БОЈАН И ЂОРЂЕ ГАЈЕ РАСНА ГРЛА: Мушки чланови породице Угрен из Српца велики заљубљеници у коњички спорт

О. НИКИЧЕВИЋ

28. 06. 2021. у 07:13

БОЈАН Угрен (49) са сином Ђорђем (15), више од 10 година били су активни чланови Коњичког клуба "Неополитано" у њиховом родном селу Бајинци, где постоје изванредни услови за узгој расних коња и организовање регионалних и републичких такмичења.

БОЈАН И ЂОРЂЕ ГАЈЕ РАСНА ГРЛА: Мушки чланови породице Угрен из Српца велики заљубљеници у коњички спорт

Фото О. Н.

- Када је Ђорђе имао само четири године били смо у обиласку познате ергеле липицанера "Вучијак" у Прњавору. Молио ме да га дигнем у седло једног мирнијег коња, прешли смо око 200 метара и од тада ми је било јасно да је генетика учинила своје, љубав према коњима пренела се на сина и од тада своје слободно време после школе проводи са овим племенитим животињама - каже Бојан и додаје да је у младости једно време радио на узгоју коња у ергели "Борике" код Рогатице.

На родитељском имању у Бајинцима Бојан је одгојио четири расна тркачка грла и одлучио да 2017. оснује властити коњички клуб "Ипсилон", осми по реду који је регистрован у Савезу коњичких организација РС, где је изабран за генералног секретара Савеза и професионалног тренера јахања.

Бојан и син Ђорђе наступају на републичким такмичењима и ките се признањима попут Бојановог 3. места на Првенству РС и Купу БиХ у даљинском јахању, а Ђорђе и његов друг Никола Пантелић освојили су прво место у РС у дресурном јахању.

- Драго ми је што је коњички спорт све популарнији у РС, а некада је био привилегија принчева и богаташа као витешка дисциплина - каже Бојан.

Фото О. Н.

Он додаје да нема ништа лепше од јахања у пространству чисте природе када се забораве све бриге и стресне ситуације које су постале свакодневица живота.

- Лагано јахање није тешко савладати за разлику од галопирања на дуже стазе за шта треба много времена и искуства јер се дешавају непредвиђене ситуације као што је изненадно узлетање и крик фазана што може да препадне коња и да збаци јахача - прича млађани Ђорђе и додаје да због тога јахач мора имати стрпљења док не задобије поверење код племените животиње и то не само за време јахања већ и храњења и тимарења.

Занимљива је историја пространог пашњака у Бајинцима где су пре рата овде на испаши биле стотине грла коња, крава и оваца, које је чувао само један чобанин, а увече стада су се сама враћала на посед домаћинима.

ТАПИЈА ЗА ПАШЊАКЕ

ЗА време власти Аустроугарске у БиХ, мештани Бајинаца су добили у колективно власништво 182 хектара пашњака оивиченог рекама Савом и Врбасом и Рибњаком Бардача коме су дали назив Утвај.

Фото О. Н.

- Било је покушаја локалних власти у више наврата да се на пашњаку засеју житарице али нису у томе успели јер мештанима није било тешко да "скокну" до Беча и донесу тапију као доказ да то њима припада - каже један од домаћина овог краја Драгољуб Касагић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)