ОСВОЈИО ЧАК 91 НАГРАДУ: Уметник Алекса Мирковић је понос Србије и Српске

Д. ЛАЛИЋ

26. 09. 2020. у 12:47

ЗАБЛИСТАО у готово свим европским државама и у далекој Аустралији, а својим талентом очарао еминентне професоре хармонике широм света.

ОСВОЈИО ЧАК 91 НАГРАДУ: Уметник Алекса Мирковић је понос Србије и Српске

Фото: Приватна архива

Иако је веома млад, Алекса има 91 освојену награду и ту не престају све његове титуле, као ни залагање да доприносе развоју културе и музике у две државе.

Овај млади уметник је рођен у Србији, где је завршио основно и опште музичко као и средње образовање освојивши прва и важна признања, а тај успон је наставио у Српској, јер је Музичку академију завршио у Источном Сарајеву као најбољи студент, са просеком 9.97 и великим бројем награда и признања.

Фото: Приватна архива

Полазник је стручних семинара предавача из Финске, Русије, Србије, БиХ, а енглески и руски језик говори течно. Поред извођаштва, бави се и дириговањем, аранжирањем и композицијом, често наступа на хуманитарним концертима.

Интересовање за музику је показао већ са пет година, а његова мајка која је професор клавира је њему и његовом брату била узор и неко ко им је пренео љубав према музици. - Због мајке смо обојица били чести посетиоци концерата, још од малих ногу, па је то донекле био и логичан избор професије. Наравно, ништа ми није наметнуто.

Старији брат је постао професор кларинета, а он је каже ипак одабрао другачији инструмент - хармонику. - Сам сам изабрао инструмент, а за то је заслужан мој први професор др Ракић Зоран, са којим сам радио од своје шесте до тринаесте године, али и касније на семинарима. Од самог почетка крећем на такмичења. Након неког времена, почео сам да путујем у иностранство на такмичења и то је за мене до данас остао најлепши и можда најкориснији део ове професије. Са својом професорком Данијелом Ракић сам током средње школе и факултета обишао велики број земаља и наступао у њима.

Некоме је тешко да броји до 91, али он је управо толико награда освојио на разним такмичењима широм Европе и у Аустралији. - До сада сам освојио 91 награду и то у Аустралији, Аустрији, Бугарској, БиХ, Летонији, Литванији, Македонији, Португалији, Русији, Словенији, Србији, Украјини, Француској, Чешкој, Швајцарској. Ово су само награде са такмичења, а поред тога сам добитник великог броја награда за достигнућа, разних фондација, институција, и града Ваљева. Значај ових награда је у томе да имате потврду са разних страна да идете у добром правцу. Сама награда није толико битна, јер је наша уметност - "уметност тренутка" и сам исход такмичења често зависи од много фактора.

Фото: Приватна архива

Кроз стваралаштво је уследила и сарадња са Светском конфедерацијом хармоникаша.

- Музика је за мене простор који се може вечно истраживати. Тренутно се највише бавим хармоником. Компонујем, делујем кроз тим и страницу Accordion constelation, који је постао званичан партнер Светске конфедерације хармоникаша, али припремам и планирам упис на даље циклусе студија.

Открива да су за њега најлепши и најкориснији делови такмичења после наступа. -Тада слушате друге такмичаре, упознајете се и разговарате са њима и из тога учите и напредујете.

Алекса сматра да је у развоју уметника важно да не буду спутавани, иако су они врло истрајни. - Права уметност увек проналази своју публику. Она можда није увек толико гласна и бројна, колико поборници квази-уметности, али засигурно постоји. Поред тога, уметници увек пронађу начин и пут до успеха, чак и у тешким временима, а често им је оно што стварају сасвим довољно и окружени су скромношћу. Све остало је, нажалост, на онима који се уметношћу не баве, нити су се икада бавили. У тој атмосфери нам уметници одлазе са ових простора, у потрази за местом где њихов рад неће бити ниподаштаван, исмеван или неуважен.

Мирковић поручује да би млади уметници имали више успеха, ако би у култури били стручњаци који истински воле свој посао и кад би медији подржали квалитетно стваралаштво. - Како би задржали таленте, на позицијама које се баве културом, уметношћу, па и спортом, морамо имати стручне људе, заљубљенике у свој посао, не оне који се грчевито држе за своју позицију и гледају сопствени интерес. Требало би да коначно кренемо на тај пут од појединачног ка општем добру, али на то утиче много фактора: пре свега кућно васпитање, а затим образовни систем, средина, али и медији, у којима, на жалост, видимо све више обесхрабрујућих рубрика и текстова, потпуно погубних за културу и максимално удаљених од поља уметности. Људи који се не баве уметношћу често свој укус формирају према ономе што им се нуди, а самим тим и однос према уметности. Морамо да променимо понуду садржаја у медијима. Ја се не сећам када је неку насловницу дневних новина ,,заузео’’ неки успех наших младих талената, критика концерта класичне музике или осврт на неку изложбу. Све ово подразумевам у реченици да је уметнику потребно да не буде спутаван.

"УСПЕХ ЗА УСПЕХОМ"

Алекса Мирковић је рођен 1997. год. у Ваљеву, где је завршио основно опште и музичко образовање, као и први разред средње музичке школе. Након тога вокално-инструментални одсек (хармоника) наставља и завршава у Земуну, док у Ваљеву упоредо завршава теоретски одсек. На овим одсецима је био најуспешнији ученик, те добија следећа признања: Ђак генерације; Најбоље изведен матурски концерт; За уметничка достигнућа (Земун) и Награда Живорад Грбић – за најуспешније представљање школе у земљи и иностранству, Најбољи ученик теоретског одсека (Ваљево). У Дому ученика средњих школа (РЈ ,,Змај’’ Земун) проглашен је за Ђака Генерације. Музичку академију у Источном Сарајеву завршава као најбољи студент. Наступао је у знаменитим салама широм Европе: Коларчева задужбина, Белгородска филхармонија (Русија), Прашки конзерваторијум (Дворжакова сала – Чешка), Бански, Културни центар Даугавпилса (Летонија), Театар града Алкобаса (Потругалија), Галерија Арт гет у Београду…

На његовом репертоару су дела, како барокних, тако и савремених светских композитора.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

КОЈА ЈЕ ЦЕНА СЛОМЉЕНОГ ДЕЧЈЕГ СРЦА? Како су Хрвати, Бугари и Словенци расплакали малишане из Србије