МОЈЕ ЛУДО СРЦЕ (5.): Чувао сва писма верних "ђокиста"

КЛУБОВИ обожавалаца Ђорђа Марјановића, "ђокисти", ницали су као печурке после кише широм СФРЈ, у Београду, Загребу, Дубровнику, Светозареву, Котору, Нишу, Љубљани, Сарајеву, Титограду, али и Совјетском Савезу, Канади, Италији, Бугарској, Румунији, Конгу, Чехословачкој...

Фото Архива "Новости"

У ходницима београдске зграде у Милоша Поцерца 25, где су Марјановићи имали стан, остављали су му поруке на зидовима - "Ђорђе - трубадур 20. века", "Олимп је планина богова, али бог живи на овом спрату", "Ђорђе је идол младих", "Живети без тебе горе је од смрти", "Волимо вас слепо, лудо безгранично"...

Није Ђорђе само изгледао као добар момак, већ је то и био. Редовно је обилазио своје верне "ђокисте", руковао се са њима, сликао, дружио. Питао би их да ли су научили школске лекције, чак је захтевао да му покажу ђачке књижице. Обожаваоцима који су били лоши ученици, претио је да их неће пустити на концерт. Засипали су га цвећем на концертима, некад се није ни видео на бини од букета. Било је дана када је отказивао своје наступе, само да би запевао на неком хуманитарном концерту за слепе или параплегичаре. Помагао је свима који су долазили на његова врата и тражили нешто.

- Сва та бројна писма обожавалаца су код мене и још их чувам - испричао је Ђорђе. - Имам их толико, али памтим их све до најмање ситнице. Биле су то исповести у којима су ми понекад говорили и оно што не кажу ни мајци. Са обожаваоцима се и данас састајем, на свој рођендан, 30. октобра.

Зато је, на последњу турнеју са које се више неће вратити, Ђорђе Марјановић испраћен 21. маја, са свим дивним порукама које су породици, на вест о смрти највеће звезде југословенске забавне музике, слали поштоваоци његовог лика и дела. Марјановићи су сваку посебно одштампали и ставили у ковчег.

Марјановић је седамдесетих и осамдесетих обишао цео свет. Није хтео да успори темпо, говорећи да прави уметник умире на сцени. Нажалост, у априлу 1990. на концерту у Мелбурну, доживео је мождани удар на бини, певајући, као гост Лепе Брене, песму "Мене нема ко да жали". Изгубио је моћ говора, који ће временом, тек, делимично повратити. По повратку из Аустралије никог није хтео да види, осим човека који је долазио да га обрије и подшиша. Затворио се у себе, схвативши да више нема певања, сцене, ни публике. Најтеже му је било да се суочи са болешћу. Али, убрзо је прорадио инат. Решио је да прохода, проговори, поново се смеје. На рехабилитацији су га, када би рекао да нешто не може, храбрили речима да може, јер је "на сцени могао и више". У јавни живот вратио се као манекен на ревији модне куће "Николас", разбивши тако нагомилан страх од појављивања пред људима. Дочекан је буром аплауза и овација.

Када се легендарни певач као почасни гост 2006. појавио на фестивалу "Славјански базар" у Белорусији, публика је устала, почела френетично да аплаудира и скандира: "Певај, Ђорђе!" И запевао је. Први пут после шест година. Публика је стајала на ногама и плакала. Упркос болести, на инсистирање обожавалаца, Марјановић је приређивао концерте где је, углавном са гостима, певао на плејбек своје старе хитове. Од публике се опростио 31. маја 2004. концертом у Сава центру. Публика се од његових песама никад није опростила. На одушевљење присутних на фестивалу "Песма лета", у јуну 2016. у Смедереву, Ђорђе Марјановић се последњи пут појавио на концерту, извевши на плејбек "Звиждук у осам", "Роману" и "Никад није касно".

- Понекад мислим, у животу је све ишло мимо мене, неочекивано и боље и лепше него што сам се надао - искрен је био велики Ђорђе.

КРАЈ

Препоручујемо

Познати

0 3

МОЈЕ ЛУДО СРЦЕ (4.): Имао сам среће да пронађем Ели

26. 05. 2021. у 11:10

Познати

0 0

МОЈЕ ЛУДО СРЦЕ (3.): Све своје победе извојевао на бини

25. 05. 2021. у 14:03

Познати

0 1

МОЈЕ ЛУДО СРЦЕ (2.): Плоча за рођендан

24. 05. 2021. у 13:00

Познати

0 0

МОЈЕ ЛУДО СРЦЕ: Глумац који пева

23. 05. 2021. у 13:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације