Познати

МАЈКА СИНАНА САКИЋА БЕЗ ОГРЕВА УСРЕД ЗИМЕ: Заборавила топлоту дома!

В. М.

17. 12. 2021. у 02:21

ЂУЛКА Сакић(88), мајка чувеног покојног певача Синана Сакића, фолк звезде, рођеног Лозничанина, тешко проводи старачке дане, како сама каже, „јер је усамљена, без дрва, која су најпотребнија, али и без много чега што би јој старост и болест учинило бар мало лакшом“.

МАЈКА СИНАНА САКИЋА БЕЗ ОГРЕВА УСРЕД ЗИМЕ: Заборавила топлоту дома!

Зима се стисла, а Ђулка, која живи у згради у центру града, без парног грејања, не зна кад се огрејела у свом дому. Нема ни иверка, а камоли дрва. Пензија, и то породична, коју је наследила од мужа Рашида, који је био војни музичар, али је, због болести, рано пензионисан, је премала. У последње време помоћи нема ни од кога.

POGLEDAJ GALERIJU

- Док је био жив мој Синан пазио ме је, гледао и помагао као најбољи син мајку, а после њега то је чинио и мој син Аган, који у последње време није ту, јер има своју муку, па је у Београду - прича Ђулка. Нико други јој не помаже, осим појединих комшија, међу којима је мало оних који су у нешто значајније бољем положају од ње. - Хвала им, ипак, свима. Поштују ме и воле и некад то најбоље греје, посебно „срце“.

Пуно је срце мајкино од Синанових успеха, популарности, славе. Пуно и препуно. Али, више је, ипак, туге. Изгубих кћер Косану, потом њега, пре мог саборца, сапатника и брачног друга Рашида, човека са којим сам изродила четворо деце. Само мајка која оваку жалост и тугу дочека зна шта је јад. Ово је непролазно, а живот, ево, тече ка деведесетој години.

Када је екипа „Новости“ сазнала у каквој оскудици живи Синанова мајка, контактирали смо са челним човеком Лознице Видојем Петровићем, и то у тренутку када започиње посету баш времешним људима по граду и селима Јадра, са својим сарадницима. За тетка Ђулку су спремна и дрва и други поклони и потрепштине.

- Хвала до неба и вама и градоначелнику који ме је најљудскије погледао и хоће и жели да ми помогне - каже Ђулка, која зна чије је све мајке помагао њен Синан, не само у Лозници.

Зашто јој други у родбини не помажу, није желела да говори, одмахујући руком као да би да каже да би то било превише за старачко и напаћено срце тугом и муком.