ГОДИШЊИЦА КРВАВОГ НИКОЉДАНА И ЗЛОЧИНА У ЈОШАНИЦИ: Монструми који су убили и искасапили 56 Срба већ 29 година на слободи

РОДБИНА свирепо убијених мештана Јошанице, пријатељи и делегације општине и борачких удружења данас су на гробљу Божовац у Фочи положили цвеће и прислужили свеће за 56 српских бораца и цивила које је пре 29 година побила муслиманска војска из Горажда.

ФОТО Срна

У освит зоре, на Никољдан, 19. децембра 1992. године припадници војске која је себе називала Армијом БиХ ушли су из правца Горажда десном обалом Дрине у залеђе српских положаја и палећи све пред собом, на кућном прагу док су се спремали да сломе славски колач масакрирали жене, старце и децу. Десетак заселака Горње Јошанице избрисано је са географске карте, попаљене су не само куће, већ и помоћни објекти и уз нејач, убијана је и стока, а где су то стигли злочинци су, чак, посекли и стабла воћака.

Убијено је 56 мештана, многи од њих на језив начин - одсцањем делова тела. Међу жртвама била је 21 жена и троје деце која су претходног дана са родитељима дошла из Фоче да на селу дочекају Светог Николу.

Убијени су и десетогодишња Драгана Вишњић, њен три године млађи брат Дражен и двогодишња Данка Тановић. Драгана и Дражен страдали су заједно са мамом Олгом , татом  Драгољубом, стрицем Миланом, баком Зорком и дедом Вукадином Вишњићем. Уз двогодишњу Данку Тановић, убијени су и њена мајка, бака, прабака, тетка и ујак.

Убијено је 16 Вишњића, девет чланова фамилије Кулић, по пет у фамилијама Грујичић и Благојевић, затим четворо Давидовића, по троје Јегдића, Пљеваљчића и Стојановића, двоје Мићевића и Ивановића, те по један члан из породица Шкипина, Стевановић, Јагодић и Тановић.На гробљима у Фочи и Јошаници сваког Никољдана туга, плач и болни уздисаји за никад прежаљеним јошаничким мученицима. Славка Ђорђевића, којем су погинули сестра и зет Јела и Миладин Вишњић, 29 година мучи сазнање да су невине жртве Јошанице страдале на монструозан начин.

- Нажалост, ја сам као медицинар примио све мртве у Болници и било ми је много тешко кад сам видио сестру и зета. Најтрагичније је што нико није погинуо од метка. Ја сам то све сликао, чувам слике, али нико није одговарао. Људи су масакрирани, секли су им уши, лице, преко носа, мог зета су исекли од стопала до појаса и на крају су га заклали, али не како се коље, него са стране кроз врат. Иживљавали су се над мртвима, није ми јасно да човек може да уради такав злочин - кроз сузе прича Ђорђевић.

У нападу на Јошаницу учествовало је око 600 припадника такозване Армије РБиХ, у 10 група распоређених на 10 јошаничких заселака. Познати су наредбодавци из ратног председништва општине Горажде и војног врха такозване Армије РБиХ, као и непосредни командири јединица на терену, али се још чека да Тужилаштво БиХ, из којег је у више наврата саопштено да су истражне радње у току, подигне оптужнице.

Душанка Лаловић, тада Вишњић, као осамнаестогодишња девојка чудом је избегла смрт. Прислужила је данас свећу свом оцу Томи Вишњићу и бројној родбини.

- Тужилаштво ћути 29 година, сваке године нека њихова сулуда обећања да ће се нешто покренути, да је истрага у току, али још ништа. Имамо нека сазнања да су недавно у Горажду била хапшења и саслушавања, али ништа се још конкретно није десило - каже Душанка, која је секретар у општинској Организацији породица погинулих.

У селу Хоџићи, на имању Вишњића у близини споменика, изграђена је црква у знак вечног сећања на јошаничке мученике, која је ове године завршена и освештана. Обележавање годишњице страдања традиционално се одржава у мају поводом летног Никољдана, а црква је понела име светих Ћирила и Методија празника који се, такође, прославља у мају.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације