српске музике.

Многи су сматрали југословенску поп-рок сцену једном од најјачих у свету ван енглеског говорног подручја?

- Могу то да правдам. Ми смо се рано отворили, и до нас је долазио утицај америчког џеза. Тридесетих смо већ имали прве џез ансамбле. После рата смо пратили "Санремо", слушали италијанску музику. Наши музичари су прво снимали стране хитове, а онда су се ауторски осмелили. Говорило се о гвозденој завеси, ја је никад нисам осетио. Шездесетих сам ноћу слушао Радио Луксембург, од 1966. био члан нишког ВИС "Далтони"... Људи су код нас имали слободан простор да изразе креативност кроз рок.

Како преживљавате одласке бројних колега и пријатеља у последње време?

- Тешко. Поред оних које сви знамо, ту су и многи јавности непознати људи. Одувек се и рађа и умире, али сад се то баш зацрнило. У ово време ми и контакти фале. Имам их, умерено, али, ипак се сви пазимо. Нема путовања, све је сведено на мали простор, кавез. Вакцинисао сам се, али, уопште није у мојој глави да ћу да будем слободан.

Шта мислите, хоће ли бар на лето бити концерата?

- Волео бих, али нисам оптимиста. Продужиће се време онлајн свирки. То, са једне стране, није лоше, на тај начин вас види много више људи. Само постојање концерата је, међутим, контакт са публиком. Тај чин недостаје, он ничим не може да се надомести.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)