РЕКЛИ СУ ДА ЈЕ ТО МОЖДА ПОСЛЕДЊИ ПУТ Исповест Аце Пејовића: После операције било је ужас видети је како лежи обријане главе

АЦО Пејовић не воли превише да експонира своју супругу и породицу у јавности, међутим о њима често говори са пуно љубави и радости што их има. Ипак, пре неколико година породица Пејовић прошла је кроз праву трагедију, када се његова жена Биљана разболела.

Фото: АТА имагес

Наиме, Биљана никада није имала проблема са здрављем, а онда се у једном дану све променило и доктори нису знали да ли ће се опоравити.

- Била је здрава жена, никад није имала проблема, није ни знала да има те анеуризме. То је као један балон који се створи на крвном суду, она је имала то урођено и то две на очним аортама. Три дана се жалила да је глава болела, али ништа нешто другачије него иначе. Тај дан само се срушила у амфитеатру пред студентима док је држала предавање и одмах су је одвели у Ургентни центар- присећа се певач тешких момената које би волео да заборави, али и када је схватио ко су му прави пријатељи са естраде који су одмах притекли у помоћ.

Фото: П. Милошевић

- Те вечери не могу заборавити, цела српска естрада је била код мене. Тад сам схватио да су ми прави пријатељи, показали су ми љубав и поштовање. Толико су ми снаге дале колеге, од Цеце, Брене, Бобе, Зорице и Кемиша, Бекуте и Мрке, Жике Јакшића, Рака Марић, Лукас, Тропико, не знам ко није био у Ургентном уз мене, дошли су сви у болницу. Било је 150 људи од тога 70 одсто са естраде. Сећам се, крећу да је воде на операцију и зову моју децу да је виде, јер је то можда последњи пут да је виде. Шест и по сати је трајала операција, ми смо остали до 7 ујутру у Ургентном - испричао је Пејовић те додао да је након операције кренула нова борба за Биљанин живот.

- После операције било је ужас видети је како лежи обријане главе, са резовима. После тога ужас је био клинцима објаснити шта су могући сценарији. Нисам дозволио никоме да ми долази кући, хтео сам да будем сам са својом децом, и онда седнем, загрлим их и кажем – можемо да останемо без маме, али све то прође, издржи некако човек. Све време ми је била на памети та Цецина песма “Жив се човек на све навикне”. Те прве вечери, од стреса или чега већ, деси се да старија ћерка има неко тровање, спава у купатилу поред шоље. Средња има проблем са зубом, најмлађа добије температуру у пола ноћи. Зовем доктора да да инфузију старијој ћерки и онда кад их сместим у кревет, одем у своју собу и из све гласа се дерем и вриштим и молим Биљу да не умре и да ме не остави - испричао је Пејовић.

Фото: Инстаграм/ацо_пејовиц

Он је је тада открио колико је Биљани било тешко да се опорави, али породица је све време била уз њу.

- Три месеца након операције траје њена борба. Првих месец дана причала је неповезано, људи после тога поново уче да причају, да ходају. Она јако воли музику и онда сам јој пуштао Мерлина, нема она појма где је, али певуши. Кад је могла да устане, узмем је па онако плешемо по болничкој соби. Она се не сећа ничега, али плеше. Та три месеца у њеном животу су избрисана у њеном памћењу. Кад је дошла кући није знала где се налази. Неповезано је причала стално, често сам звао доктора да видим да ли је то нормално и до када би могло да траје. Пуно сам ишао у цркву и молио се, и мислим да ми је то помагало, налазио сам тамо мир. “Вратила се” кад је доживела благи шок јер је видела како изгледа, погледала се у огледало и рекла нам: “Па добро, маму вам вашу, па је л’ видите на шта личим, што ми нисте бар обрве и науснице почупали?”. Ми смо се смејали, ту се бринемо да ли ћеш преживети, а ти бринеш о насуницама - открио је певач.

Најгори моменти ојачали су Пејовића, који је истакао је да га је ова ситуација променила.

Фото: Принтсцреен/ПИНК

 Било је јако тешко, јесам грцао увече кад сам сам, хоћу да се угушим од суза, јер ми се живот променио у току ноћи. Али нисам дозвољавао да се стално плаче и пада. Најмлађа ћерка је тад рекла Биљи како је не воли и онда смо то тумачили како, зашто. Сад кад је одрасла је признала да је то рекла у афекту, јер је то за њу тада значило да мама хоће да је остави. Много пута сам рекао, такво искуство не бих пожелео највећем душманину. Сва та брига, буђења у току ноћи, па стрес кад телефон зазвони ујутру, онда се спремаш шта ћеш ако буде најгори сценарио, шта ћеш деци да кажеш. У том моменту је најбитније да будеш прибран и да се бориш, да не поклекнеш. Мислим да је њу спасила љубав и молитва свих људи који су бринули за њу - рекао је Ацо те додао:

- Од тад сам променио многе ствари, имао сам људе са којима нисам говорио, био сам пргав, али сам од тад спустио лопту и измирио се са свим људима. Пружио сам им руку и мислим да је праштање једна врхунска хришћанска особина и да треба да праштамо. Живот је превише кратак да бисмо га користили за љутње и мржње - закључио је певач.

(Гранд.нова.рс)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације