„МОЈЕ ЈЕ СРЦЕ ЦРВЕНО- БЕЛО...“ : Песме Банета Крстића, вође "Гаравог сокака", заживеле на трибинама "Карађорђа"

БОГАТУ каријеру, проткану хитовима у војвођанском, али само Банету Крстићу и његовом Гаравом сокаку, карактеристичном, шансоњерском етно-поп стилу, којом већ више од три деценије држи пажњу поклоника дирљивих, сетних и бећарских стихова и лако памтљивих мелодија, уткане су и две посебне арије.

С.Б.

Реч је, наравно, о песмама које су у обради навијача заживеле на трибинама стадиона „Карађорђе“ и Велике дворане „Спенс-а“, и које ове године обележавају јубилеј.

„Хеј, хеј Војводино, волимо те ми ...“, свечана песма спортског друштва Војводина, коју је Бане компоновао чак пре 30 година, као званичну химну клубова са именом Војводина, и „Ћирибу ћириба...“, хит у поп маниру који су присвојили навијачи фудбалера Војводине и рефрен прилагодили хуку са „севера“.

- На идеју о химни Војводине дошли су 1993. године, Рајко Кијац, тадашњи председник и Јован Танурџић, генерални секретар спортског друштва- сећа се Бане.- Заједничка жеља била је да та песма постане својеврсни амблем свих клубова који носе име Војводине. Свакако да ми није било тешко да се упустим у ту причу. Јер, од малена сам навијач Војводине а читаво моје дело у музици и поезији везано је и географски и менталитетом за ово поднебље.

Бане је, како каже, као дечак са оцем и дедом ишао на утакмице фудбалера Војводине чији дрес је носио и његов стриц, Добросав Крстић, некадашњи вишеструки репрезентативац Југославије. Тако је, потврђује, имао све предуслове да са посебним емоцијама и жељом приступи компоновању и слагању риме.

- Није било баш једноставно написати песму коју ће прихватити без резерве сви навијачи. Јер, ту су људи из свих социјалних структура и различитих интересовања, а баш је химна та која би требало да их повеже и постане њихов заједнички именитељ. Да бу се успело у том подухвату, било је потребно разумети биће, амбијент и људе који овде живе. Химна мора да буде једноставна, лако схватљива и прихватљива, али никако банална. Једноставност као циљ, којем иначе тежим у свакодневном раду, заправо је највећи изазов.

Химна је посебно заживела код навијача одбојкаша Војводине који су у то време харали Европом. О томе сводочи и Мирослав Виславски, тада генерални директор шампиона Југославије, нашег најтрофејнијег одбојкашког колектива.

- Химну сам, дакле пре тачно 30 година, први пут чуо у стану Јове Танурџића, где ју је на касети донео Рајко Кијац. Истог момента смо се идентификоваи са стиховима и мелодијом, били одушевљени делом Банета Крстића. Пуштали смо песму пред почетак утакмице у „Спенс-у“ и некако су је наши навијачи у старту усвојили. Од краја осамдесетих до почетка новог миленијума били смо апсолутни владари на одбојкашком простору, шампиони државе заредом, 1989. и 1996. године освојили треће место у Купу шампиона Европе а остаће забележено да је на гостовању чувеног италијанског шампиона Сислија, Велика дворана „Спенс-а“ била препуна и да се из свих грла орило „Хеј, хеј Војводино...“

Поред навијачке химне, која је постала заштитини знак одбојкаша Војводине, и ове године обележава три деценије „боравка“ на трибинама, песма „Ћирибу, ћириба“ се удомила на северу „Карађорђа“. Тај хит је своју експанзију доживео пре деценију, када је цео стадион углас са Банетом и Гаравим сокаком „уживо“ певао пред меч фудбалера Војводине и молдавског Шерифа, у августу 2013. године.

- Фудбалери су тада крчили пут ка груној фази Лиге Европе. Као велики навијач Војводине осетио сам потребу за додатну подршку, па сам са комплетним бендом на атлетској стази стадиона певао у измењеној, навијачкој верзији „Ћирибу, ћириба, игра Воша ко Барса, победе редом ниже, титула све је ближе...“. Навијачи су прилагодили њихов поклич рефрену, знао сам за то још раније и било је крајње време да се сретнемо и заједно је отпевамо. Осећај када смо изашли на стадион, био је сјајан. То је пријатност која не може да се мери ни с једним медијским наступом. Кад уживо видите искре у очима људи из града у којем заједно живите, једноставно се озарите. Сматрам да праве ствари настају спонтано и саме од себе. Наравно, почаствован сам што су Вошини навијачи изабрали баш моју песму и што смо део истог духа - рекао је Бане.

ПОНОС

БАНЕ Крстић данас истиче да му је посебно драго што су његови хитови заживели у срцима навијача.

- Надам се да су допринеле доброј атмосфери на трибинама и на терену. Публика хоће да их чује и на концертима Гаравог сокака. Често ме на улицама Новог Сада поздрављају тако што отпевају пар стихова из тих песама. То ми много значи. Изгледа да смо направили нешто добро- каже Бане.

Препоручујемо

Познати

0 0

СУЗАНА МАНЧИЋ ЈЕ У ЉУБАВИ СА ГРКОМ ВЕЋ 25 ГОДИНА: Нико не зна коју титулу има, чиме се бави и колико зарађује годишње

11. 12. 2025. у 18:00

Познати

0 0

"НОВОСТИ" ДОБИТНИК "ЗЛАТНЕ ПТИЦЕ": Савез естрадно-музичких уметника Србије доделио нашој компанији престижно признање (ФОТО)

11. 12. 2025. у 17:06

Познати

0 0

СНИМАЛА ВРУЋЕ СЦЕНЕ У КУЛНОМ ФИЛМУ, ЗАВРШИЛА У КРЕВЕТУ СА НАЈПОЖЕЉНИЈИМ ГЛУМЦЕМ: Данас је скоро нико не препознаје! (ФОТО)

11. 12. 2025. у 17:00

Познати

0 0

ОД СИРОМАШНЕ ДЕВОЈЧИЦЕ ДО ЖЕНЕ КОЈА ЖИВИ КАО ДА ЈЕ ПРЕДСЕДНИЦА АМЕРИКЕ: Испливала листа сулудих захтева Опре Винфри када путује

11. 12. 2025. у 16:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације