ЧАЈКОВСКОГ БАШ НИКО НЕ МОЖЕ ДА МИ ОГАДИ: Жељко Јоксимовић о ТВ, "Томи", "Евросонгу", култури...

ЈЕДАН од најбољих српских музичара, композитора и певача Жељко Јоксимовић прославио је недавно 50. рођендан. Још од 1984. када је у Паризу освојио награду "Прва хармоника Европе", ниже успехе.

Фото Миша Обрадовић

На питање на шта је најпоноснији када се данас осврне иза себе, Јоксимовић за "Новости" каже:

- Понос је израз који често води ка гордости, а она је грех, па гледам да га избегавам, бар када је о мени реч. Зато више волим да кажем да сам задовољан, срећан и захвалан на свему што сам урадио, и што радим. Данас, када све настаје и нестаје у трену, када су готово сви ауторитети срозани, када вредности постају непрепознатљиве, ја имам ту срећу да трајем, да стварам нешто што траје, и верујем да више од тога не смем ни да тражим.

Радити оно што волиш, остварити се у томе, и живети са онима које волиш, са породицом, то је стварно, поготово у ово време, благослов, и неизмерно сам захвалан на томе. Такође, то је и подстрек, мотив, да наставим, на исти начин на који сам све радио и до сада.

Власник сте К1, ТВ ДР и Казбуке, које су прославиле други рођендан?

- Супруга Јована је, по мени, најбољи ТВ новинар код нас, тако да сваку њену препоруку, предлог или захтев, доживљавам изузетно озбиљно. Нисам од оних који мисле да су се научени родили, учим сваког дана, и не стидим се да кажем колико и од ње учим. И ове прве две године, уз Јовану и Мању Грчић, научио сам много о телевизијском послу, а оно што сам већ знао, о управљању компанијом, додатно сам унапредио и задовољан сам до сада урађеним. Свему што сте навели додајте и Танјуг, он је такође део тог новог пословног портфолија, и полако идемо ка заокруживању целе приче и стварању озбиљног ТВ центра, са информативним, забавним, образовним и културним програмом, који би требало да донесе квалитет који нам, евидентно, фали. Не сумњам да ћемо, веома брзо, моћи да кажемо да емитујемо најбољи ТВ садржај на овом простору.

Певали сте недавно у распродатој загребачкој Арени и један сте од ретких српских уметника кога Хрвати радо дочекују?

- Популарност и имам зато што не делим публику. Поштујем свакога ко дође на мој концерт, било да је то градски трг у Кикинди, или Арена у Загребу, стадион у Скопљу, дискотека у Дубровнику, трг у Сарајеву... Певао сам у каријери и пред 50 и пред више од 50.000 људи, и увек сам имао исти однос према њима. Нисам их лагао, дао сам им све од себе. За публику и однос са њом, заиста и живим, и зато ми је и загребачки концерт, после предугачке паузе, толико значио. Нема бољег осећаја од спајања са људима, од те поделе емоције, и заједничког проживљавања сваког тона и строфе. Непроцењиво и неописиво. И све што смо певали, од старих песама до "Поноћи", било је катарзично. Тако је свугде.

Фото Миша Обрадовић

Прошлу годину обележио је филм "Тома", који сте продуцирали, али и компоновали музику, зашто је публика хрлила у биоскоп да га одгледа?

- Носталгија није довољно добра реч да објасни то што се са "Томом" догодило. Филм је, захваљујући Бјелиној режији и сјајним глумцима успео да додирне оне најтананије струне у свима нама и изазове емоцију која није ни честа, ни уобичајена. Лично, то објашњавам једном другом речју - невиност. Зато што је то филм о времену које је, у односу на ово данас, заиста невино. По свему. Од тема којима смо се у њему бавили, до бола који смо осећали, а који није био узрокован ни ратом, ни распадом, ни губитком, него обичном и великом љубављу. Нисмо зазирали, у том времену, једни од других због тога шта смо и ко смо, нисмо се мрзели, презирали, и, када погледаш, били смо, заиста, невини. А то је нешто што нам толико недостаје. Зато је филм успео.

Да ли вам је тешко пало 500 дана без концерата током пандемије?

- Не да ми је било тешко, него сам био очајан. Већ сам рекао, врхунац бављења музиком јесте та подела, ин виво, онога што си створио, са публиком. Ту, на лицу места, онако тет-а-тет, видиш да ли си урадио нешто добро, или не. Ту добијаш коначну потврду, ту постајеш уметник. Зато је ова пауза била толико страшна и надам се да нам се никада више неће поновити. А када је реч о плановима, једини план који имам јесте да што више певам.

Са људима.

Како коментаришете гласине да ће на "Евросонгу" победити украјински "Калуш оркестра" и то само због политичке ситуације и рата?

- Живимо у време када је политика успела да заузме све сегменте наших живота, и сигурно да то није добро, али јесте тако и плашим се да и не може да буде друкчије. Проблем је то што политика, било да је добра или лоша, не може да, својим мешањем, исправи све оно што сигурно треба исправити. И да појасним, сви бисмо ми гласали за песму из Украјине, када би то скратило тај глупи рат бар за један сат. Али то се неће десити. И ко год да победи на "Евровизији", у Украјини, Сирији, Јемену, на толико места у свету ништа се неће променити. Тамо ће смрт наставити да побеђује, што је страшно.

Како гледате на свеопшти бојкот свега што има везе са Русијом, од културе, уметности, књижевности, до спорта, трговине?

- Као на још један доказ да живимо у свету у којем је све отишло дођавола. И то је нешто што не могу да променим, а оно што могу, и што радим, јесте то да ми нико и ништа не може огадити Шостаковича, Чајковског, Маљевича, Бабеља, и све остале композиторе, сликаре, писце које нам је подарио тај део Земљине кугле. Исто сам се понашао и током глупог и бесмисленог НАТО бомбардовања Србије. Нисам мрзео ни Баха, ни Дирера, ни Хемингвеја. И, генерално, не видим у мржњи, а та кансел култура то јесте, никакву будућност.

Да ли бисте летели у свемир као туриста?

- Само ако ми дају да возим. Па где стигнемо.

БЕЗ УРАНАКА НЕМА  ПОПА И РОКЕНРОЛА

ПАМТИТЕ ли како сте некада проводили Ускрс, а како 1. мај?

- То је било, у време мог одрастања, незаобилазни део живота и неког новог културног миљеа. Први мај и Дан Републике, све што је уз њих ишло, вероватно су најзначајнији празници тог времена. И нису остали само нека врста радничке и партизанске традиције, него су прерасли у посебну југословенско-партизанску поп културу, која је утицала, и то пресудно, на толике правце у уметности, па и на музику. Да није било првомајских уранака, не би било ни попа и рокенрола, апсолутно сам убеђен у то. А традицији Ускрса смо се, ако ћемо да будемо искрени, вратили много касније. И добро је што смо то урадили, али ми је драго што не заборављамо ни 1. мај. Све је то наша историја и треба да је чувамо.

Препоручујемо

Познати

0 0

БИЛИ НА КОРАК ДА СЕ РАСТАНУ Жељко и Јована прошли кроз кризу: "Љубав се сама УГАСИЛА"

18. 04. 2022. у 08:33 >> 14:06

Познати

0 0

СИГУРАН САМ ДА ЋЕ ОСВОЈИТИ НЕКО ОД ПРВА ТРИ МЕСТА: Жељко Јоксимовић о предстојећем наступу Констракте на Евровизији

28. 03. 2022. у 23:26

Познати

1 0

ЖЕЉКО ЈОКСИМОВИЋ О КОНСТРАКТИ: Када сам је чуо, нисам добро реаговао, врло је могуће да победи

27. 03. 2022. у 21:04

Галерије

1 2

ПАМТИТЕ ЛИ ОВАКВОГ ЖЕЉКА? Ретко виђене фотографије популарног певача (ФОТО)

23. 02. 2022. у 16:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације