ПОСЛЕДЊА ВОЖЊА БИЛА 31. ЈУЛА 1978: Ускотрачном „Ћиру“ 116. рођендан и 42. парастос (ФОТО)
ОВОГ 31. јула навршиће се 42 године, од када је укинута ускотрачна пруга Сарајево, Пале, Прача, Устипрача, Мост на Дрини, са којег је у два одвојена тунела, једним краком пруга ишла ка Рудом до реке Увац и другим краком ка Вишеграду.
Био је то почетак привредног суноврата, сарајевско-романијске и горњедринске регије, јер је са радом престала и пружна деоница Устипрача-Фоча до рудника Миљевина.
Руду коју су вукле композиције теретног воза, а нарочито цистерне амонијака из Панчева за „Азотару“ у Горажду, заменили су камиони. Било је то нерентабилно и врло брзо се одразило на индустријски крах, од којег се ова регија ни данас није опоравила.
- Тај гарави „ћиро“ је био „сиротињска мајка“. На његовој изградњи је овде радило на стотине радника, а пољопривредни производи нису остајали у амбарима, подрумима и траповима, већ су транспортовани ка Сарајеву и Горажду. Сељаци су почели зарађивати новац, а ја, бесплатно добијао плату, одећу и обућу. Сви пружни радници су добро живели и мало који да није пустио сузу оног 31.јула 1978. године. Био сам пратилац воза у тој задњој вожњи „Алипашин мост“ (Сарајево)-Рудо-Прибој, јер је после Другог светског рата, пруга са Увца изграђена четири километра до Прибоја. Сад кроз Прибој тутње возови Београд-Бар, кроз Рудо-туга и јад.
- Ваљда је и због свега реченог, Рудо сада, у кругу породица најнеразвијених општина у Републици Српској – каже за „Новости“ Миленко Мићевић (82), овде последњи ћиров „Мохиканац“, који, сваког 31.јула, ставља на главу железничку капу.
Миленко је у пензију отишао са „пруге“ у пола радног века, а пензију прима већ 42 године, што је, у најмању руку „дупли“ пензионерски век, јер мало који пензионер ту привилегију има 20 година.
- Зато се ја дубоко клањам гаравом „Ћиру“, а данас сам додатно тужан јер ми је, ето јуче умро колега Павле Вилотић (88) и оставио јединог мене „Новостима“ за саговорника, са сетом у гласу говори Миленко Мићевић, пружни радник у пензији.
Железничка зграда на Увцу, изграђена тада крај реке Увац, где је била и окретушка за локомотиву, а и природна граница између два ондађшња царства Турске и Аустроугарске, намерно је рађена по узору на ону из Беча, али три пута мањих габарита.
То је и данас видљиво у музеју у Бечу на мапи Беч-Увац.
Препоручујемо
ШАКИЋ ПРЕДАТ ТУЖИЛАШТВУ: Нађена униформа коју је носио кад је пуцао?
29. 07. 2020. у 10:34
МИНИСТАР НА РЕСПИРАТОРУ: Погоршало се здравствено стање Славка Букваревића
28. 07. 2020. у 22:40
НИКАД ЛОШИЈА ГОДИНА: У Модричи одржан десети јубиларни Сајам меда
28. 07. 2020. у 15:13
ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина
Последњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама, или који имају намеру да воде кампању за тобоже „хуманитарне“ циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно холокаусту, или да је у ствари случај геноцида, пише директор Центра "Симон Визентал" др Ефраим Зуроф за Јерусалем пост.
17. 04. 2024. у 17:57
И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35
ВИШЕГОДИШЊА дилема "Косово или Европска унија" која је лебдела над Србијом, добиће свој практични израз следеће недеље сажет у бестијалној и званичној уцени Брисела - нема ништа од чланства у ЕУ док не признамо лажну државу и помиримо се са њеним чланством у УН.
17. 04. 2024. у 12:00
ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га "одузели" ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали
ТУЖНА прича дечака који је прошао пакао на земљи због својих родитеља и деде алкохоличара. Морао је да проси и живи на хладној улици, а данас је жив захваљујући Џеси, Гоги, Маши и Севи.
16. 04. 2024. у 14:14
Коментари (0)