ТРГОВАЛИ СТЕ НАШИМ ДЕЧИЈИМ ТЕЛИМА: Језива исповест сарајевске глумице, Миленина борба је охрабрила да проговори

Новости онлине

20. 01. 2021. у 09:30

САРАЈЕВСКА глумица Хасија Борић открила је са чиме се суочавала током, како каже, мучних и страшних дана у Драмском студију у Сарајеву, где су професори злостављали ученике и ученице. Њен текст је адресиран на професорку Катицу Дорис Лешић.

ТРГОВАЛИ СТЕ НАШИМ ДЕЧИЈИМ ТЕЛИМА: Језива исповест сарајевске глумице, Миленина борба је охрабрила да проговори

Фото: Принтсцреен

- Да ли Вас писмо младе глумице Милене Радуловић подсећа на нешто, размишљате ли о било чему што је у вези с тим, како се осећате и кајете ли се - запитала је Хасија, и почела своју исповест.

- Па, ево чега се сећам, а што је писмо младе глумице вратило у сећање.

Она каже да је Драмски студио био клоака и легло подмуклог и софистицираног сексуалног злостављања ученица и ученика,: "Што би рекли надреалисти: Његове методе су перфидније, он те прво понуди цигаром, па те онда разбије."

- Млади, најинтелигентнији и најдаровитији студенти били су жртве Вашег мобинга, све је замотавано у обланду великих љубави. На крају су ти ученици бежали из Сарајева стотинама километара далеко, кад би се искрадали из перверзних раља својих „професора“, да би се тек годинама након тога враћали у Сарајево, али још увек у страху од одмазде.

Хасија Борић је потом описала ужас кроз који су младе глумице пролазиле у Драмском студију у Сарајеву, и како су заташкавани инциденти који су се дешавали.

Фото: Принтсцреен

- Њима је држана рука на клиторису за време индивидуалне наставе и тумачено“: из п… се глуми, за то вас дирам“. Шта смо ми, малолетне, тад знале о глуми? Веровале смо свом професору. Полако смо се почеле бунити, једна другој поверавати, али смо углавном ћутале. Ви сте то знали, наши професори. Једном је једна од наших најстаријих колегица, М. почела вриштати, излетела на ходник и урлала, у стању страве и очаја, можда помешаном са хистеријом, ко зна. Сви ви, наши професори сте излетели на ходник, сви сте били ту, а излетели су и сви ученици. Ствар је брзо заташкана, настава је настављена. Шта је било са нашом талентованом колегиницом, не знам. Да ли сте је немилосрдно срушили или је сама одустала, то не знам. Углавном, након тога се никад није бавила глумом - написала је глумица у својој потресној исповести.

- Ја знам да сам се тако грчила на тим часовима, да након тога нисам могла ни говорити, па се нисам чула ни у првом реду Камерног театра. Срећа је била да сам у то време била у гимназији, ишла сам у две смене, а како се настава у Драмском студију одвијала поподне, имала сам алиби да не долазим на наставу.

Она каже да је тек касније схватила зашто су поједине талентоване колегинице саме напуштале Драмски студио или немилице рушене на испитима.

- А, зашто Ви нисте реаговали? Питам Вас јер сте још једини преживели професор! Па зато што сте били и гори од тих наших професора, и зато што је тај наш несретни професор био директор Камерног театра 55. Чула сам да је тај професор, Мирослав Аврам, професор сценског говора, наставио своје чувене едукативне методе на АСУ. Ви сте трговали нашим дечијим телима. Ви сте ћутали, настава се одвијала „нормално“, а Ви сте за узврат добијали представе у Камерном театру, постављали текстове које сте хтели, бирали редитеље које сте хтели, насловне улоге које сте хтели и сараднике које сте хтели. И, наравно, пошто је Ваш девер био директор МЕСС-а, штимали себи жири који ће Вам доделити Златни ловоров венац. Тако сте се окитили чак са четири златна ловорова венца, а све то преко злостављања, преко суза нас глумица и глумаца који нису могли ни да кроче на стазу глуме - написала је Хасија Борић.

Глумица је потом објаснила зашто породици није говорила ништа о малтретирању, али и какве је последице имала њена "непослушност" када је била суочена са злостављачима.

- Ја сам укочено стајала по страни. Шта сам могла да учиним? Да пријавим оцу целу ствар? Какав је био, ко зна шта би вам свима направио. Или сам се требала удаљити? Прекинула сам због Драмског студија моје виолинско образовање, то је био једини начин да се и даље бавим уметношћу. Углавном сам стајала по страни, пропуштана на испитима “условно“. Нисам Вам се могла дивити, вашој неталентованости, недуховности, недуховитости. И, мада сам на другој години играла Петруњелу у Народном позоришту, чији сам била стипендиста, што је сан сваке и старије глумице, морала сам као неталентована напустити БиХ, бити протерана из своје домовине, као једина у историји те перверзне клоаке, тог Вашег студија. Запита ли се ико зашто Сарајево као једини центар бивше нам домовине, није имало Позоришну академију? Па, да би ви, некомпетентни имали своје ухљебљење и имали свој перверзни Драмски студио.

Фото: Принтсцреен

- Чула сам да је тај професор наставио своје чувене едукативне методе и на АСУ, али то не могу тврдити, нека о томе проговоре студенткиње АСУ, као и моје колегинице са Драмског студија - написала је Хасија Борић.

Она каже да се након блиставе каријере младе првакиње хрватског глумишта вратила у своје Народно позориште, али су се и тада наставиле прљаве игре против ње. Хасијине колегинице су биле под притисцима због дружења и испијања кафа са глумицом.

- Није било замисливо да тада, пре 50 година, ми млади испричамо овај ужас. Тада бисте сигурно, уместо што се и дан данас шепурите сценама сарајевских позоришта, били осуђени за мобинг и сексуално злостављање и био би Вам забрањен даљи рад, били бисте удаљени од поштеног света - написала је глумица,

Она каже да су у доба својих највећих злочина "носили крст око врата и крстили сте пре изласка на сцену."

- И, да знате. Нисам до сад шутила јер ме било страх средине. Нек мисли ко шта хоће. И тако је од тада стасало довољно самосвојних младих жена као и женских организација које би ме подржале. Шутила сам због ваших потомака, једина моја морална дилема била су ваша ђеца која су ни крива ни дужна, а која морају истину о својим родитељима дознати на овакав начин - написала је, "с гнушањем и мучнином", Хасија Борић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)