“Знање имање”: Треба нам ново село за нове људе

НОВИНАРКИ Јасмини Никитовић Стојичић је као београдском детету село било примамљиво и обожавала је да ту проводи летње распусте. Ипак, одрасла је на велеградском асфалту, образовала се за економисту-туризмолога и упловила у новинарске воде пре скоро 45 година, водећи емисије о младима, моди и рокенролу. Задржавши препознатљив стил и немиран дух, Јасмина већ две деценије уређује и води емисију "Знање имање".

Фото: Приватна архива

- Када сам почела да уређујем "Знање имање" све ми је изгледало као да сам "пала с Марса", а нико није хтео после 5. октобра да се бави "сељачком" емисијом. Знала сам тада само село Миоковци код Чачка одакле је мој отац и где сам ишла као дете. Село доживљавам као безграничну слободу и љубав. Наравно, чували смо краве код реке Чемернице, видела сам како изгледа моба и како се људи спремају за пијац и вашар. Када сам започела са "Знањем имањем" имала сам визију да ће Србија да процвета и да буде башта Европе. Не иде све тако брзо као што сам желела и замишљала, али много тога се мења - каже за "ТВ новости" Јасмина Никитовић Стојичић.

* Шта сте све научили током година бављења српским селом?

- Упознала сам предивну Србију. Имамо погрешну слику да преовладава Србија из ријалитија, а постоји и она племенита, мирна, стваралачка и која је задовољна могућностима. Захваљујући емисији коју водим била сам и на конгресима и сајмовима у Јужној Америци, Африци, Азији и Европи. Видела сам како се производи храна и на Западу и на Истоку. Храна је део националног идентитета и културе, која нас уз ритмове, плесове, народне ношње и народно стваралаштво чини оним што јесмо. Планета је веома разнолика, а ми као коцкица у том мозаику смо веома занимљиви. Никако не смемо да се поништавамо већ да сагледамо квалитете и да схватимо да смо бисер у тој јединственој колажној слици света. И клима и географија су нам омогућиле да производимо храну врхунског квалитета са јединственим укусима и мирисима што би требало да сачувамо за нове генерације.

* Које нам још могућности поднебље пружа и како да их усавршимо?

- Имамо географски заштићене производе, попут пиротског качкаваља или бермет вина из Сремских Карловаца, само је битно да сачувамо пиротску овцу и фрушкогорско грожђе јер без тога нема ни производа. Некада се на светским берзама квалитет мерио према ариљској малини или грочанској брескви. Важно је да сами видимо колико је вредно оно што имамо зато што индустријска и "брза" храна нема храњиве вредности које су човеку потребне. Наша огромна могућност лежи у младима који са породицом желе да живе на селу, али не само као произвођачи хране већ и као уметници, програмери, архитекте... Села су почела да нам одумиру и верујем да овом времену треба ново село за нове људе. Оно би нудило инфраструктуру примерену садашњем човеку, што подразумева пут, интернет, пошту, водоводну и канализациону мрежу. Дакле, скоро све што има град, али уз баште, воћњаке, винограде...

* На шта бисмо још могли да обратимо пажњу у вези са производњом хране?

- Тренутно су хит у свету нано технологија и прецизна пољопривреда, али она би требало да се развија ка биолошки вредној храни. Дакле, да будемо одговорни према квалитету земљишта, воде и хране, што значи да помиримо економију и екологију. Уколико се у Војводини ускоро не промени начин размишљања и ако произвођачи не буду спутани у уништавању хумуса, који је за врло кратко време са пет пао на два процента, остаће нам од црнице, за коју смо говорили да може да храни целу Европу, само глина на којој ништа неће моћи да расте. Ако зарад великог приноса и профита не враћамо живот у земљиште оно ће да умре. Тада ћемо изгубити најважнији ресурс, а велика одговорност је у рукама произвођача.

* Где видите српско село у наредних двадесет година?

- Желим да Србија заиста буде башта Европе. Замишљам да домаћинства, која имају око 10 или 20 хектара земљишта за обраду буду заокружена целина: производња биолошки вредне хране, еко-етно туризам, прерада у оквиру домаћинства и продаја производа на његовом прагу. Тако ћемо добити економију опште добробити која је већ заживела у Аустрији. Она руши доктрину која је доскора важила за капитализам, а то је да се он базира на конкуренцији и "грабљењу" капитала. Економија опште добробити заснива се на сарадњи тако да и произвођачима и потрошачима буде добро. Човек који у њој учествује требало би да буде у складу са самим собом, социјалном средином и природом. Можда ово бајковито звучи, али мислим да је могуће јер сам се уверила да је оствариво. Такође, пре епидемије светске статистике су показивале да скоро 40 одсто људи жели аутентичан одмор. Што можемо да им понудимо уз нама особено гостољубље.

КОНЦЕРТ "СТОНСА" ПОРЕД КРАВА

* КАКО се емисија о пољопривреди уклапа са вашим рокенрол стилом?

- Припадам рокенрол генерацији и идем на све концерте "Стонса" у окружењу. Последњи је био у близини Граца у планинама на фарми. Тако су "Стонси" имали концерт поред крава које мучу, што ме је подсетило на моју причу и посебно повезало са њима. Живот је интересантан, а до вас је да ли ћете ући у калуп или ћете својом идејом да правите нове ограде - закључује Јасмина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације