ФРЕДИ ЈЕ БИО ДУХОВИТ, НИЈЕ СЕ ПЛАШИО СМРТИ: Питер Фристон, лични асистент покојног фронтмена "Квинa" говори за "Новости"

ЗАМИСЛИТЕ да радите свој посао најбоље што знате, а онда вам стигне позив за сарадњу од "Квина", једне од највећих рок група на свету и њеног харизматичног фронтмена и суперстара Фредија Меркјурија.

Фото ЕПА

Управо то се десило господину Питеру Фристону (65), који је као лични асистент живео са Меркјуријем 12 година, у Лондону, Минхену и Њујорку. Кувао је за легендарног рокера, пратио га на путовањима, бринуо се о њему до самог краја. Након Фредијеве смрти, Фристон је посветио живот томе да га свету приближи као особу, а не као звезду. На питање како је упознао Фредија, задобио његово поверење и постао му лични асистент, Питер Фристон за "Новости" каже:

- Радио сам у Краљевској опери у Лондону, у за костиме Краљевског балета, бринући се о костимима које су уметници носили на сцени. Краљевски балет приредио је велику добротворну свечаност. Желели су специјалног госта за ту прилику и добили су Фредија Меркјурија. Певао је "Боемску рапсодију" и "Малу луду ствар звану љубав", док је плесао са члановима компаније. Упознао сам Фредија после наступа и рекао сам му да је сјајно слушати његов глас, уз музику "Квина" и посматрати плесаче са њим. Био је љубазан и касније ме је питао шта тачно радим у Опери. Објаснио сам му да бринем о костимима и то је био крај разговора. Недељу дана касније мој шеф је добио телефонски позив од менаџмента "Квина" и питање да ли ћу бити доступан за шестонедељну турнеју са бендом, како бих водио рачуна о њиховој сценској гардероби. Фреди и ја само врло брзо развили добар професионални однос, нарочито када смо открили да смо обојица имали слично детињство у интернатима у Индији, па смо се готово одмах разумели.

Присуствовали сте свим снимањима албума и спотова "Квина". Ко је био главни?

- Што се тиче песама у студију, сваки члан бенда је био задужен за своју композицију, али је схватао шта други могу да допринесу. Фреди је имао песму у глави, али је знао да би му Брајан, Роџер и Џон могли дати нешто што сам није могао да чује. Када су у питању спотови, Фреди је имао већу контролу него остали. Тесно би сарађивао са редитељем, након што би почетна идеја била представљена. Имао је веома јасну уметничку визију оног што би требало да се уради.

Да ли је Фреди уживао у планетарној популарности или му је то сметало?

- Фреди је уживао у својој популарности јер му је дала све што је имао. Знао је да никада неће моћи да сам прошета улицом, али, ако би пожелео да изађе, ништа није могло да га спречи да уђе у свој аутомобил и да га Тери, његов телохранитељ и шофер, одвезе где год жели.

Какав је био приватно? Шта је читао, слушао, волео да једе?

- Фреди је волео да се смеје. Имао је смисао за хумор и волео је да буде окружен "шаљивџијама", људима који су могли да га насмеју. Никада га нисам видео да чита књигу. Архитектонски часописи и аукцијски каталози били су му омиљено штиво. У почетку је Фреди уживао у зачињеној храни, не мислим на превише љуту, већ на зачине који су доприносили интензивнијој ароми у храни, попут пилећег дансака (индијско јело од меса или поврћа, кувано са сочивом и коријандером, прим. ау.). Након што се разболео, његова чула нису прихватала те укусе, па је јео много више блажу храну, обичне супе, кајгану и томе слично.

Одећа са Вемблија код обожаваоца

ЗНАТЕ ли где је Фредијева одећа са чувеног концерта на Вемблију 1986?

- Фредијева сценска гардероба са Вемблија сада је у колекцији једног од највећих обожавалаца "Квина" у Великој Британији. Џим Хатон ју је продао на аукцији.

Фото Peterfreestone.com

Ви сте Фредију открили шпанску оперску диву Монсерат Кабаље?

- Било је случајно. Фреди је слушао касете са Паваротијевим певањем, јер се дивио контроли коју је имао над својим гласом, и завидео му је на вежбама које су му дале ту контролу. Фреди као одрасла особа није имао часове певања. Наговорио сам га да оде да уживо чује Паваротија у фебруару 1981. у Краљевској опери. Опера је била Вердијев "Бал под маскама", где тенор на почетку има арију, што је Фреди ценио, али онда, у другој сцени, појавио се сопран и Фреди је био опчињен од тренутка када је Монсерат Кабаље отворила уста. После је тражио да поново идемо и чујемо најбољи глас на свету...

Бринули сте о њему до самог краја. Како се носио са чињеницом да је смрт близу?

- Фреди је дуго времена имао болове, али је то решавао узимањем лекова за ублажавање болова. Прихватио је да ће умрети и никада није желео сувише емотивне људе око себе. Није се плашио смрти, за њега је то био само још један корак напред на његовом путу. Увек је веровао да је оно што ће се десити исправно за њега, и прихватао је шта му се догађало.

Фредијева смрт 24. новембра 1991. подигла је свест о сиди, о којој се тада није много знало?

- Оснивањем фондације "Меркјури Финикс труст", недуго после Фредијеве смрти, свет је постао много свеснији како тај вирус утиче на људе и како убија. Укључен сам у пројекат подршке фондацији, који се зове ТФА (Титаник, Фреди, AIDS). Осмислио га је Милан Сатник, млади чешки певач/извођач. Обилазимо школе и говоримо о ХИВ вирусу и сиди, јер су то теме о којима би више требало разговарати. До сада смо причали са око 16,000 ученика широм света.

У једном тренутку говорило се да би само Џорџ Мајкл могао да замени Фредија у "Квину"?

- Џорџ Мајкл и Фреди срели су се само неколико пута, али су се поштовали као музичари и приватно. Фреди је сматрао да је Џорџ написао неке невероватне песме, посебно у стилу у којем он није могао. Фреди је знао да је написао неке композиције које ће трајати годинама, мада мислим да би се изненадио што је и даље толико тражен, чак и 30 година касније. Постојао је само један Фреди, и ја не видим његовог наследника. Чак и када неко изводи песме "Квина", треба то да ради на свој начин, а не да копира, осим ако то није намера.

Сарађивали сте на филму "Боемска рапсодија". Неки кажу да је Фредијев утицај био много већи и да се неке ствари нису догодиле као у филму?

- Филм доживљавам као забаву засновану на животу Фредија и "Квина". Наравно да је ту укључено много маште, али, ако боље размислите, већина живота је прилично досадна, а филм мора да забави публику више од два сата. Време је морало да се пресложи како би стали сви важни догађаји, и то могу да прихватим. Обично посматрам сваку сцену посебно и иако филм у целини није истина, у свакој сцени могу да пронађем зрно истине.

Да ли се чујете са Мери Остин? Каква је била њена и Фредијева љубав?

- Више нисам у контакту са Мери. Верујем да су Фреди и Мери били сродне душе, да су се волели, али у духовном смислу, пре него у физичком.

Зашто се Џон Дикон тако лако одрекао музике, а Брајан Меј и Роџер Тејлор су наставили да се боре?

- Мислим да се Џон није лако предао, јер су он и Роџер били ти који су започели рад на албуму Made in Heaven, са Фредијевим вокалима који су остали после његове смрти. Он је са групом последњи пут свирао 1997. у Паризу, на премијери "Балета за живот" Мориса Бежара. Бенд је одсвирао последњу песму The Show Must Go On, певао је Елтон Џон, и тада је 100% схватио да се Фреди неће вратити. За њега "Квин" су биле четири особе и није био спреман да то буду три особе плус разни певачи. Брајан и Роџер су другачији људи и њима су концерти у крви, зато уживају у осећају изласка на сцену пред хиљадама обожавалаца.

На коју је своју песму Фреди био најпоноснији?

- Мислим да је био најпоноснији на Somebody to love. Знао је да је "Боемска рапсодија" посебна, али Somebody to love је означила више његових талената за композицију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације