ВЕТАР НА САХРАНИ ЈЕ КАО КОВИТЛАЦ ЊЕГОВОГ ЖИВОТА: Глумац и аутор фолк хитова Борис Маћешић носио је ковчег на испраћају Томе Здравковића

М. Ћунковић

07. 10. 2021. у 12:45

ЧОВЕК необичне каријере Борис Маћешић, глумац коме је специјалност да ускаче у туђе улоге, али и аутор бројних хитова, пре свега народне музике, био је веома близак са легендарним Томом Здравковићем.

ВЕТАР НА САХРАНИ ЈЕ КАО КОВИТЛАЦ ЊЕГОВОГ ЖИВОТА: Глумац и аутор фолк хитова Борис Маћешић носио је ковчег на испраћају Томе Здравковића

Фото Архива "Новости"

То, уосталом, јасно документује слика са сахране барда народне музике, која се поново проширила друштвеним мрежама ових дана, поводом 30 година од његове смрти. Уз Маринка Роквића, Бору Дрљачу, Борисава Зорића Личанина и друге Томине колеге и пријатеље, ковчег је носио управо Маћешић.

- Годинама, још од "Клуба народњака" на Сајму, био сам близак са Томом - прича Борис за "Новости". - Били смо кућни пријатељи. Мене је звао Дадо, а моју мајку Софију, с којом је радио песме и код нас боравио у стану - Бабарога. Он је човек који је имао велику душу.

Путовања са Томом су, вели Борис, била фантастична.

- Постао је посесиван, љутио се кад одем негде. Кад му је много тешко било, на ВМА, кад је рак метастазирао и кад је имао свега четрдесетак килограма, молио ме је да будем први код сандука кад умре. Тако је и било.

Борис подсећа да је Тома живео на Бановом брду.

- Виђао сам његову жену Гоцу, сина Сашу... Он је, међутим, највише времена проводио у "Шуматовцу" и у "Клубу народњака".

Осврнуо се Маћешић, без питања, на актуелни филм о Томи Здравковићу, који бележи рекордну гледаност.

- Многе ствари су ту измишљене и додаване, као што се ради у сваком филму. Кад је била годишњица смрти, гледам како људи, поред споменика, уважавају неко њихово, као, познанство са Томом. Ја никога од тих који су, наводно, били другови са њим, нисам знао.

Фото В. Данилов

Мени је његов покојни брат Новица говорио "Борисе, причај са Бјелогрлићем и осталима, да им кажеш колико си се са Томом дружио". Шта да кажем после свих глупости које они презентују? Сви су уздигнуте главе - Тома, Тома, велики пријатељи... Знаш шта значи бити пријатељ? Бити кућни пријатељ. То његово седење, спавање код нас у малом једнособном стану, поред шпорета... Моја мајка му је у "смедеревцу" пекла паприке и семенке од бундеве. То је био Тома који никад није веровао да ће да умре.

Апострофира Борис, као и многи други, наклоност покојног боема према женама.

- Био је страшно заљубљен у њих. Све жене овога света је волео. Кад устане ујутру, погледа с којом је био, дође код мене и пита ме "Дадо, која је она будала поред мене?" (смех).

Тома је, истиче Маћешић, као јужњак морао да пробије барикаду града Београда.

- Био је успешан. Кога је он волео, тог је стварно волео. Кога није волео, избегавао га је.

Највише је волео песму и кафану.

Фото Леон Пијаде

Чувена је прича да је, током сахране Томе Здравковића, фијукао ветар, ломио грање, и да се све одједном смирило, чим је испраћај завршен.

- Кад смо излазили из капеле, страшан ветар је почео. Неки су коментарисали да је то као ковитлац који се играо са његовим животом. Као слика кад из његове душе излазе све оне песме, она доброта. То се исто неколико пута догодило код неких других људи. Кад тај ветар испрати некога, то је неко веровање у које и ја верујем.

Борисова мајка је, вели Маћешић, написала једну песму Томи. Не жели да открије коју, јер није званично потписана, већ је Здравковић наведен као аутор.

- Једном ми је, на ВМА, рекао "Сањао сам тебе и Бабарогу", и говорио текст те песме.

Тома се, додуше, и наљутио на Софију...

- Много је био љут на моју мајку што је песму "Овамо, цигани", дала Тозовцу, а не њему.

ИСПРАТИЛИ ГА ОЛУЈА И "ТИХО НОЋИ"

ОД Томе Здравковића на Централном гробљу у Београду, у среду 2. октобра 1991. године, опростило се неколико хиљада занемелих грађана, колега певача и композитора, глумаца, режисера, новинара... Сахрану је пратило страшно невреме. У тренутку када је ковчег стављен у ауто и када је поворка из капеле кренула ка Томином последњем почивалишту, почела је страховита олуја, толико јака да је из корена ишчупала једну брезу, која је пала и препречила пут ка гробу. Када је ковчег спуштан у раку, након опроштајног говора Зорана Калезића, дунуо је ветар орканске јачине, нагло се смрачило и јабланови у близини су почели да се повијају над раком, а канонада кестенова је почела да добује по ковчегу, стварајући чудну, узнемирујућу музику. Када је спуштен, све је стало. Тома је испраћен уз песму "Тихо ноћи".

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!