Monx feat. Wikluh Sky - Додај ми функ

Петар Луковић

28. 12. 2020. у 16:07

Monx feat. Wikluh Sky - Додај ми функ

Фото: Принтсцреен

РОЂЕН средином шездесетих као плесни цроссовер између соула, џеза, ритам и блуза, фанк је постао креативни изазов за многе музичаре, не само у Америци где је настао, већ широм света, укључујући и ове наше балканске паралеле.

Нажалост, како то обично бива на овим просторима, оригинални жанр је најчешће или разводњен или непрепознатљив до оне мере кад више није јасно о каквој се, заправо, музици ради. Рецимо, функ: крајем седамдесетих и нарочито осамдесетих било је сијасет покушаја да се нешто представи као „функ“, да би се лако открило да је реч о класичном дисцо шаблону (попут Бобана Петровића и његове групе Здраво), тек једва зачињеном лаким функy елементима.

Списак оних који су наводно били у функ елементу епохално је недоследан; група Ким коју је предводио Кире Митрев представљала се као функ-реинкарнација; функом су се играли Оливер Мандић, Миша Блам, Рамбо Амадеус, група Функy Хоусе Банд, да би се тек појавом Дина Дворника стигло до најближе верзије онога што зовемо роцк-функ. Укратко, функ је углавном служио као украсни детаљ да се звучна слика обогати, а не као жанр у којем се музичари најугодније осећају.

После толико година, појава пројекта „Монк феат. Wиклух Скy“ под креативним вођством Жељка Митровића, коначно доноси аутентичну функ идеологију у технолошки супериорној продукцији. Песма „Додај ми функ“ поседује све неопходне елементе жанра; богати инструментаријум, сочни ритам, жестоке дуваче, соулфул вокале и ванредне бас егзибиције басисте Митровића које повремено подсећају на Марцуса Миллера или Вицтора Wоотена топлином и посебице техником. Чврста роцк подлога отвара простор за заводљиву мелодију и неодољиву потребу да се плеше; ово није никакав фусион или јазз-роцк миx, већ функ створен по аутентичним принципима блиставе свирке, моћног ритма и соул експлозије, које доносе лепршаву раздраганост и необуздано весеље. Гроовy! 

Монx феат Wиклух Скy - Лаж

За разлику од песме „Додај ми функ“ која као брзи воз удара слушаоца хипнотичким ритмом, нумера „Лаж“ је музички компликованија, много више јаззy, с наглашеним соул пасажима и интелигентним клавијатурама које доносе ретро дах седамдесетих година. Међуигра ритам секције и вокала ствара опуштену цоол-атмосферу у којој до изражаја долазе ефектни детаљи, попут дувачких упада или ефектних бас линија, што читав угођај издиже на ниво инструменталне маестралности и перфекције.  

Коначно, ова је песма доказ да термин „функ“ није једнозначна шема; напротив, наглашена емоционалост и способност да се енергија примени на овакав уп-темпо, говори о врхунским музичарима чије се уживање и радост могу готово физички осетити. Функy функ, дефинитивно! 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)