ПОМЕН ЗА УМРЛЕ У АЛИЈИНОЈ ФАБРИЦИ СМРТИ: У злогласном логору Силос у Тарчину више од 600 Срба прошло кроз најстрашнија мучења и злостављања
ЗА данас је планирано обележавање 26 година од распуштања злогласног логора за Србе "Силос" у Тарчину, на подручју општине Хаџићи, у којем је у протеклом рату било заробљено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због последица пребијања, тортуре и мучења глађу.
Фото из извештаја Независне међународне комисије
Председник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић изјавио је Срни да ће у 12.00 часова бити служен парастос жртвама у цркви Осеник у Хаџићима, након чега је у 13.00 часова предвиђено полагање цвећа и прислуживање свећа испред "Силоса" у Тарчину.
Он је навео да ће у Културном центру Источно Ново Сарајево у 14.00 часова бити одржана Академија и приказан документарни филм о страдању Срба у "Силосу".
- Упутили смо позиве саветнику српског члана Председништва БиХ Бошку Томићу, представницима Министарства за рад и борачка питања у Влади Републике Српске, директору Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милораду Којићу, начелницима општина са подручја града Источно Сарајево, те удружењима која су настала из одбрамбено-отаџбинског рата, рекао је Носовић.
Он је истакао да је позив упућен и представницима Си-Ен-Ена.
Носовић је напоменуо да ће за заинтересоване из Источног Сарајева у 11.00 часова бити организован превоз аутобусима у Хаџиће, уз пратњу федералне полиције.
Злогласни логор за Србе "Силос" у Тарчину остаће упамћен као један од 126 казамата на подручју ратног Сарајева, у којем је више од 600 српских цивила прошло кроз најстрашније тортуре, физичка и психичка злостављања, пребијања и мучења глађу, а 24 их није преживело.
Већина логораша који су дочекали слободу данас углавном живи у прекоокеанским земљама, далеко од места злочина и злогласног логора који је затворен на Светог Саву, 27. јануара 1996. године, и то два месеца од парафирања Дејтонског мировног споразума и предвиђеног рока за распуштање логора у БиХ.
Ранија сведочења српских логораша потврђују да је логор "Силос", који су муслиманске власти основале 11. маја 1992. године у објекту у којем се пре рата чувала пшеница, имао све елементе злогласног логора Аушвиц из Другог светског рата.
Фото: Принтсцреен
У њему су углавном били затворени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних места, мушкарци од 14 до 85 година и 11 жена, од којих је једна била у шестом месецу трудноће, те 11 резервних војника, заробљених на борбеној линији у Хаџићима.
Најмлађи међу њима био је четрнаестогодишњи Лео Капетановић, а најстарији осамдесетпетогодишњи Васо Шаренац, који је умро у "Силосу" на температури која је увек била за 10 степени нижа од спољашње.
Обележавање 26 година од распуштања логора организује Савез логораша Републике Српске и Центар за друштвена истраживања, транзицијску правду и демократију "Истина и правда".
БОНУС ВИДЕО:
ЗА КРСТ НЕМАЊИЋА, ЗА СЛАВУ ОБИЛИЋА: САЈ запевао у Бањалуци
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)