"ПЕСМА МОРА ДА СЕ ЛАКО И РАДО ПЕВА": Биља Крстић о етно музици, почецима каријере, предстојећем концерту

КАРИЈЕРА певачице Биље Крстић проткана је најразличитијим музичким стиловима. Попут најлепше шаренице, од почетака у групама "Сунцокрет" и "Рани мраз", преко попа, до традиционалне музике и "Бистрик оркестра" по чему је данас препознатљива. Свака етапа донела јој је ново искуство које је обогатило њен уметнички пут.

Foto: Nebojša Babić

Крајем прошле године Биља Крстић је концертом у "МТС дворани" прославила 50 година уметничког рада и 70. рођендан, а у 2026. обележиће четврт века "Бистрик" са којим је музичку традицију Србије и Балкана пронела светом.

- Када се осврнем видим колико је мој музички пут био богат, разноврстан, од акустичарских почетака, преко поп каријере, до традиционалног звука - каже за "Новости" Биља Крстић. - Све је било лепо и увезано, један пут ме је повезивао са следећим. Ово чиме се бавим није мејнстрим музика, али ме радује што "Бистрик" има публику која нас прати свих ових година. Свако има свој пут, али наш није ишао кривудаво, имали смо јасан правац и никад нисмо правили компромисе када је о програму реч. Радује ме што сам имала прилику да радим са људима који су моји пријатељи, моја музичка породица, које волим и поштујем. Тако је било у свим мојим музичким етапама, а посебно у "Бистрику".

 На који начин планирате да прославите 25 година "Бистрика"?

- Ове године намеравамо да одржимо концерт у "МТС дворани". Имаћемо специјалног госта, Јахира Риверу, харфисту из Колумбије. Он је велико музичко име у својој земљи, свира различите жанрове, а када смо тамо имали концерт желео је да свира са нама "Крај потока бистре воде" и "Чаје, шукарије". Никад нисам могла ни да претпоставим да ће харфа толико лепо да се уклопи уз наше инструменте и у балкански звук.

Фото: Noas photography

 Како објашњавате интересовање за балканску музику управо у далеким традицијама?

- Свет се много више отворио за културе из мањих земаља. Али често кажем да су велике културе одмах представиле све што имају, заправо су увек узимале идеје из малих традиција. Постоје потпуно аутохтона места и земље које су успеле да сачувају своју изворност и аутентичност. Што се Балкана тиче, то је прелепа шареница, са занимљивом музиком и ритмовима, који се допадају људима из далеких традиција. Занимљиво им је све што долази са овог простора, у самом звуку има много разиграности, широких и лепих мелодија. Али и даље су најзаступљеније ромске песме и мислим да сваки трубачки оркестар са ових простора може да прође у свету.

Где проналазите све те дивне песме?

- Мој највећи извор била је фонотека Радио Београда, док сам тамо радила, али и приватне збирке мојих пријатеља, етномузиколога, људи који воле традиционалну песму. Чак су ми се и сами јављали. Волела бих да се наши млади уметници који се баве традиционалном музиком више окрену песмама које нису хитови, да дођу до неких лепих мелодија, засучу рукаве и уђу у тај диван светлуцави извор, где су сва питања и сви одговори. Потребна је добра воља, жеља и радост. Песма мора да се лако и радо пева, а не да то буде обавеза. Не да певач каже да мора да нађе нешто што ће да прође или што би могло да буде хит. Да се не иде тим путем, већ оним мало дубљим који води до тих дивних песама.

Каријеру сте почели у групама "Сунцокрет" и "Рани мраз", у којима сте сарађивали са великим музичарима и ауторима Бором Ђорђевићем и Ђорђем Балашевићем. Како данас гледате на тај период?

- За мене то нису били само бендови, већ важна животна и уметничка поглавља која су ме обликовала и оснажила. То су биле групе препуне енергије, идеја и изражених личности, у којима су владали радозналост, ентузијазам, слобода и вера у музику. Али мало ко зна да је први професионални бенд са којом сам певала била лексовачка група "Бубамаре". Са "Сунцокретом" сам 1975. кренула у акустичко путовање које је за мене било нешто најлепше до 2000. године.

Какав је Бора био шеф?

- Био је велики професионалац. Волео је да се редовно и на време долази на пробе, без обзира на то што смо добро знали програм. На пробама се певало како да смо на концерту. Бора је био прелеп момак, препаметан, много је волео да пише текстове. Говорио је да му је важно да дневно напише макар једну строфу или рефрен. Онда нам је то читао, а ми смо коментарисали. Волео је да чује шта ће му рећи Горица Поповић, јер је давала добре коментаре и знала да га наведе на још нешто ново и другачије. Уопште није био сујетан, а једина неправда коју смо су нанели била је са песмом "Лутка са насловне стране". Углавном се није допала женском делу групе, сматрале смо да то није била композиција за нас. Често кажем да песма бира с ким ће. Добро је што је "Сунцокрет" то одбио, јер је Бора са том песмом после направио велику каријеру. То је заиста била нумера за "Рибљу чорбу".

Foto: Srdjan Ralić

 После "Сунцокрета", заједно са Бором отишли сте у "Рани мраз" Ђолета Балашевића...

- Имала сам привилегију да сарађујем са великим аутором, песником и хроничарем једног времена какав је био Ђоле. Његове песме, сензибилитет и однос према писаној речи и емоцији оставили су дубок траг на музичкој сцени тадашње Југославије. И Бора и Ђоле су писали дивне љубавне песме, али свако на свој начин. Бора је можда био директнији, док је код Ђолета то било некако мекше, умео је то лепо да увије. Драго ми је што сам на почетку Ђолетове каријере била једна нит у тој његовој причи, што ме је одабрао да му будем сапутник у музици, да му баш ја певам пратеће вокале и обојим све те песме. Лепо је када имате људе о које можете да се огрејете, да будете заштићени, а ја то јесам и у "Сунцокрету" и у "Раном мразу". Од Боре сам научила шта је ред, рад и дисциплина, шта значи бити професионалац, поштовати музичаре и посао којим се бавите. Код Ђолета је све било опуштеније, пред турнеју имали смо једну-две пробе.

 Шта је преломио да се после "Сунцокрета", "Раног мраза" и етапе у поп музици, окренете традиционалном звуку?

- Нисам баш имала идеју да то буде чист етно-звук, у почетку је то био етно-поп. Уз велику помоћ Микана Обрадовића, мог пријатеља, етномузиколога и композитора, радила сам акапела песме за први албум и практично је тако кренуло. Рекла сам себи да не морам да певам песму у најизворнијем облику, али морам да будем близу извора. Помирила сам те две ствари и практично направила потпуно нови стил на тадашњој етно-сцени. Имамо шест албума иза себе, сасвим довољно да то буде азбука у музици, да покажем како се стилизује традиционални звук, а да се не праве велике грешке.

Препоручујемо

Познати

0 0

ПОСЛЕДЊИ РАЗГОВОР ГОЦЕ И ШАБАНА ШАУЛИЋА: Није ни слутила да га више никад неће видети

18. 02. 2026. у 14:40

Познати

0 0

ПАД ЈЕ БИО МАСКА ЗА СУРОВУ ДИЈАГНОЗУ: Ево како је стварно умрла Џеки Кенеди!

18. 02. 2026. у 14:07

Познати

0 0

ПИТАЛИ ТРАМПА ШТА ЈЕ КУПИО МЕЛАНИЈИ ЗА ДАН ЗАЉУБЉЕНИХ: Његов одговор изненадио јавност

18. 02. 2026. у 13:09

Познати

0 0

НИКОЛ КИДМАН ИМА НОВОГ УДВАРАЧА? Један милијардер очаран глумицом – и не то крије (ФОТО)

18. 02. 2026. у 12:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације