Познати

МАРИЈА БЕРГАМ О "СЕНКАМА НАД БАЛКАНОМ": Открила сам колико могу бити луда и храбра

ДЕЈАН ЋИРИЋ

08. 08. 2020. у 05:00

ПОНОВО су "Сенке над Балканом" на малим екранима (Прва ТВ), тако да још једном имамо прилику да уживамо у овом остварењу и одличним улогама врхунске глумачке поделе.

МАРИЈА БЕРГАМ О СЕНКАМА НАД БАЛКАНОМ: Открила сам колико могу бити луда и храбра

Као водећа глумица издвојила се Марија Бергам која је у улози Маје Давидовић скренула пажњу на себе не само талентом, лепотом и аутентичношћу, већ и уметничком креацијом. У "Сенкама..." ова дама је тајанствена, опасна и непредвидива, многи из њеног еснафа виде је као хероину чувених руских класика, док је приватно дете мора и црногорског камена, жена париских сенки и сопствене светлости у чијем је животу све ствар срца. Нит љубави према уметности све то повезује у портрет чије се сенке, бар донекле, могу изразити речима.

"Сенке над Балканом" су оставиле дубок траг у домаћој кинематографији. Какав траг је остао у вама из угла уметника, и личног, интимног доживљаја?

- Улога Маје Давидовић за мене представља остварења сна. Процес настајања тог дела био је другачији од свега што сам могла да претпоставим. Тај рад ме је променио, разбио многе предрасуде, натерао да искорачим и преиспитам многа своја становишта, представе о глуми и себе у глуми.

Шта никада нећете заборавити из периода рада на овом пројекту?

- Најдрагоценија је била подршка старијих, искуснијих колега. Они су умели да осете моју несигурност, колебање, губитак тла под ногама и да ми у тим тренуцима својом добронамерношћу, вером, деликатним саветом помогну да се вратим у колосек и урадим посао како треба. Мој генерални утисак је да, колико год да су нас пратиле тешкоће, стварали смо у доброј радној атмосфери, имали веру да радимо на стварању значајног, изузетног дела. Постојали су међусобно поверење и подршка, што је мени заиста било од великог значаја.

НОВА СЕРИЈА, ФИЛМ И ТЕАТАР

ШТА можемо да најавимо на професионалном плану у будућности?

- Серију "12 речи" која ће се емитовати на Суперстар телевизији од јесени. Аустралијски филм Here be dragons, редитеља Алистера Њутна Брауна, и нову представу коју почињем да радим у Битеф театру крајем августа са редитељком и кореографкињом Дуњом Јоцић.
Какву енергију и инспирацију за вас представља театар?
- Како често не налазим речи да изразим своја осећања о позоришту, ево неколико реченица Бјелинског из његовог чувеног текста о театру: "Волите ли театар како га ја волим, то јест свом снагом срца, с одушевљењем, до самозаборава на који је спремна само ватрена младост, страсна и жељна да доживи лепо? Или, боље рећи, можете ли да не волите театар више од свега на свету, осим добра и истине. Заиста, нису ли у њему сабране све чари, сва волшебност уметности?".

Да ли сте открили нешто о себи кроз лик Маје Давидовић? Која промена је најизраженија?

- Радећи на њеном лику, схватила сам колико имам унутрашњих кочница, колико нисам опуштена, да превише бринем и имам превелику потребу за контролом. Маја није жена са сређеним животом, није неко ко добро влада собом, али ни неко ко себе спутава. Да бих донела лик, морала сам да откријем колико могу бити луда и храбра, што је било и узбудљиво и корисно за мој глумачки развој.

Шта је ова улога ставила на испит - вашу храброст, уметничку слободу, спремност на ризик, таленат, самопоуздање...? И у чему сте победили себе?

- Све што сте навели било је стављено на испит. Најтеже је било ићи до краја.

Ова улога је, чини се, захтевала више од саме глуме. Пре свега, снажну унутарњу трансформацију. Шта вам је помогло да нађете меру и постигнете то да никог другог не можемо да замислимо у тој улози?

- Интересантно је да сам, када сам први пут прочитала сценарио, снажно осетила да, иако ја нисам та жена, на неки начин је носим у себи. У раду на улози водила сам се тим унутарњим осећањем. Улога ми је понудила да покажем широк дијапазон својих особености и осећања, а такве улоге су најређе. Мислим да Маја Давидовић није баш тако првобитно замишљена, али сам јој додала ту танану, рањиву, софистицирану страну личности, која није била толико изражена у сценарију.

Много се писало и говорило о "експлицитним" сценама у серији. Изјавили сте да је све подигнуто на ниво уметности, због чега нисте имали дилеме и страхове. На који начин се то постиже и да ли то ослобађа глумца у сваком смислу?

- Када је о еротским сценама реч, кључно је поверење између редитеља и глумца. Такође, веома је битна и лична процена о неопходности тих сцена и о томе докле си, као глумац, спреман да идеш. Процена може да буде и погрешна и зато снимање тих сцена увек носи дозу ризика. "Сенке" су провокативан пројекат у сваком смислу, и сматрам да се "вреле сцене" добро уклапају у естетику и стил серије.

Када глумац првом главном улогом помери сопствене, али и границе виђеног, који кораци се морају предузети да не останете "заробљени" у овом лику?

- То је тренутно моје велико питање и страх. Не знам који су то кораци. Много зависи од тога шта ће ми бити нуђено да играм у будућности, а на то не могу да утичем. Трудила сам се да за улоге које су уследиле после "Сенки" користим што различитија глумачка средства од оних које сам користила за Мају, и да изгледам другачије. Али, снага и упечатљивост овог пројекта и улоге су огромне. Па чак и да останем "заробљена" у овој улози, могу да сматрам да сам нешто урадила.

Епохе вам лепо леже. Којој јунакињи великих романа светске књижевности желите да удахнете живот на великом платну јер је најбоље разумете и осећате?

- Одрастала сам "гутајући" литературу светских класика. Заљубљивала сам се у разне епохе и патила што живим у овом времену, а не у том неком, наизглед неупоредиво лепшем, бољем, смисленијем. Ту тему премаштовито и духовито обрађује филм Вудија Алена Midnight in Paris, и нежно исмева тај романтизам и носталгију. У последње време највише маштам о Настасји Филиповној, јунакињи "Идиота", Достојевског.

Тај роман обожавам. Чак у шали неким познаницима, позоришним редитељима, набацим ту идеју. Безуспешно!

"Сенке над Балканом" су вас извеле на светлост уметничке мапе ових простора у пуном сјају. Без којих личних сенки не бисте били то што јесте у сваком смислу?

- Можда ћу некада имати добар разлог и довољно храбрости да поделим своје сенке са светом. Засада, држим их за себе, не игноришем их, већ мотрим на њих.

Ако занемаримо лепоту, таленат, појаву, популарност, интересовање медија, сензације, успех, ко је Марија Бергам у својој суштини и шта чини њен живот?

- Породица, породичне обавезе и породичне радости, некада више некада мање посла, некада уживање у истом, некада мучење. Време проведено са вансеријским људима који ми оплемењују живот, време посвећено уметности. И пре свега тога, и после свега тога, увек - моје дете.

Шта је камен спотицања у животу и уметности који још нисте прескочили и јесте ли отворени према својим манама и грешкама?

- Склона сам сталном преиспитивању себе и онога што радим. Врло сам самокритична, оштра према себи, одговорна, исцрпљујем се преко својих граница када радим, превише бринем, тежим да све држим под контролом. То ми ствара одређени грч, заправо стварало је, јер учим да стварам опуштено, пуштајући себе да дишем, пуштајући да се ствари дешавају.

На црвеном тепиху носите холивудски гламур, понекад изгледате ледено, тајанствено и фатално док, с друге стране, зрачите суптилном једноставношћу, топлином и благошћу. Откуда тај контраст у вама?

- "Широк је човек, требало би га сузити". Опет Достојевски. Свако од нас има читав универзум у себи. Нама је дата слобода и снага да одаберемо шта ћемо заливати и развијати у себи, а шта не. А ми, што више тога носимо у себи, што смо више проживели и осетили, то ћемо бити богатији глумци.

Делујете као рањива и емотивна жена која није отворена књига, али је скоро увек насмејана и ведра. Шта вам помаже да развејете сенке и ступице које носи живот?

- За то је делом заслужан Медитеран, где сам одрастала. Ми се брзо уморимо од туговања, незадовољства, негодовања, срџбе и идемо у правцу радости и уживања у животу. То сам приметила као менталитетску одлику људи са мора.

Изјавили сте да сте љубав према глуми стекли кроз рад у студију Мике Алексића "Ствар срца". Шта је увек ствар срца у вашем животу?

- Ствар срца значи "чиним из љубави". У мом животу све битне одлуке биле су ствар срца, и то ми даје снагу да се носим са искушењима.

Када се данас вратите заласцима сунца у Боки, которској калдрми, Столиву, мору и камену из ког сте потекли, шта говори и осећа то исто срце?

- Да је живот прелеп. И да ћу морати кад-тад да се вратим да живим тамо.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

Друштво

0 3

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

Репортаже

0 12

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

Познати

0 0

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17