ПЕТ ДЕЦЕНИЈА ОД СМРТИ ЏИМИЈА ХЕНДРИКСА: Легенда и пола века после смрти

В. М. П.

18. 09. 2020. у 09:45

ПЕТ ДЕЦЕНИЈА ОД СМРТИ ЏИМИЈА ХЕНДРИКСА: Легенда и пола века после смрти

Фото Rolling stone

ДАНАС се навршава 50 година од смрти једног од најбољих гитариста свих времена Џимија Хендрикса, који је својим иновативним стилом и екстремним наступима унео револуцију у рок музику, као нико пре њега. Његова оригинална и необична техника свирања и после пола века је инспирација за многе музичаре.

 Леворуки гитариста био је чувен по маестралним импровизацијама на концертима. Међу првима је користио специјалне ефекте као што су дисторзија, вах-вах педале и појачала са повратком звука. Свој "фендер стратокастер" свирао је иза леђа, иза врата, па чак и зубима.

- Идеја да то учиним дошла ми је у Тенесију - испричаће касније Хендрикс. - Тамо доле мораш да свираш зубима или ћеш бити упуцан. По читавој бини били су разбацани поломљени зуби.


Рођен је 27. новембра 1942. у Сијетлу као Џејмс Маршал Хендрикс. Од малих ногу се занимао за гитару и прве акорде је научио пре него што је кренуо у школу. Никада није размишљао о колеџу, па се 1961. придружио војсци. Провео је само годину дана са падобранцима, јер је приликом једног скока сломио зглоб, па је разрешен дужности. Тада је почео да прати аренби бендове. Ишао је на турнеју са "Ајли брадерсима", Литл Ричардом, Би Би Кингом, Вилсоном Пикетом, Ајком и Тином Тарнер... У Њујорку упознаје Чеса Чендлера, бас гитаристу "Енималса", који га наговара да дође у Лондон.

На Чендлерову иницијативу оснива трио "Џими Хендрикс икспиријенс", премијерни концерт имали су у париској "Олимпији", а у јесен 1966. снимају сингл "Хеј Џо", а потом и "Парпл хејз", можда и најпознатију Хендриксову ствар. У том периоду развио је свој блистави стил.  У јуну 1967. свирао је у ноћном клубу "Савил" у Лондону, а наступу је присуствовао и Пол Макартни.


- И данас ми прођу жмарци низ кичму кад год се сетим када сам први пут видео Хендрикса како свира - испричаће Макартни. - Завесе су одлетеле уназад, а он је ишао напред свирајући "Клуб усамљених срца наредника Пепера" од "Битлса". То ми је било једно од највећих признања у каријери.


Џими је светску славу стекао 1967. на Монтерејском поп фестивалу, a културна икона је постао 1969. на фестивалу "Вудсток", где је био главна атракција. Последњи наступ одржао је 6. септембра 1970. на фестивалу, на острву Фехмарн у Немачкој. Непуне две седмице касније, 18. септембра, пронађен је мртав у хотелу "Самарканд" у Лондону. По једној верзији, предозирао се таблетама за спавање, а по другој, угушио се од повраћања у сну. Сахрањен је на гробљу у Рентону (предграђе Сијетла), где почива и његова мајка.
Последње речи које је написао ноћ пре смрти гласе:

"Прича о животу је бржа од намигивања. Прича о љубави је здраво и збогом, док се поново не сретнемо". Хендриксов успон ка слави трајао је само четири кратке године, али током тог периода успео је да заувек промени начин свирања електричне гитаре. У Рокенрол кућу славних примљен је 2005, а на холивудском Булевару славних је 1994. постављена његова звезда. Часопис "Ролинг стон" га је 2003. рангирао на прво место листе "Сто највећих гитариста свих времена".

Био је бунтовник без разлога у сваком погледу, не само када је реч о писању песама, већ и стилу свирања гитаре - упркос томе што је био леворук, користио је гитаре за дешњаке, које је једноставно окретао и реконструисао у супротном смеру. Изводио је блуз солаже и гитарске рифове са таквом страшћу каква никад раније није виђена. Тело му је било сједињено са музиком - њихао би куковима, падао на колена, лежао на леђима и свирао затворених очију. Понекад би претерао, набијајући своју гитару у појачало или би је једноставно - запалио. Његов безгранични погон, техничка способност и креативна примена ефеката, заувек су променили звук рокенрола.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)