ЛЕЧИМ СЕ У ЦРНОЈ ГОРИ, ТУ МЕ ЗНАЈУ И ВОЛЕ: Зоран Калезић, говори за "Новости", пред операцију

М. Ћунковић

13. 11. 2021. у 09:24

У МОРУ тужних вести последњих дана, љубитеље народне музике на овим просторима затекла је још једна.

ЛЕЧИМ СЕ У ЦРНОЈ ГОРИ, ТУ МЕ ЗНАЈУ И ВОЛЕ: Зоран Калезић, говори за Новости, пред операцију

Фото М. Анђела

Чувени певач Зоран Калезић (71) болује од рака плућа, и очекује да ће у понедељак бити хоспитализован, а сутрадан подвргнут операцији.

Калезић, који се, после живота у разним крајевима света, између осталог и у Америци, вратио последњих година у Црну Гору, решио је и да се лечи у својој држави, без обзира на то што му је помоћ нуђена са свих страна. Хируршки захват биће обављен у Подгорици.

- Када су ме назвали новинари, помислих - боље да ја кажем како је и шта је, него да којекакви таблоиди измишљају којешта - прича Калезић за "Новости".

- Милиони људи су болесни. Мени је, свакако, најтеже, али, шта сад? Дешава се и другима.

Не видим разлог да се прави неки спектакл од тога.

Одлучили сте да се оперишете у Црној Гори?

- Идем срцем цео живот, певајући и живећи. Верујем да ће више труда уложити лекари у Подгорици, који ме знају и кроз песму, и као човека, уметника и суграђанина, него негде на западу. Одете тамо, велике паре дате, и људи то одраде, сигурно, добро, али, нема ту емоција. Хирургија је занат. Зато сам одлучио да, и поред много пријатеља, људи који су, заиста, хтели да ми буду на услузи, то урадим овде. Што бих ја сад тражио нешто посебно?

Не видим никакав разлог.

Зову ли вас колеге ових дана?

- Видите и сами колико их је отишло, за кратко време. То су моји драги пријатељи. Доста тога се десило ружног у нашој бранши. Више не можемо ни да се радујемо заједно, ни да жалимо један другог, да пустимо сузу. Дошло је време које је до те мере асоцијализовало друштво. За нас који памтимо мало дуже, то је несхватљиво. Тешко то прихватам као реалност која, очигледно, мора да се прихвати.

Када сте се разболели?

- Не знам. Ја сам то случајно открио, имао сам друге проблеме. То се десило пре неколико месеци. Не волим да причам о томе. Сваки човек има свој живот, то је тачно, али, толико има болесне деце. Непримерено ми је да се томе придаје важност. Има права и уметник да се разболи.

Премијера документарног филма "То је Тома" о Томи Здравковићу, у ком сте учествовали је 20. новембра у Алексинцу?

- Жао ми је што нисам у прилици многим стварима да присуствујем. Не зато што не желим да певам и да се дружим са колегама, већ зато што ово није време за мене. Није за многе од нас који имамо толико памћења да можемо да упоредимо нека стара времена, и ово у ком не умем да се снађем. Не видим себе у свему овоме. Везано за поменути филм, као и за овај већ познат и гледан, "Тома" - то је, управо, лепи приказ једног времена ког више нема. Плачу и људи који нису познавали Тому, али знају његове песме. То време изазива јад и чемер у души, кад га упоредиш са данашњим. И даље мислим да људе вапе за тим временом. Тада је била привилегија бити уметник, то је био угледан грађанин. Сада се то претворило у такав хаос. Што горе - то боље. Ако не направим неки скандал или не разболим се, нико од новинара ме не би назвао.

Да ли сте задовољни како је приказан ваш лик у филму "Тома"?

- Шта ја има да будем задовољан... Не ради се ту о мени, нити о било коме од колега. Ради се о једном времену и човеку који га је обележио. Био је симбол тог времена, давао је целог себе кроз те песме. Био је много нормалнији и обичнији од многих "обичних" људи.

Филм ме је дирнуо до те мере да треба сви да имамо поштовање према Драгану Бјелогрлићу, који је нашу професију вратио из понора на пиједестал. Успео је да покаже, кроз једно време и кроз неке ликове, другачију слику о свему томе. Привилегован сам што сам био близак са Томом, и што сам у старту знао да његове мане претварам у врлине, а никако да га осуђујем. Волео сам га као уметника, због оног што је стварао, и таквог сам га спознао рано. Он је својим животом платио такву врсту живота који је одабрао.

Јесте ли снимили скоро неку песму?

- Већ годину дана радим нешто другачије. Урадио сам једну нумеру на предиван текст Алексе Шантића. Имам срећу да ме поштују младе колеге. Био сам коректан према њима, па то поштовање имам као повратну информацију. Ту је Александар Ковачевић, сјајан аранжер и диван уметник, доста тога је урадио за мене. Тај Шантићев текст је заборављен. Ко више, уосталом, помиње њега, Дучића, Десанку Максимовић, Вита Николића? Постало је беспредметно. Не знам да ли ико хоће да вас слуша кад почнете да причате о томе.

Одабрао сам и један текст Вита Николића, а снимио сам и текст мојих пријатеља и сарадника из Босне и Херцеговине. Обновио сам свој први успех, из 1970, када сам победио на фестивалу "Пјесма љета", нумеру "Због ђевојке Црногорке". Сада, у новом аранжману, има други призвук. Ја сам стално активан. Не видим сврху сем задовољства, свог и малог броја људи, да се бавим музиком док то буде могуће.

ДОЖИВОТНО ВЕЗАН ЗА "НОВОСТИ"

БЕЗ разлике, и када је лепо, и када је тешко, Калезић се увек радо одазове позиву да прича за "Новости", и са великим уважавањем говори о нашем листу.

- Посебан пијетет имам према неким људима из младости. Не могу да заборавим када сам добио једну прелепу икону од "Вечерњих новости" за мој јубилеј, која ми и данас стоји у кући.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (3)

ИЗГУБИО САМ 400.000 ЕВРА, ДУЖАН САМ ЈОШ 80.000: Сурова исповест Александра бившег коцкара (ВИДЕО)