ПОЛЕТЕО соко сиви са јелових грана, полетео Крстопољу до славних Дечана. Пусто ли је равно поље, магла божур крије, бар ти певај, мој соколе, да ми жао није. Ој соколе, птицо мила, подари ми своја крила, да се винем у висину и надлетим Шар-шланину. Да надлетим снежну Шару, мајку, оца, кућу стару...

Коментари (0)