ПОСЛЕ СВИРКЕ ЗАВРШИО У ГИПСУ: Каријеру Мише Алексића, басисте "Рибље чорбе", обележили су занимљиви детаљи

М. Ћунковић

01. 12. 2020. у 09:00

ПОСЛЕ СВИРКЕ ЗАВРШИО У ГИПСУ: Каријеру Мише Алексића, басисте Рибље чорбе, обележили су занимљиви детаљи

Фото: Marina Pešić

БАСИСТУ "Рибље чорбе" Мишу Алексића, чија је смрт у 68. години од последица вируса корона шокирала комплетну домаћу јавност, али и многе ван граница наше земље, музика је освојила још у раној младости.

Стога не чуди што су његову, 50 година дугу каријеру обележили разни занимљиви детаљи, поготово од оснивања "Чорбе" 1978. године.

УЗ ОЦА ЗАВОЛЕО МУЗИКУ

ПРЕСУДНА особа за Мишину љубав према музици у дечачким данима био је његов отац Јован, уредник чувене емисије "Село весело" на Радио Београду. Захваљујући доајену музичке сцене Николи Караклајићу, који је водио такође чувену емисију "Састанак у 9", Миша је код куће на магнетофонским тракама слушао актуелне хитова Пета Буна, Пола Енке, Елвиса Прислија... Као и многима другима тих шездесетих, "прозор у свет" му је био и Радио Луксембург, где су могли да се чују актуелни светски хитови.

УПАО У СЕПТИЧКУ ЈАМУ

ЈЕДНА од најпознатијих анегдота у каријери "Рибље чорбе" везана је за Мишу. Све се десило још давне 1979. Алексић се овако сећао догађаја:

- Свирали смо у Долову, у Дому културе, малој сали која је иза бине имала завесу и Титову слику на њој. У току свирке, потерала ме је мала нужда, тако да сам морао негде под хитно да се испразним. Чим се завршила песма, скинуо сам бас гитару, рекао Бори да се враћам за секунд и појурио иза завесе. Одједном, само сам осетио како пропадам кроз страшан смрад. Заболело ме је и колено. Када сам се освестио, схватио сам да сам упао у неку рупу, али, то није била обична рупа него септичка јама. Почео сам да вичем: "Упомоћ, вадите ме одавде".

Срећом, чули су ме моји из бенда и извукли ме напоље. Свирао сам до краја, али сам сутрадан морао да ставим ногу у гипс. Наставак турнеје, на потезу Тутин - Сјеница - Нови Пазар - Рашка, уместо мене је одсвирао Цвеле, касније басиста "Инструктора".

"ФЕНДЕР" ЗА ОПРОШТАЈ

ЈЕДНОГОДИШЊИ боравак у Америци почетком седамдесетих Миша је највише памтио по опроштајној журки, приређеној њему у част. Овако ју је описао:

- Нисам имао појма да ће да је организују. Позову ме на пиво, ја улазим у салу и тамо сви они чекају, видим натпис Dear Michael, јер су ме тамо звали Мајкл. У ћошку стоји поклон, велика кутија прекривена америчком заставом на којој је писало "Срећан пут у Србију". Унутра гитара "фендер пресижн", у то време је коштала више од хиљаду долара! Па ти види који је то поклон и која је то част. Нажалост, више немам ту гитару, давно сам је продао и купио другу "фендерку".

БОРАЦ ЗА ПРАВА МУЗИЧАРА

ПОСЛЕДЊИХ година, Миша је, на више начина, био активан у борби за права музичара. Био је председник Управног одбора Удружења музичара џеза, забавне и рок музике Србије, па су, од почетка пандемије ковида 19, многе колеге звале, између осталог, и њега, трагајући за помоћи у тешким временима. Алексић је био и члан УО Агенције за остваривање права интерпретатора ПИ, као и члан Скупштине СОКОЈ.

НИЈЕ ВОЛЕО "РЕКЛА ЈЕ"

ПЕСМА "Рекла је", која затвара други "Чорбин" албум "Покварена машта и прљаве страсти" (1981), многима је једна од омиљених у опусу групе. Интересантно је, међутим, да је Миша није волео, па му није било баш по вољи кад ју је бенд, после више деценија, ставио у сет-листу за концерт у београдској "Арени" 2009. Како је говорио, била му је "развучена", међутим, с временом је прихватио да је публика воли. Ова нумера, једна од ретких за коју музику није писао неко од чланова бенда, већ чувени Енцо Лесић, често је била у концертном репертоару последњих година.

ЋЕРКА МИНА: ВИДИМО СЕ ГОРЕ, ЧУВАЈ МЕ ДО ТАДА

АЛЕКСИЋИ су породично били веома везани једни за друге. Неретко су се Миша, његова супруга Јасмина и ћерка Мина могли видети заједно на разним јавним догађајима, а редовно су ишли и заједно на вечеру. Мина је смогла снаге да се, у недељу увече, и на "Фејсбуку" опрости од оца:

- Још увек чекам да се пробудим из овог страшног кошмара и потрчим у загрљај твоје неизмерне љубави. Данас је са тобом умро велики део мене, сцена рокенрола и живот је сиромашнији за једно бескрајно добро, позитивно и поштено биће. Више ништа неће бити исто, ни мирис ваздуха, ни звук гитаре, ни породично путовање, ни укус наше омиљене клопе, ни срећа у ситницама које приређујемо једно другоме, ни страх од глупости и зезање наших интерних фора. Бескрајно ми недостајеш, али твоја енергија ће заувек живети у мени, мами, у мојој деци. Оставио си траг иза себе који ће бити вечан, као и моја љубав према теби. Хвала ти, тата, што си научио да будем ово што јесам и што ћемо се, због тебе, борити мама и ја храбро, овако као и ти. Хвала свима који су били и биће уз нас.

Фото "Фејсбук"

Волим те ван граница живота, Ћаки, небо је богатије за музичку сцену сада. Срећан пут на новом путовању које те чека, не заборави своју гитару. Видимо се горе, чувај ме до тада.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)