СА БРЕНОМ НИЈЕ БИЛО ЛАКО: Боба Живојиновић открива непознате детаље брака, тајну сендвича на мечу са Мекинроом

КРАЈЕМ јула Слободан Боба Живојиновић је напунио 60 година, а чини се као да је имао два живота.

Фото: Принтскрин Инстаграм/lepabrenaa

Онај када је жарио и палио тениским теренима широм света, па је његов сервис био страх и трепет, и овај када у његову канцеларију улазе бизнисмени, партнери, радници за савет, договор, одобрење. Живео је на многим адресама али му је Србија била дом.

Фото: АТА имагес

- Југославија је тада била моја земља, данас је то Србија. Београд је мој град. Када сам играо за репрезентацију, правио сам увек боље резултате, него кад сам играо појединачно. Осећао сам се увек као наш, а светски освајањем разних турнира. Престао сам да се бавим тенисом пре 31 годину, а људи ме се и даље сећају као спортисте, каже Боба, а ми додајемо и те менталне снаге која га је красила.

Фото Instagram/lepabrenaa

- За добар успех мора све да учествује: породица, окружење, гени... Кад год ми је било најтеже, био сам најјачи. И дан данас, кад год је тешко, издвојим се и то ми да додатну снагу. Решим проблем. Човек мора да доживи и добро и лоше да би извукао поенту и да види у ком правцу жели да иде.

На питање шта би рекао том Боби од пре 40 година, одговара после краћег размишљања.

- Фали ми један део спортске каријере, остало ништа не бих мењао. Срећан сам човек, ни боље ни лошије. Прва што нисам освојио Гранд слам Вимблдон, који је можда мени био намењен 1986. године где сам покраден у петом сету јер је то био јубиларни 100. Вимблдон и свима је одговарало да финале играју Бекер и Лендл. А стално сам говорио како ћу освојити 100. Вимблдон, а са Бекером сам на тренинзима увек излазио као победник. Друго, распад Југославије 1991. када је требало да освојимо Девис куп. Али, драго ми је да сам ја тај који је донео тенис у Југославију. То не може нико да ми одузме, каже Живојиновић који је са Борисом Бекером те 1987. године имао егзибициони сусрет на “Маракани”.

Фото: Н. Параушић, АТА имагес

- Дошло је 20.000 и нешто људи на Маракану. Позивали смо град да организују. Међутим, имали су проблем, нису знали да ли финансијски могу то све да покрију. Сви су гледали у мене да потпишем, уколико падне киша, трошкови иду са мог рачуна јер ће бити огромни. Потписао сам. Срећом, егзибицији је успела и изградили смо пар терена на Ади Циганлији, сада се са осмехом присећа Боба који је тада у продавници тепиха тражио да направе вештачку траву јер нису имали на чему да играју.

Данас је тенис оставио у прошлости.

- Не пратим толико данас тенис. Све је остало исто, осим имена тенисера. Не видим емоцију на терену, а то ми фали.

Сваки пут кад је Ноле то урадио: сломио рекет или нешто слично, у 90% случајева је добијао мечеве.

Слободан је данас бизнисмен и не крије да су му познанства из времена тениса отворила многа врата, али и да је много тога научио у спортском начину живота што му олакшава путовање кроз бизнис.

Фото Instagram/lepabrenaa

- Као спортисти нисмо могли да завршавамо велике школе, јер смо сваки дан тренирали и такмичили се. Дошао је моменат преко ноћи када схватиш да се завршава један део живота и почиње други. Што није једноставно. Рачунајући године које имаш, то је у ствари почетак твог живота. Имамо опцију да отворимо академију, да будемо тренери, селектори или је опција да се бавимо другим бизнисом: ресторани, кафићи... И трећа опција је да улазимо у трку са другим компанијама. Мало спортиста је успело да финансијски обезбеди себе данас у односу када су се бавили спортом. Ја сам више успео да обезбедим бавећи се бизнисом. И драго ми је да је тако. О бизнису нисам толико знао. На терену сам одговарао за себе, а ако имаш компаније и у њима запослено више од 500 људи, онда је то много већа одговорност. Потребно је обезбедити плате, јер све те породице живе од тебе.

Фото: Јутјуб принтскрин/Lepa Brena

Најслађи сендвич на мечу са Мекинроом

Боба је важио за гурмана и током спортске каријере, није имао новца за нутриционисте на почетку али му нису ни требали. Ипак, моменат када на мечу са Џоном Мекинроом, док се овај жали судији, узима и једе сендвич из публике а одбија шампањац остао је упамћен до данас.

- Нисам веровао да ће тај сендвич да остане и да буде један део од сегмената моје каријере после толико година. Шампањац сам одбио, али никада више нисам појео слађи сендвич. Спорт је сада отишао у неком другом. Озбиљне цифре су у питању. Више нема: играм за медаљу, пехар или диплому... Сада се игра за милионе. Све је то машинерија где се игра брз тенис. У моје време је више било хедонизам и ренесанса. Видео сам се баш пре неколико дана са Теодосићем (Милош), који је иначе Филипов кум, и рекао сам му да проба што дуже да буде у спорту. Спорт је игра. Здраво се храниш, у лепих градовима си, зарађујеш фино, где то може? Спортисти нису свесни да је привилегија што смо могли да будемо то што јесмо.

Фото: Алекса Станковић

Са Бреном није било лако

- Кад смо се Брена и ја упознали нисам проводио толико времена у земљи јер сам играо доста турнира, а она је имала турнеје. Тих година, док нисам престао да играм тенис, стварно је било тешко опстати. Београд нам је био база. Потичемо одавде и драго ми је да сам остао у Србији. Брена ме је освојила спонтаношћу. Увек је била опуштена. Нешто постоји, била ми је суђена. Да смо се можда срели раније, не знам како би било, искрен је Боба који је, уз Брену, постао мета папараца и разних медијских наслова:

- Људи који нас знају од пре, знају врло добро ко су Брена и Боба. Ако неко сматра другачије, ја са тим не могу да се борим. Сувише смо нормални. Можда данас није нормално да будеш нормалан. Радимо свој посао, покушавамо да направимо најбоље што можемо и уживамо у ономе што смо створили. Замисли да си естрадна звезда, а да живиш у стану од 50 квадрата и да немаш авион или брод? Па онда би сви рекли, пропали су. Не хвалимо се лажним стварима али знамо да уживамо у животу, није то ни толико једноставно знати.

На питање какав је данас као шеф, каже:

- Кажу ми да сам сувише нежан. Неки пут су и људи чудни. Дам им себе 100%, сматрајући да ће тако и друга страна, нажалост не дешава се то тако сваки пут. Остају код нас дуго у фирми. Брена у шали каже, код нас у фирми иду само с ногама напред.

Фото: Зоран Трбојевић, АТА имагес

Поред свих путовања, новца и каријере, Боба каже да је породица најдрагоценији пехар.

- Увек се сетимо одакле смо потекли. База је у породици, темељ куће и живота. Едукација наше деце је таква била. Лепа Брена је била само кад изађе на стејџ, али је код куће Фахрета Живојиновић. Деца су је звала Беки. Бренина сестра и рођаци су је звали Фахрета. Ми је код куће зовемо Беки, понекад Фахрета, када догори, кроз осмех каже овај тенски ас и наставља:

- Сродне душе се нађу. И то се види и осети.

Фото: Принтскрин Инстаграм/lepabrenaa

ВИШЕ НОВЦА, ВИШЕ ПРОБЛЕМА

Живојиновић додаје:

- Новац није битан, он ти само даје сигурност. Што више новца имаш, имаш више проблема. Имам пуно пријатеља који су милијардери и који су у неким стварима незадовољни својим животом. Ако желиш да направиш од компаније име, то подразумева пуно путовања, одрицања од деце која иду по интернатима да би завршили школе, разводи... Не знам ниједног милијардера који се није два пута женио. Сегмент породице се у свему томе губи. Можеш ти да будеш успешан, али ако породица и деца, твоје окружење нису задовољни, онда си сиромашан, нешто ниси добро урадио. На крају ћеш остати сам. Битан је баланс између живота и професије. Брена и ја да се не чујемо, разумемо се. То је период живота који пролазимо тренутно и има једну своју тежину. Страсти као страсти, више је то мирна лука која носи озбиљну тежину.

Шта је то пензија?!

Брена и Боба не само да не размишљају о пензији, него у време када неки други људи размишљају о смирају каријера они раде пуном паром.

- Ми смо радохолици али волимо и да уживамо, а треба знати уживати. Не посстоји пензија у мом животном плану, каже Брена док нам Боба још мање делује као неко ко би чекао поштара сваког првог у месецу:

- Размишљао сам пре пар година да одем у пензију. Међутим, ево сад имамо пар озбиљних ствари у понуди. За две до три недеље крећемо велики пројекат од 50.000 квадрата на Златибору. Посао са чарапама цвета и имамо нове производе којима ћемо бити лидер на тржишту, имамо винарију а и деца свако свој бизнис. Завршавамо кућу у Америци. Немам времена за пензију и не треба ми. Било би ми досадно. Од почетка ове године сам само седам пута био у Мајамију.

Фото приватна архива

Србе краси и кочи понос

Пропутовао је пола света, кроз спорт и бизнис упознао различите профиле људи. Где смо као народ по његовом мишљењу.

- Понос нас кочи, а и гура нас напред као народ. Ми смо поносан народ. И треба да будемо поносни. Међутим, то нас понекад кочи. Треба да будемо много флексибилнији, разумнији... Да направимо много више него што данас имамо. И да се окренемо сами себи, јер нико нам други није крив него сами себи. Сваки човек прави грешке.

(Блиц.рс)

БОНУС ВИДЕО:

ЖЕЉКО САМАРЏИЋ ОТВОРИО "РОШТИЉИЈАДУ": Свратим увек у Лесковац, јер зна се где је најбоља храна

Препоручујемо

Познати

0 1

ЈЕЛЕНА КАРЛЕУША НАКОН СПЕКТАКУЛАРНЕ КОНЦЕРТНЕ ПРОМОЦИЈЕ: Све је било онако, како сам замислила (ФОТО/ВИДЕО)

19. 09. 2023. у 17:10

Познати

0 1

СПЕКТАКЛ У БЕОГРАДУ НА ВОДИ: Јелена Карлеуша одржала концерт "Алфа и Омега" за памћење (ФОТО)

18. 09. 2023. у 23:55

ТВ Новости

0 0

САША МИЛОШЕВИЋ МАРЕ: Фактор среће пресудан је у сваком успеху

18. 09. 2023. у 08:05

Познати

0 1

ЗАПЕВАО У ГРАДУ, У КОМ ЈЕ СНИМИО ПРВЕ ХИТОВЕ: Драган Којић Кеба довео атмосферу до усијања (ФОТО/ВИДЕО)

16. 09. 2023. у 21:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације