ДРАМАТУРГ САЊА САВИЋ: Наше поделе вуку корен из предратног доба

ЈЕЛЕНА БАЊАНИН

26. 07. 2020. у 09:50

САЊА Савић Милосављевић, по звању драматург, објавила је неколико збирки приповедака, драме и два романа.

ДРАМАТУРГ САЊА САВИЋ: Наше поделе вуку корен из предратног доба

Фото Приватна архива /Промо

У дела је уткала амбијент Сарајева, у ком је рођена 1988, и сликовитост Босне као земље контраста. Потписује сценарио и режију дугометражног играног филма "Наши очеви, мајке и њихова дјеца", који је премијерно приказан на Фесту пре три године, као и дугометражног анимираног филма "Прича о Мики мраву", којим завршава докторске уметничке студије на ФДУ. Телевизијски деби имаће серијском адаптацијом "Времена зла", трилогије романа Добрице Ћосића "Грешник", "Отпадник" и "Верник", чији је идејни творац и извршни продуцент Горан Шушљик, а редитељ Иван Живковић, који је режирао серију "Корени", по истоименој Ћосићевој књизи. Снимање ове серије, од које се, после успеха "Корена", са разлогом много очекује, требало би да почне у августу. Сценарио "Корена" написао је Ђорђе Милосављевић, а мало је жена које су се ухватиле у коштац са овако "жестоким" и обимним темама.


- Добро је што је "Време зла" допало женских шака јер верујем да је женска прича, тачније прича Милене Катић, стуб око кога се врте мушке судбине. Да је професор Милосављевић радио сценарио, сигурно би адаптација била боља него моја - скромно каже у интервјуу за "ТВ новости" Сања Савић Милосављевић. - То "женско" читање даће свежину јер би мушкарац обратио пажњу на неке друге сегменте приче. Предност је да се фокус помери ка женским ликовима, не само ка њиховом сензибилитету, јер је "Време зла", поготово делови "Грешник" и "Отпадник", пуно историје и идеологије. Далеко од тога да сам правила чисту мелодраму од Ћосићевог текста, али користила сам неке њене елементе за приближавање емотивног слоја јунака публици. Животност је повезана са ликом Милене Катић, која прави равнотежу, уједно и контраст, окрутним мушким ликовима и животима. Видећемо како ће телевизијска публика, која је већином женска, прихватити серију.

Фото Приватна архива /Промо

 

Колико је било изазовно обимну трилогију сажети у 15 епизода?

- Било је прилично захтевно зато што је роман "Време зла" испресецан различитим идеолошким дешавањима и унутрашњим превирањима јунака. Пре свега је била идеја Горана Шушљика да се драматизација заснива на последњем делу трилогије "Верник", а да сегменти, који су важни за завршницу радње, буду испричани у "флешбековима". Био је посебан захват распоредити материјал из "Грешника" и "Отпадника", одредити значајне сцене које се могу употребити у финалној драматизацији за ТВ серију и, наравно, двокњижје "Верника" равномерно преточити у 15 епизода.

Како сте ви доживели преламање судбине једног народа кроз унутрашња превирања Ћосићевих јунака?

- Први пут сам "Време зла" читала као клинка и, искрено, мало тога сам разумела. Пролазећи поново кроз дело, схватила сам да се у периоду уочи Другог светског рата заправо огледа доста ситуација у којима смо данас. Чини ми се, баш на основу овог дела, да многе садашње нејасноће потичу из превирања која су се тада дешавала. Наше различите поделе вуку корен из тог периода.

Колико је још потребно да понављамо лекције из историје како бисмо схватили оно што је Ћосић записао осамдесетих?

- Као и за све остало, што смо више отворени да се приближимо различитим схватањима, и када нам се свиђају и када нам се не свиђају, биће нам лакше да се и са садашњошћу носимо. Без односа према историји, тешко да можемо и садашњост да сместимо на право место.

Редитељ Иван Живковић истакао је да је "Време зла" филмично, али да му је од тога важнија потрага за уметничком истином. Шта је, заправо, уметничка истина овог Ћосићевог дела?

- И у политичком и у уметничком смислу "Време зла" је веома пипаво. Први пут је објављено у праскозорје рата када је још увек била присутна политичка цензура. Ћосић је у том делу рекао неке истине за које се питам да ли је било могућности да их искаже раније. Са друге стране, он је, амбивалентно спрам историје, пробао да представи ствари онакве какве јесу. Ћосић је искрено и бескомпромисно огољавао шта се дешавало у том делу наше историје. Тиме се његово дело приближава савременом свету, јер истина је истина, када год да се исприча.

И насловима три романа Ћосић је кроз   метафору представио шта се дешавало неким члановима Комунистичке партије?

- Довољно је завирити у "Време зла" да би се схватила сва узалудност једноумља. Добро би било да ту књигу прочитају и они који неће да читају Ћосића зато што им се не допада нешто од његове политике. Баш зато што "Време зла" нуди дијалектички поглед на одређене ситуације, што се кроз ликове прецизно види како се поједина идеја развија и како пада, а и како човек у различитим околностима може опстати и то порећи. Такође, Ћосић се трудио да све супротстављене стране, којих је било много у периоду пред Други светски рат, прикаже без улепшавања и поружњавања. Баш то ликове чини драмски потентним, јер нико није представљен пропагадно, и то је, уз све остале уметничке карактеристике, права вредност овог дела.

Ћосићево политичко ангажовање некима је разлог и за оспоравање величине његовог књижевног дела?

- Одређена је врста, да тако кажем, малодушности и ускогрудости да се баш априори одбаци целокупно Ћосићево стваралаштво и да му се не да шанса зато што је имао извесна политичка опредељења у одређеном тренутку. Без обзира на то како неко схвата његов политички рад, сматрам да се Ћосићу књижевни рад не може оспорити. Не занемарујем идеолошко ишчитавање, али мислим да је, ипак, претежнија уметничка величина коју је Ћосић успео да постигне, без обзира на сву идеологију којој се приближавао, али од које се и удаљавао. Уосталом, као и много других светских писаца.

Фото Приватна архива /Промо

 

После серије "Корени" било је веће интересовање за Ћосића као аутора, а опет занемарен је у плану за лектиру средњих школа. Као да су оспоравања његов усуд?

- Можда је Ћосић то свесно знао и осећао, а што је и судбина великих писаца. Не постоји та књижевна или историјска величина чија вредност не може да се, на овај или онај начин, оспори. Питање је личног избора да ли неко сматра да је Ћосићева идеологија, или нешто друго што им се не допада, пресудно у односу на његово књижевно дело. С неким његовим идеолошко-политичким ставовима се слажем, са некима не, али због тога не доводим у питање вредност његовог књижевног опуса.

Шта вас је фасцинирало у Ћосићевом делу, његовим ликовима, уметничком приступу?

- Пре свега, ликови и радња "Верника" у којима је и Шушљик препознао изузетан драмски потенцијал за телевизију. Наратив је комплексан, испреплетан и интересантан, а јунаци су занимљиви, животни и имају много и топлине и хладноће. Огроман драмски потенцијал лежи у преплитању судбина, одлукама које ликови доносе, као у односу њихових живота са појединим историјским ситуацијама. Трагичност тих ликова је аристотеловска јер шта год да су урадили дошли би до исте судбине. Страдање је судбина човека. Петар Бајевић је поступио на један, Богдан Драговић на други начин, а обојица су трагично завршила. Они су морали проћи тим путем јер је сваки од њих поступао у складу са својим карактером. "Време зла" има ту античку, архетипску потку у себи. У жанровском слмислу оно иде од грађанске драме, као код Ибзена или Толстоја, до шекспировске историјске драме у сценама са кнезом Павлом. Веома је тешко тако разгранату причу сместити у један жанр.

Како сте осликали ликове, попут кнеза Павла или самог Добрице Ћосића, који су стварне историјске личности?

- Користила сам пратећу литературу, али Ћосић је веома детаљно истражио, заправо познавао, тај историјски период и добро га изградио. Зато није било много простора, а ни потребе, да нешто из историје надограђујем. Како бих боље разумела позадину главних јунака, Петра Бајевића и Богдана Драговића, читала сам о животима Живојина Павловића, Павла Бастајића и Мустафе Голубића (о њима пише Борис Рашета у књизи "Стаљинове убице"), који су послужили као инспирација. Фиктивни ликови из "Времена зла", Богдан и Петар, комбинација су историјских и нема опасности да заличе на њих, иако подсећају, јер је њихова трагика аутентична књижевна творевина.

Да ли сте замишљали одређене глумце као тумаче ликова из "Времена зла"?

- За неке ликове сам знала, а за неке се није знало ко ће их играти. Толико сам се саживела са јунацима "Времена зла" да сам их замишљала без обзира на глумце који ће им позајмити лик. Касније, када сам сазнала ко је опција за кастинг, била сам задовољна тим изборима.

МИЛЕНА, БОГДАН И ПЕТАР

КАКО поетика жене боји уметнички приступ носећим мушким ликовима "Времена зла"?
- Мушки ликови у драмском смислу јесу "носећи" - њихови мотиви покрећу радњу. Ипак, на неком ширем плану, женски принцип, отелотворен у Миленином лику, намеће се као осовина, идеја око које се све врти, али и лакмус папир преко којег се увиђа бесмислица идеолошких подела и заслепљености ликова који су тој идеологији одани. Главне мушке ликове, осим привржености ка Милени, везује и идеологија, они делују као да су две стране истог принципа сурове оданости: Петар Бајевић своју верност доказује прихватајући оно што партија од њега тражи, док Богдан Драговић то одбија. И једног и другог ломи историја и, како се чини, без обзира на њихов избор, она их и слама. Ту су занимљиви и ликови Ивана и Вукашина Катића, Боре Пуба, као и Владимира Драговића и Мишка Пуба кроз које се на различите начине преламају кључне идеје и принципи тог времена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)