УБИЛА ГА НЕПРАВДА ПРЕМА СРПСКИМ БОРЦИМА: Преминуо пуковник Миленко Лаловић
ПУКОВНИК Миленко Лаловић, ратни командант Првог батаљона Мостарске бригаде, Трећег батаљона Невесињске бригаде и Друге лаке бригаде Војске Републике Српске, преминуо је у Београду у 63. години.
Фото: Принтскрин
Лаловић је био учесник највећих битака у Одбрамбено-отаџбинском рату, а његова улога се посебно истакла у првој Митровданској бици и офанзиви на Другу лаку бригаду када је пала Бијела.
Пуковник Зоран Јањић, један од ратних команданата у Невесињској бригади, рекао је да је отишао велики човек и борац, те да је Лаловића убила неправда према српским борцима и Републици Српској.
- Посебно су га погодила хапшења наших сабораца у Невесињу, јер је то сматрао као велику неправду. Сматрао је да су неправедно оптужени - рекао је Јањић.
Миленко Лаловић рођен је у Калиновику 1958. године. Завршио је Средњу војну школу пешадије у Сарајеву и као одличан ђак добио могућност да иде на Војну академију. Завршио је академију 1980. године и почео да ради као командир вода на Војној академији где су га задржали да буде васпитач млађим генерацијама. Највише времена у мирнодопском делу је провео на Војној академији.
Јањић се присећа да је Лаловић у Херцеговину дошао 17. маја 1992. године, у Херцеговачки корпус и добио распоред у 10. моторизовану – Мостарску бригаду где је постављен на дужност команданта Првог батољана Мостарске бригаде.
- Када се Мостарска бригада повукла у рејон Бусак - Врањевићи и 15. јуна 1992. године формирана Невесињска бригада од 10. Мостарске и 13. Невесињске, Лаловићев батаљон је постао Трећи батаљон Невесињске бригаде. Био је на положају на главном правцу напада непријатељских снага у рејону Буска. Његов батаљон је био на одбрани тога правца - навео је Јањић.
Он је истакао да је Лаловић на невесињско-мостарском ратишту био до 1994. године када прелази за команданта Друге лаке бригаде и на том положају на Борцима остаје до краја рата. Након рата вратио се породици у Београд и радио у Генералштабу војске Србије до пензионисања 2009. године.
- Остао је запамћен по надимку Лале Заврата, јер је читав рат носио црногорско-херцеговачку капу `заврату` као идентитетски симбол Срба. Друга карактеристика по коме су га памтили народ и војска је то што је био омиљен официр. Сви су га волели и ценили, радо су га призивали у друштво - навео је Јањић.
Према његовим речима, Лаловић је прошао најтеже периоде кроз које је прошла Мостарска и Невесињска бригада.
- Био је у највећим биткама, првој Митровданској бици, затим офанзиви на Другу лаку бригаду када је пала Бијела. Након Дејтона цели положај који је држао морао је да напусти и преда у руке муслиманских снага. Доживео је пораз у миру, а не у рату. Одликовала га је велика храброст и преданост одбрани Републике Српске, томе је био предан до краја - навео је Јањић.
Командант батаљона у Невесињској бригади Драгомир Бакоч сећа се Лаловића као професионалца и способног официра.
- Била је добра сарадња између наших батаљона. Увек смо се могли ослонити на њега и његову јединицу. Знао је да се постави као командант, свакога је разумевао и био коректан у сарадњи - каже Бакоч.
Лаловић је преминуо синоћ, а биће сахрањен на Бежанијском гробљу, у среду 22. децембра.
(СРНА)
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (4)