Познати

АНЕГДОТА О ПЕВАЧУ СТАНИШИ СТОШИЋУ: "Српски Павароти" пленио гласом и у официрској школи

Ј. С.

17. 03. 2024. у 16:00

СТАНИША Стошић, певач српске народне музике познат по интерпретацијама песама врањског мелоса, у својој каријери прославио је југ Србије.

АНЕГДОТА О ПЕВАЧУ СТАНИШИ СТОШИЋУ: Српски Павароти пленио гласом и у официрској школи

О његовој каријери се зна доста, о приватном животу мало, мада су породица и пријатељи увек о њему говорили са пуно љубави као скромном и пажљивом човеку.

У априлу навршиће се 16 година како је након дуже болести преминуо чувени певач из Врања, кога је не случајно у каријери пратио надимак "српски Павароти".

Генерал Бранко Крга испричао је за "Новости" готово непознат детаљ из биографије популарног певача.

- Негде 1968. године, не могу тачно да се сетим, он је био питомац Школе резервних официра у Билећи. Ту смо ми имали разне секције, поред осталог и музичку, он је наравно певао, пратио га је на хармоници музичар из Пирота. Из тог периода га се стварно сећам на најпријатнији начин, млад леп, лепо пева ... ето тако сам га упознао - каже српски генерал.

Додаје да се након Билеће никада нису срели, али да је пажљиво пратио каријеру младића који је имао тек нешто више од двадесетак година када га је упознао у школи.

- Интересантно је да се нисмо срели, али сам увек радо слушао његове песме и сећао се како сам га упознао. И дан- данас волим да нађем неко извођење на "Јутјубу" и послушам - каже генерал Крга.

Станиша Стошић рођен је 1945. године у селу Врбово код Владичиног Хана. Заволео јужњачки мелос у Учитељској школи у Врању, где је свирао виолину, био солиста у хору и имао прве часове певања. Станиша је први пут запевао 1963. године у Радио Београду, а каријеру је градио широм република бивше Југославије и свету. Његови Врањанци кажу да га слава није променила и да је остао скроман човек који није одступао од мелоса за који се определио на почетку каријере. Сам Станиша Стошић у више наврата је изјављивао да су му супруга Љиљана и синови Стефан и Душан, уз пријатеље, били највећи иметак.

Од 2009. године трг испред врањског Музеја носи име по њему, а 2012. године испред музеја је постављена и његова биста.

Инспирација за Лелу

ЛЕГЕНДАРНУ песму "Лела Врањанка" Станиша је снимио 1972. године. Иако многи мисле да је у питању изворна песма, њен текст је написао Драган Токовић, док је мелодија инспирисана грчком песмом "Мисирлу" (Мириска, Египћанка). Ова нумера и данас представља својеврсну химну Врања и Врањанаца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације