СУСРЕТИ СУ НАМ САДА НАЈПОТРЕБНИЈИ Иван Босиљчић за "Новости": Највише волим песме кроз које је испричана нечија прича

М. Ћунковић

07. 03. 2021. у 07:40

СУСРЕТИ СУ НАМ САДА НАЈПОТРЕБНИЈИ Иван Босиљчић за Новости: Највише волим песме кроз које је испричана нечија прича

Фото АТA Images

ПОРЕД улога у серијама, филмовима и позоришту, поштоваоци Ивана Босиљчића навикли су да га прате и на концертној позорници.

 То ће се десити 25. марта (19.00) у београдској "Комбанк дворани", а догађај је, једноставно и емотивно, назван "Наше вече". Чувени шармер ће тада, уз песму, рецитовати поезију Сергеја Јесењина, Константина Симонова, Шарла Бодлера, Јована Дучића, Булата Окуџаве... Капацитет дворане ће бити смањен, па ће у Ивановом надахнућу уживати 500 посетилаца. Догађај је, иначе, првобитно заказан за Дан заљубљених, међутим, уследило је одлагање јер је глумац био заражен короном, од које се успешно опоравио.

- Те вечери ће се десити оно што нам је тренутно најпотребније, а то је сусрет - каже, за "Новости", Босиљчић.

- У дворани нико неће бити случајно. Ми сви знамо једни друге. Знамо се преко поезије, музике. Знамо се по срцу. За мене ће то бити сусрет са мојима.

По чему се разликује интеракција са публиком током поетске вечери и за време представа?

- У позоришним комадима представљам друге људе. Неки су фиктивни, неки историјски ликови, а неки наши савременици. Углавном се кроз њих појављује и део моје личности, али суштина глумачког задатка је да има што мање мене, а више њих. У ауторском пројекту "Наше вече" је обрнуто. Ту у потпуности представљам себе именом и презименом, избором поезије, музике и сарадника који ме окружују. Све теме које отварам су моје унутрашње, које ме инспиришу на разговор лицем у лице са публиком. Зато се на тим вечерима остварује ванредно интимна атмосфера. Без обзира на то што ова форма подразумева велики број музичких нумера, она има јасан драмски ток и тиме остаје у домену позоришта.

А кад упоредите нови концепт са наступима названим "Пар стихова за нас" и ранијим?

- Нова представа је гитарска, вибрира другачије него пређашње. Говоримо о љубави у смислу чергарски, помало севдалински, ратнички, а истовремено рањиво, какав је свако од нас. На сцени ми се придружује Зоран Стојановић, маестро гитаре, који је дуго живео у Португалији и свирао са највећим фадо певачима. Ту је и Горан Ковачић, професор класичне гитаре и један од наших најплодоноснијих текстописаца и композитора. Влада Марковић је допутовао из иностранства за ову прилику. Марко Калабић на перкусијама је мој дугогодишњи пријатељ са којим наступам од првог дана. Нас петорица смо за себе направили једно здраво, радосно и снажно парче света у који сад позивамо и публику.

НА СЦЕНИ СПАЈАМ НЕСПОЈИВО

КОЈУ песму највише волите да певате, а чију поезију најрадије рецитујете?

- Највише волим песме кроз које је испричана нечија прича, или за коју се везује неки догађај или филм - открива за наш лист Босиљчић. - У претходној представи спојио сам "Жуте дуње" са Шантићевим "Прољећем". Ову сцену је публика много волела, а и мени је дуго била омиљена. У новој представи сам ишао корак даље, и испоставило се да неки стихови и мелодије који се чине неспојивим и те како подижу публику на ноге.

Скоро целу прошлу годину провели сте у Русији?

- Живео сам у Москви и Санкт Петербургу због снимања великог серијала "Казанова у Русији" и "Руски роб". И пред нашом и пред руском публиком у следећој телевизијској сезони биће приказана оба пројекта. Због тога сам имао паузу у снимањима у Србији и у позоришном репертоару. Иако сам у Русији до сржи био испуњен уметношћу, осетио сам да ми дубоко фали сусрет са нашом публиком. Дошло је време да се то надокнади, и много се радујем.

Какви су нам глумачки планови?

- Ту су два занимљива филмска процеса. Интензивно радим у склопу "Терирем продукције", која развија артхаус и документарни филм. Пред нама је интернационални пројекат "Сеновити Медитеран", који ће се снимати у Србији и Грчкој. Биће вам јасно о чему је реч ако погледате играни филм "Исцељење" или документарни "Завештање" редитеља Ивана Јовића и Моње Јовић, што искрено препоручујем. Други пројекат је филмска и музичка бајка под редитељским вођством Петра Пашића и продуцента Филипа Живојиновића. То је, такође, нешто чега до сада није било на нашим филмским платнима.

У Србији сте популарни углавном захваљујући улогама на малом екрану. Колико сте жељни да тај ниво достигнете и на великом?

- Следећи светске трендове, и код нас се брише граница између телевизије и филма и, заиста, има квалитетних пројеката. Као што се јасно запажа квалитет, тако се види кад су неке ствари збрзане. Исто се разазнаје и у театру. Задржати свој ритам данас је најскупља ствар. Зато је за мене "Наше вече" незаменљив уметнички простор.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)