НЕ СТИДИМ СЕ ШТО САМ ПЕВАЛА У КАФАНИ: Зорица Брунцлик, за "Новости", открива све детаље из мизичке каријере

ЈЕДНА од највећих југословенских и српских звезда народне, изворне и новокомпоноване музике, Зорица Брунцлик, одржаће сутра, на Видовдан, на стадиону "Ташмајдан" у Београду рођендански концерт.

Фото ATA Images

Није у питању јубилеј 50 година каријере, који се свакако ближи, већ певачицин 67. рођендан. Да ли има трему пред сутрашњи концерт, када јој је било најтеже у животу, певању у кафани, првој сингл плочи и првом хиту "Не дај да нас раставе", покојном куму и колеги Шабану Шаулићу, Зорица је открила у интервјуу за наш лист, док јој је у томе асистирао супруг, хармоникаш Мирољуб Аранђеловић Кемиш, који ће бити са њом на бини на концерту.

- Када се осврнем иза себе и пола века каријере, чини ми се као да сам јуче почела - каже за "Новости" Брунцликова.

- Тако је то брзо прошло. Ја нисам нигде одлазила. Интересовање за мене није престајало.

Присутна сам иако не правим скандале за каквима вапе таблоиди. Што се мене тиче, испунила сам своју мисију. Мени је, можда више него публици, битније да рођендан прославим на концерту. Усхићена сам јер нема много људи такву прилику. Замислите мене на бини, 67 пуним и 10.000 људи ми пева "Диван дан".

Имате ли трему пред београдски концерт?

- Трема је најгори непријатељ за интерпретацију. Није то трема, она се савладава, али је једно узбуђење посебне врсте, једна одговорност која даје адреналин до момента кад треба да изађем на сцену. Поглед оног коме безгранично верујем, а то је Мирољуб, каже ми све - опусти се и уживај, ово је твојих пет минута. Онда кренем ка сцени и чујем хук публике, енергију која вас измешта из места. То је оно што вас подиже. И кућа, и температура, и било који проблем који имате, све пада у воду и улазите у једну бајку, јер знате да вас свако ко је дошао воли и поштује и жели да то подели са вама. То је успомена за цео мој живот.

У музичке воде увео вас је Бора Спужић Квака, чак вам је купио гардеробу у робној кући. Добили сте прилику да певате у кафанама, а уз Силвану Арменулић и Лепу Брену сте статус кафанске певачице трансформисали у музичку звезду?

- С поносом истичем да сам певала и у кафани. Ви постављате ниво где год да се појавите. Можете да упрскате и у "Карнеги холу". Направићу једно поређење, Звонко Богдан ми неће замерити на томе. Он је годинама певао у хотелу "Унион", то је било култно место где се одлазило да слушате Звонка Богдана. Он га је направио култним. Многи су после тога певали у том хотелу, али то више није било то. Он је направио око себе легенду да је "Унион" једнако Звонко Богдан. Е, тако и ја и моје колегинице и колеге, који смо певали по кафанама. Узгред, и није било где да се пева. У то, тренутку то је био Дом синдиката. У кафанама су тражени таленти, а људи који су били задужени за то су нашли мене, када је реч о дискографском издању. Када је Бора Спужић Квака у питању, он је већ био велика звезда када је схватио да мени треба пружити руку и бити ми ветар у леђа, јер ја сам заслужила да не остајем више у кафани, него да се попнем степеник више и наступам на концертима. И тако је кренуло. Имала сам срећу да у важним моментима будем на правом месту у правом тренутку, сретала сам праве људе, композиторе, текстописце, аранжере, оркестре, и то је била добитна комбинација.

Фото Гаја

Ваш први сингл "Не дај да нас раставе" за ПГП РТБ продат је у тиражу од 470.000 примерака?

- Тихомир Пауновић и Новица Урошевић су били задужени за младе таленте за ПГП РТБ у браничевском крају. Ја сам тада свако вече певала у хотелу "Авала" у Пожаревцу. Они су то чули и дошли да ме слушају. Новица ми је искомпоновао две песме, одвели су ме у ПГП РТБ у студио, снимила те песме и шест месеци је требало да сигл угледа светло дана. Тада је главни и одговорни уредник ПГП РТБ био Мића Ђорђевић, страх и трепет за певаче. У студију су тог дана снимале још три младе певачице. Рекле су како се зову, а када је дошао ред на мене, Мића се збунио и питао ме какво ми је то презиме. Очево, одговорила сам.

Питао ме онда како ми се мајка презива, и чувши презиме Поповић, рекао је да ме упишу као Зорицу Поповић. Ухватила сам тог чувеног Мићу Ђорђевића за руку и рекла му да ћу му ја написати моје презиме, ако он не уме: "Моје презиме је Брунцлик и када га једном запамтите, до крај живота га нећете заборавити!" Не можете да замислите какав је тајац настао. После тога смо сарађивали, Мића, иначе муж василије Радојчић, свирао је бубњеве. Тај сингл је, од свих мојих десетина издања, једина плоча чији серијски број знам напамет - 10254.

Паралелно са новокомпонованом музиком снимали сте и изворне песме, а на омоту једног таквог албума били сте, уместо у народној ношњи, у једноделном сребрном костиму?

- Нисам се никада придржавала клишеа да нешто морам. Наравно, не идем у купаћем костиму ујутру на пијацу или код зубара, али сам увек имала неко своје виђење себе, а то је значило да не морам да позирам у народној ношњи иако певам народну музику. Увек сам била своја у смислу иновација, како бих скренула пажњу на себе, јер у продавницама у којима су се продавале плоче, у излогу би увек било море лица на омотима. Купац ће или тражити баш вас, или ће рећи, дај баш да видим шта пева она у сребрном костиму. И тако и он чује за вас. Сматрам да умем да водим тај визуелни и маркетиншки део.

У каријери сте снимили много дуета, а три - "Како ти је, како живиш", "Шта ја немам то што она има" и "Ти можеш све", са великим колегом, пријатељем и кумом, покојним Шабаном Шаулићем?

- Најкритичнији део на концерту, који ми улива највише немира, биће када будем певала Шабанов и мој последњи дует "Ти можеш све". Сетићу се наших каријера, а његова је била пет година дужа од моје, свих нашиих концерата, дружења, његове женидбе, рађања његове деце, свих наших славља... И то сад, одједанпут, више не постоји. Постоји само сећање на њега, његове песме и бол који можете да покушате да контролишете. Ја ћу први пут сада певати тај наш дует на једном великом догађају и молим Бога да ми да снаге да све прође добро. Шабан ми много недостаје.

ПОЧЕЛА СА ОРКЕСТРОМ БРАЋЕ КАРИЋ

НА почетку каријере наступила сте у оркестру браће Карић?

- Они су тако велики бизнисмени да су тај део живота вероватно избрисали из меморије, јер ме никада, за ових 50 година, нису споменули. Да, ја сам почела са њима, радила сам годину дана, мењала сам жену једног брата која је отишла на породиљско боловање и имам врло лепо искуство. То је се што ћу да кажем.

НЕ ТРАЖИМ ПОГАЧУ ПРЕКО ХЛЕБА

ПОЈАВИЛИ сте се осамдесетих у филмовима "Какав деда, такав унук" и "Шпијун на штиклама", да ли сте касније добијали понуде за филмске улоге?

- Ја сам неко ко чврсто стоји на ногама. Певала сам у филму као што би било која певачица отпевала по сценарију. Тада сам била баш популарна и продуценти су знали да ће гледаност због тога порасти. Глумачке амбиције нисам имала, нити ми је ико нудио улоге. Пливам добро у својој бранши већ 50 година и преко хлеба не тражим погаче.

Препоручујемо

Познати

0 0

"ЧУЛА САМ СЕ СА КОНСТРАКТОМ": Зорица Брунцлик открила да ли ће наступати са уметницом

02. 06. 2022. у 22:13

Познати

0 5

ОВО ЈЕ СИН ЗОРИЦЕ БРУНЦЛИК ИЗ ПРВОГ БРАКА: Кажу да је Ђорђе пресликан мајка (ФОТО)

05. 05. 2022. у 23:06

Политика

0 59

ШТА ЈЕ ЗОРИЦА БРУНЦЛИК ПОРУЧИЛА ВУЧИЋУ: Напокон је имала прилику да му се обрати

31. 03. 2022. у 22:47

Познати

0 7

ЗОРИЦА БРУНЦЛИК УДАЛА ЋЕРКУ: Миљана у белој венчаници изговорила судбоносно "да", а певачица заиграла коло (ФОТО)

01. 11. 2021. у 21:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације