Познати

ТЕРАЛИ ГА ДА ВРШИ НУЖДУ У УНИФОРМИ, ХТЕЛИ ДА МУ УРЕЖУ ПЕТОКРАКУ НА ЧЕЛО: Животна прича Аце Пејовића, ево како је завршио у затвору

Новости онлајн

19. 03. 2024. у 23:45

АЦО ПЕЈОВИЋ који је направио беспрекорну каријеру, отац је три прелепе девојке, а складан брак чува далеко од јавности, у младости је ипак био немирног духа због којег је упадао у разне неприлике.

ТЕРАЛИ ГА ДА ВРШИ НУЖДУ У УНИФОРМИ, ХТЕЛИ ДА МУ УРЕЖУ ПЕТОКРАКУ НА ЧЕЛО: Животна прича Аце Пејовића, ево како је завршио у затвору

Тако је са седамнаест година завршио је и у затвору због нелегалног покушаја преласка француске границе.

Срећно детињство

- Имао сам оно најбитније, срећно детињство. Нисам имао све као ови клинци данас, нисам могао одмах све да добијем. Имао сам пажњу, љубав своје породице, било је да изађеш ван куће и да јурцаш за лоптом, другачије су се ствари одвијале давних година. Био сам у ђачком дому, имали смо кревете на спратове. Било је лепо, био сам клинац, тамо никог свог нисам имао, имали смо фиксне телефоне и мораш, ако имаш проблем, у говорницу да чекаш да се јавиш. И оне лоше ствари које сам у тим данима проживео опет бих све исто - казао је на почетку

- Имао сам 14 година и то је за мене негде био мучан периоду. Био сам у ђачком дому који је био оронуо, хладан, са собама где је било по шесторо, седморо људи и заједничка купатила. Али Боже мој, све због музике - присетио се Пејовић тог периода, а потом и осећања која су га обузимала након одласка из породичног дома.

- Нисам плакао али су ми ноћи биле тешке. У граду си где никога не знаш, али апсолутно никога. Стресно је било јер сам био клинац. Треба да се снађеш, да изгураш ту причу због које си дошао - рекао је певач.

У току периода школовања, срећу и радост у певачу будили су викенди које је проводио уз родитеље.

- Можда сам једном месечно успевао да одем кући. Радовао сам се маминој кухињи, нисам могао да носим храну у дом јер није било места где да је држим. Баш је било као у војсци. Сећам се да је мајка након што ме је посетила тамо једном приликом, отишла кући у сузама. Онда се после десет дана отац појавио и рекао: ”Морам да ти променим дом. Мајци се не свиђа у каквим условима живиш - испричао је Ацо у емисији ”Из профила”.

Затвор због илегалног преласка

- Желео сам да одем из земље, и то у Француску, где сам имао ујака. Пошто сам му годину дана раније већ био у посети и путовао само са тадашњим црвеним пасошем, нисам знао да је у међувремену уведена виза. Све је ишло по плану док ме на прелазу из Италије у Француску нису извели из аутобуса, када су кренуле праве Танталове муке. Преспавао сам на клупи код цариника и сутрадан отишао за Торино у француску амбасаду у жељи да ми дају визу, али су ме само избацили напоље, па сам возом пробао да стигнем до Шанберија, првог града у Француској. Међутим, полиција ме је и ту пронашла, уследило је привођење, па ноћ у затвору, када су ме дуго испитивали. Помислили су да бежим пред законом и да сам починио неко разбојништво, док им на крају нисам објаснио да идем у Француску због наступа. Ипак, ударили су ми печат забране уласка од две године и депортовали ме у Италију. Тамо сам преноћио на клупама заједно са два клошара и питао се да ли ћу дочекати јутро. Пошто сам невиђено тврдоглав, сутрадан сам ушао у један шинобус који је превозио раднике преко границе и решио да последњи пут покушам да се домогнем Француске. Чим сам сео, зачуо сам пиштаљке и видео полицајце како трче. Одсекао сам се од страха, али се испоставило да су јурили мале Арапе који су крали ћебад из спаваћих кола. Када су се врата воза коначно затворила, био је крај моје агоније - присећа се харизматични музичар, који је се, упркос томе што је живео у Француској, вратио у Југославију због одслужења војног рока.

Прошао голготу као војник ЈНА

- У Француској сам се једном чак запослио и на градилишту, радио сам седам дана, али ми је газда осмог дана уручио коверту с платом јер сам сваки дан каснио. Тако се моје лопатање неславно завршило (смех). Иако сам велики патриота и волим своју земљу, нисам имао намеру да идем у војску. У то време ми се чинило да је то губљење времена, али сам касније, кад сам је одслужио, схватио да нисам био у праву. Војни рок сам почео да служим 1990. године као везиста. Тамо сам стекао дивне пријатеље - Предрага Ковача и Фишу Неџада. Једног дана смо се, док смо под једним дрветом пили пиво, јели наполитанке и пушили „филтер 160“, заклели да ћемо бити кумови.

Једном приликом неки официр послао је мене и колегу да му купимо пицу у граду, али чим смо са униформама ЈНА ушли у пицерију, почели су да нас малтретирају. Терали су нас да се свлачимо и вршимо нужду на униформу, да псујемо Тита и Милошевића, а хтели су да нам урежу и звезду на чело. На сву срећу тај другар је видео да врата нису закључана и успели смо да побегнемо, а могли смо да се не вратимо живи. Кад је дошло време да кренем кући, мојој срећи није било краја - сећао се Ацо, којем је живот дванаест година касније ипак приредио лепо изненађење.

Кад рат створи кумове

- Кад смо завршили војску, разбуктао се тај несрећни рат, разишли смо се и погубили контакте. Једном сам чак и дошао до Неџадовог броја телефона, али нисам смео да га позовем. Плашио сам се да не чујем лоше вести, да ми не кажу како више није међу нама. Ипак, дванаест година касније, једног дана звонио ми је телефон. С друге стране је био Предраг, који је разговор почео речима: "Е, куме, у петак правим свадбу и чекам те да дођеш у Фочу". Нисам имао времена за двоумљење, а иако сам возио неки "ауди" с пожаревачким таблицама, одлучио сам да не размишљам како ћу кроз Босну, већ сам купио поклон и бурме и кренуо на весеље. Био сам срећан и сјајно сам се провео. Касније сам, кад сам имао прву свирку у Сарајеву, пронашао и Неџада. Он се бави сликарством и убрзо ме је такође звао за кума. Позвали смо и Предрага и још памтим како смо се те вечери дружили. И дан-данас се чујемо и виђамо редовно - испричао је Ацо у емисији „Из профила“.

Како је почела љубавна прича Аца Пејовића?

Пејовић је деценијама ожењен Биљаном, с којом је пронашао мир, идилу и засновао породицу. Пар има три ћерке - Магдалену, Марију и Иву, њихов највећи понос.

Једном приликом је испричао да су се Биљана, данас универзитетска професорка, и он упознали врло млади, док је он тек покушавао да се пробије на естраду, а она је била тек матуранткиња.

- Имао сам више среће него памети. Ја сам до те године прошао много тога, што можда моја генерација у то време није. Путовао сам, нагледао се свега и свачега и онда сам у тим годинама пожелео да имам нешто поред себе, некога ко ће да ме воли - испричао је Пејовић у једном интервјуу.

Како је тада истакао, после само неколико дана љубави, њима је било јасно да су пронашли нешто што ће трајати цео живот.

- Ми смо седам дана били у вези и узели се, и ево већ 20 и кусур година смо заједно. Ми смо све ове године једно друго упознавали.

Чим је Биљана завршила средњу школу, Ацо и она су се заклели једно другом на вечну љубав, а певач је данас сигуран да је супруга значајно утицала на његово сазревање.

- Ја сам био тек неколико година старији. Заједно смо одрастали, мењали једно друго, подржавали се, сазревали. Тако смо, заједно, постајали људи. Можда ме је комбинација њене љубави, моје музике и досадашњег животног искуства, заправо, издефинисала као човека. Саткан сам од емоције, реалног живота и називања ствари правим именом - испричао је Ацо Пејовић, који је закаснио на сопствено венчање.

- Закаснио сам на своје венчање. Шетали су испред општине онако сви, ја сам био на Златибору, свирао сам, тезга је била.

Здравствени проблеми супруге Аца Пејовића

Певача супруга је пре неколико година била на ивици смрти, када је због анеуризме изненада изгубила свест и завршила у болници.

- Биљана је била здрава жена, никад није имала проблема, није ни знала да има те анеуризме. То је као један балон који се створи на крвном суду, она је имала то урођено и то две на очним аортама. Три дана се жалила да је глава болела, али ништа нешто другачије него иначе. Тај дан само се срушила у амфитеатру пред студентима док је држала предавање и одмах су је одвели у Ургентни центар. То ишчекивање тамо, док она лежи на столу, заувек ћу памтити. Те ружне сцене које човек мора да гледа, како износе сваких пола сата по једно тело у црним кесама, само седиш и чекаш и пролази ти кроз главу да доктор изађе и каже теби "то је то" - испричао је Ацо Пејовић.

Певач је испричао да је позвао све лекаре које познаје како би му притекли у помоћ и да он у том трентуку није ни знао шта су анеуризме.

- Те вечери не могу заборавити, цела српска естрада је била код мене. Тад са схватио да су ми прави пријатељи, показали су ми љубав и поштовање. Толико су ми снаге дале колеге, од Цеце, Брене, Бобе, Зорице и Кемиша, Бекуте и Мрке, Жике Јакшића, Рака Марић, Лукас, Тропико, не знам ко није био у Ургентном уз мене, дошли су сви у болницу. Било је 150 људи од тога 70 одсто са естраде. Сећам се, крећу да је воде на операцију и зову моју децу да је виде, јер је то можда последњи пут да је виде. Шест и по сати је трајала операција, ми смо остали до 7 ујутру у Ургентном - рекао је Пејовић с тугом.

- После операције било је ужас видети је како лежи обријане главе, са резовима. После тога ужас је био клинцима објаснити шта су могући сценарији. Нисам дозволио никоме да ми долази кући, хтео сам да будем сам са својом децом, и онда седнем, загрлим их и кажем "Можемо да останемо без маме", али све то прође, издржи некако човек. Све време ми је била на памети та Цецина песма “Жив се човек на све навикне”. Те прве вечери, од стреса или чега већ, деси се да старија ћерка има неко тровање, спава у купатилу поред шоље. Средња има проблем са зубом, најмлађа добије температуру у пола ноћи. Зовем доктора да да инфузију старијој ћерки и онда кад их сместим у кревет, одем у своју собу и из све гласа се дерем и вриштим и молим Биљу да не умре и да ме не остави - испричао је певач.

(КУРИР)

БОНУС ВИДЕО:

НИ НА ВРХУНЦУ НИСАМ ЗАБОРАВИО ОДАКЛЕ САМ ПОЧЕО | "Новости" интервју | Мирослав Илић

17. 03. 2024. у 09:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ЗЕЛЕНСКИ САЗВАО ЧИТАВ ГЕНЕРАЛШТАБ: Издао хитно наређење, тек сада следи хаос на фронту у Украјини

Свет

0 20

ЗЕЛЕНСКИ САЗВАО ЧИТАВ ГЕНЕРАЛШТАБ: Издао хитно наређење, тек сада следи хаос на фронту у Украјини

УКРАЈИНСКИ председник Владимир Зеленски хитно је сазвао састанак са високо позиционираним званичницима Генералштаба и војске због ситуације на фронту, наводи британски експерт Александар Меркурис на свом блогу на Јутјубу.

04. 05. 2024. у 20:06