ВОЈВОЂАНСКЕ ПЕСМЕ - ДУМИНА ЖИВОТНА ПРИЧА: За допринос музици Милан Прунић из Кикинде добио награду за животно дело

Рада ШЕГРТ

15. 05. 2022. у 10:09

ДА од оног августовског јутра, када је, у канцеларији једне банке, на стоном календару, написао стихове песме "Добро јутро, Војводино" ништа више није урадио, његово име остало би трајно записано у антологији војвођанске музике. А учинио је још много тога, написао и отпевао још много хитова традиционалне војвођанске и градске песме и дао изузетан допринос музичкој уметности наше земље.

ВОЈВОЂАНСКЕ ПЕСМЕ - ДУМИНА ЖИВОТНА ПРИЧА: За допринос музици Милан Прунић из Кикинде добио награду за животно дело

Фото Р. ШЕГРТ

Савез естрадно-музичких уметника Србије недавно му је доделио награду за животно дело за свеукупан допринос.

- То је награда за континуирано извођење традиционалне војвођанске и градске песме. Никада нисам одустао од тог правца. И никада нисам подилазио публици. Није било пара због којих сам мењао репертоар. Тиме сам допринео очувању изворне војвођанске и градске песме - објашњава Милан Прунић (73).

Песму с почетка приче написао је пре 35 година и била је најбоља на престижном фестивалу "Златна тамбурица", а он награђен за текст и за музику. Од тада више није био непознат аутор. После је отпевао или написао незаборавне песме "Завејан је пут за салаш мој", "Има један град", "Војвођански венац", "Нада", а ону о "Два брата из равног Баната" данас радо певају млади људи. Највећи успех постигла је "Сећање и световање". За њу је добио "Златну тамбурицу", награду за интерпретацију и награду публике.

- Доста ми је било салаша, тамбураша, чардаша и паприкаша. Гледајући један филм добио сам инспирацију да напишем нешто другачије. Тако је настала песма која говори да су у времена нека давна, сиромашна али славна, смех и песма били срећа, а љубав од свега већа - рецитује, у дубоком уверењу у тачност тих речи.

Најдуже је свирао са оркестром "Успомене", који је основао 1981. године. Од мајстора хармонике Драгана Александрића добио је савет да направе нешто по чему ће бити другачији од других, а публика ће то препознати.

Фото Р. ШЕГРТ

- Замолио сам га да ми то напише на парче папира. Показао сам то члановима "Успомена" и тако их убедио да снимимо прву плочу. Било је то 1984. Шест година свирали смо у чувеној "лалинској соби" хотела "Нарвик". Три године у "Ловцу", годину дана у "Радничком дому", а онда девет година у репрезентативном ресторану "Жал за младост" у Новом Саду - открива Дума.

Збирка признања је садржајна. Само једне године добио је чак три: плакету "Јаника Балаж", прву награду на фестивалу "Златне жице" и Награду града Кикинде. У колекцији су још и признања естрадних уметника Војводине и Србије, Златна значка КПЗ Србије. Његово певање чува се у националним фонотекама Радио Новог Сада и Радио Београда. Пратили су га најбољи тамбураши и хармоникаши. У биографији су незаборавани концерти у Израелу, десет наступа за 14 дана, пред публиком која раније није чула тамбуре.

- У Јерусалиму је 700 људи остало испред сале. Три пута сам излазио на бис. Важан је и концерт у СНП као ретроспектива "Златне тамбурице". Памтим и концерт на "Маракани", пред 40.000 људи. Био сам поносан када сам као ортодоксни "звездаш" видео своје име на семафору. Величенствен је био концерт "Сто тамбураша" и много жалим што није заживео. Важан је и онај у Новом Саду за 25 година мог рада - наводи певач, познат по надимку Дума, који је добио по некадашњем локалном фудбалеру.

ОСТВАРИО СВЕ ЖЕЉЕ ИЗ МЛАДОСТИ

Много је Дума дао музици, а живот му је узвратио на најлепши начин. Остварио је све жеље из младости. Када је између фудбала и музике одабрао песму, пожелео је да сними плочу. Када је једне фебруарске вечери први пут пољубио Драгицу Рајков, пожелео је да се њоме ожени. Из војске јој је дневно слао по дванаест писама и исто толико добијао. Када су се венчали, прижељкивао је сина. Добили су двојицу. Завршили су основне музичке школе, али се не баве музиком.

ТРОСТРУКА БРИГА

ВРЕМЕ короне донело је Прунићима велику бригу. Синови Василије и Владимир су лекари, специјалисти, а снаха Александра медицинска сестра. Њихов одлазак на посао је свакодневни стрес. Све их увесељава и изненађује најмлађи Прунић, Васин син, који је име добио по деди. Мали Милан старијем често каже: "Дума, опусти се мало".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну

ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.

09. 12. 2025. у 20:57

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ДР НОВОСТИ: Зашто је трансплантација обрва толико популарна међу женском популацијом?