ИСПОВЕСТ БРАТА НЕШЕ ЛЕПТИРА: Он је у небеском позоришту, уз Мољца, Манду, Петрућија...

О ВЕЛИКОМ Ненаду Радуловићу, свима знаном као Неша Лептир, може се данима причати, а да се не обухвати ни део оног што је иза себе оставио за само 10 година на сцени, пре него што га је прерана смрт, 12. фебруара 1990. отргла од нас.

Фото приватна архива

Емоције посебно навиру кад дође "округла" годишњица. Напросто, тешко је поверовати да Неше већ три деценије нема. Срећом, сећање на њега се редовно и на разне начине освежава, па је тако група "Неверне бебе" измамила сјајне реакције објављујући песму са његовим последњим текстом, "Сузе са звезда падају".

- "Модра бајка" је последња заокружена Нешина ствар - разјашњава за "Новости" његов рођени брат Жељко Радуловић. - Спремао је албум који је требало тако да се зове. Урадио сам компилацију хитова "Последње игре лептира" понајвише зато да бих "Модру бајку" убацио на диск и да би тај назив заживео, јер је цео његов живот, у ствари, био једна модра бајка. Песма "Сузе са звезда падају" је, буквално, изникла из фиоке. Склонио сам тај текст, да сачека неко ново време. Можда је и највише болело, јер је то све било везано за његов крај. Он је "покидао" пишући ту песму, али није стигао да заврши музику. То су феноменално урадиле "Неверне бебе". Милан Ђурђевић је невероватан човек, а цела група изузетно поштује Нешин рад, њега као човека и уметника. Они имају неку своју патину, нису "искривљени". Време их није уништило, остали су своји. Какав је Милан био '92, и дан-данас је такав. Није дао на себе ниједног тренутка. Зато су они добили песму. Чак и овај разговор можемо да посветимо Нешиним пријатељима који нису ту са нама, већ негде горе, у кабареу, заједно са њим. То су Милорад Мандић Манда, Бранислав Петрушевић Петрући, Љуба Мољац... Ја то гледам као неко небеско, путујуће позориште, у никад бољем кругу људи.

Осврнуо се Жељко на разлоге распада "Последње игре лептира" после пете плоче "Заједно смо пишкили у песку". Она је, као и све претходне, имала велики број хитова - насловну песму, "Руску чоколаду" са Јелицом Сретеновић, "Курс за шмекере", баладе "Тибет", "Мозак ми помераш", "Љубим те". Одлично је прошла код публике, али...

- Мислим да је дошло до засићења. Неша је био човек који је, у својој групи, све делио на равне части. Сећам се и кад је менаџер Саша Драгић, наш кућни пријатељ, видео како Неша дели проценте, идентично свима као и себи, рекао је - ја ћу бити још један, на пример осми, у деоби. Лова је била потпуно небитна. Сви су добијали исто и могли су да живе од тога, међутим, они су себе тражили и пронашли у неким другим водама. Нису били у томе сто одсто као што је био Неша, и било је, вероватно, време да оду даље. Мом брату је то био живот, и он је наставио тиме да се бави, да се надограђује. Никакве свађе није било.

БАБА ВИШЊУ СТВОРИО СЛУШАЈУЋИ ЂОКУ ВЈЕШТИЦУ

НЕШИНА чувена баба Вишња, како вели Жељко, оригиналан је лик који и данас живи у Београду и, с времена на време, провејава људима.

УСПОМЕНЕ Жељко Радуловић са албумима "Последње игре лептира", Фото В. Данилов

- Невероватан хумор једне бабе од 1.000 година. Заправо, ни не знаш колико има. Налазила се на свим битним местима и догађајима на планети, од оснивања света. Знала је све, сви су је волели и умела је да доскочи свакоме. Настала је тако што је Неша слушао Ђоку Вјештицу који је тражио од људи да се јаве и да кажу шта мисле о томе што је Баба Вишњина улица пуштена у оба смера. Он се јавио као баба Вишња да им замери и каже да то није у реду (смех). Прича је трајала 15 минута, Ђока од смеха није могао да дође себи.

Ми се и даље на годишњицу смрти виђамо. Тешко је и одржавати осморо људи заједно. Поготово би то било деликатно данас, у глобализму.
Жељко каже да је, током свих ових година, покушавао да нађе Нешиног наследника, али...

- Нисам успео. Једном се рађа такав уметник, са тако широким дијапазоном. Баратао је, рецимо, чак са 11 инструмената. Научио је прво да свира хармонику, па са ње прешао на мале инструменте - казу, усна хармоника, блок флаута... Све што је могло да му користи на рекама, на новобеоградским журкама, и чиме је могао да увесељава народ. Прешао је на клавир, па на гитару и са њом био на бини 10 година.
Упитан да издвоји себи, лично, најдражу песму "Последње игре лептира", Жељко каже:

- Ако размишљам о духу, онда ћу индустрију, естраду, да бацим у страну, и вратићу се на почетке који су невероватни. Ту је, рецимо, балада "Нисам ти рекао", још са првих концерата у "Дадову", СКЦ, КСТ... Има још једна балада, "Отићи ћу". Занемарена је, а фантастична. "Јутро се буди и нестаје роса, улазиш у мој стан, ја не могу да лутам...", то је песма која не постоји нигде, али је у мојој глави. Кад-тад ћу је избацити јер је сјајна, а он ју је свирао на концертима. Имао је и страшну баладу "Патриција", то смо и извели на концерту посвећеном њему, 1997. у Сава центру. Наравно, "Врати се" ми је нестварна песма. Знам за коју особу је везана, и много ми значи.

Нешин однос према публици је, подсећа Жељко, био пун хумора, шале, али са пуним поштовањем.

- Сава центар, 4.000 људи. Он застаје, прекида песму и каже "Сада је време за поделу награда. Вама се испод седишта налазе папирићи на којима пише ко је коју добио, а ми ћемо их касније поделити". Настане драмска пауза 10 секунди. Сви се ускомешали, а онда он каже "Како је то лепо кад вам се 4.000 људи поклони. А сада ћу се, драги гледаоци, поклонити ја вама". И поклонио им се. Таквих фазона је било прегршт, то је био Неша Лептир.

Препоручујемо

Познати

0 0

"ГАНС ЕН РОУЗИС" МЕЊАЈУ КОНЦЕРТНЕ ПЛАНОВЕ: У Европи догодине

07. 08. 2020. у 07:10

Познати

0 1

ПАЛА ПРВА КЛАПА НАСТАВКА БИОСКОПСКОГ ХИТА: Убрзање "Јужног ветра"

17. 08. 2020. у 22:53

Познати

1 0

КАЈЛИ ЏЕНЕР УЈУТРУ! Да ли због превише ботокса изгледа као да су је пчеле изуједале?

17. 08. 2020. у 17:23 >> 17:38

Познати

0 0

МИНА ЛАЗАРЕВИЋ: Инспекторка Стана је комичан лик

17. 08. 2020. у 17:12

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације