СУЗЕ ЛИЈУ И НЕКИ НОВИ КЛИНЦИ: За великим кантаутором и песником Ђорђем Балашевићем жали читава бивша Југославија

СМРТ једног од најзначајнијих југословенских и српских кантаутора Ђорђа Балашевића, који је прекјуче преминуо у Новом Саду од последица короне, само три месеца пре 68. рођендана, ујединила је цео регион. Главна вест у Дневнику 2 на РТС била је одлазак "панонског морнара", Леонарда Коена равнице, па тек онда устоличење патријарха Порфирија.

Фото: Ata images

Од великог песника чија је рима била врхунска поезија, гитарски акорди дивна мелодија, а који се плашио једино да рата не буде, величанствено се опростио његов Нови Сад. Колико је само мушких суза пуштено у петак увече, док су палили свеће испред његове куће у Улици Јована Цвијића и на у једном тренутку дупке пуном Тргу слободе, певајући "Свирајте ми јесен стиже дуњо моја". И јуче су се Новосађани опраштали од свог најпознатијег суграђанина, а испред његове куће неко је оставио поруку - Сада ти рачунај на нас!

Фото Н. Карлић

Због Балашевића је у Загребу, насред чувене улице Илица, поред свећа и цвећа, исписано ћирилицом "бећарац", алузија на његову песму "Стих на асфалту" која почиње римом: "Да ми је још једаред проћи Илицом, па да бећарац нашврљам ћирилицом." Одата му је пошта и на улицама Сарајева, где је први одржао концерт, након несрећних ратних деведесетих. Град Пула га је молио да им пева у "Арени", а Томпсону су доживотно забранили концерте. Зато су гореле су свеће за Ђолета и на станици у Пули, где је чекао аутобус и свирао гитару, у песми "Опрости ми Катрин". Сарајевски уметник Мидхат Капетановић поделио је на "Инстаграму" дирљиву карикатуру Победника, Вучка и Загија који, погнутих глава, тугују за Ђорђем Балашевићем. Вучко грли малог белог зеца, док је поред њега пар мандарина, баш као у Ђолетовој песми "Неки нови клинци". Статус вечери на друштвеним мрежама био је: "Нисам оволико плакао од кад је умро Тито."

Људи су емоцијама показали колико су искрено волели и ценили Ђолета. Осећали су се као да им је умро блиски рођак, који им је био екстремно симпатичан. Као да нисмо ни знали колико нам је значио. Али, велики песници не умиру. Они живе заувек. Јер њихове су песме бесмртне.

Фото П. Милошевић

- Одлазећи, Ђорђе Балашевић је понео велики комад сваког од нас - рекао је рок новинар и публициста Пеца Поповић. - То је чињеница које смо свесни, без обзира на то када смо га последњи пут видели и чули. Откључао је емотивна складишта у сваком од нас, у сваком гаду је нашао неко зрно доброте и захваљујући њему и најгори и најбољи су се осећали боље.

Поповић сматра да је трагедија што је Балашевић отишао на овакав начин, као и да је заслужио много више него што је у животу добио. Бивша СФРЈ, рекао је, жали за Ђолетом јер је напустио све оне који говоре истим језиком и који деле исте емоције, јер није био песник једног простора, већ песник једне ширине. Подсећа и да је Балашевић био песник рођен у једној другој држави, који се обраћао тој држави и који у несрећним годинама није хтео да се одрекне те државе.

- Не можемо ми да се опростимо од њега, он ће остати у коду, у ДНК сваког од нас, који смо икад били дирнути неком његовом песмом - наглашава Поповић. - Тога не можемо да се одрекнемо. Ако бисмо се одрекли Балашевића, одрекли бисмо се оног најфинијег у нама.

Оног због чега се разликујемо од гадова, од нетолерантних људи. Он је долазио са простора где се подразумевала толеранција и доброта. То га је коштало, али он је својим делом прелазио преко свих слабости и недостатака који су му приписивани.

Након што је отпевао "Рачунајте на нас" и "Трипут сам видео Тита", и смрти доживотног маршала, Балашевић је слутећи крваву трагедију која се спрема 1986. написао антологијску и кључну песму читаве екс-Ју сцене, "Не ломите ми багрење", у којој је проговорио о страдању обичних људи који су још од осамдесетих трпели бесмислено и подмукло насиље у југословенској аутономној покрајини Косово и Метохија, од стране Албанаца - "Никада злотвора доста, суша ми уништи бостан, и лед се проспе пред жетву, ал лед је лед, а ред је ред. И прекардашило, им'о сам багремову шуму тамо доле према другу, па сам чекао, ред је ред, полако комшије, не може само да се уђе, да се руши туђе, лепо сам им рекао, не ломите ми багрење..."

- У тренутку када је написана, Срби су се селили са Косова и она је функционисала у том смислу, као српска песма - испричао је својевремено Балашевић. - То је песма за све оне који покушавају да имају неки свој живот, своје мале празнике, недеље, породичне фотографије, ритуале, клинце, излете, а онда их неко отера, сруши им куће, запали мостове у име неких виших, девијантних циљева.

За њом је дошла и "Само да рата не буде", коју је снимио уживо са дечјим хором. Ђоле није разумео "лудило међу људима", али је био први музичар из Србије који је после ратних сукоба одржао концерт у Сарајеву. Две ноћи је пунио "Скендерију", а први концерт отворио је дрхтавим гласом, једва се суздржавајући да не заплаче:

- Добро вече, Сарајево, ратови пролазе, људи остају!

НОВАК ЂОКОВИЋ

АНА БРНАБИЋ

НИКОЛА ЈОКИЋ

ЛЕПА БРЕНА

МАЈА ГОЈКОВИЋ

"ВАН ГОГ"

МАСИМО САВИЋ

ЦЕЦА РАЖНАТОВИЋ

ДЕЈАН СТАНКОВИЋ

"ХЛАДНО ПИВО"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације