БОГИЊУ ВЕСТУ НЕМЦИ УЗЕЛИ ЗА РАТНИ ПЛЕН Непознато о Смедеревској тврђави: Статуа лика из римске митологије чувала двор Бранковића (ФОТО)
ДВЕ године деле Смедерево од обележавања шест векова од градње Смедеревске тврђаве, а и данас многе чињенице о средњовековној лепотици на Дунаву нису знане широј јавности. Једна од њих је постојање вредних скулптура које су углавном однете као немачки ратни плен у Првом светском рату.
Фото Н. Живановић
Мали град Смедеревске тврђаве, подигнут 1428. године као двор владара Србије, деспота Ђурђа Бранковића, и чије је зидање трајало само две године, красила је женска скулптура са плинтом од белог мермера која је вероватно представљала римску богињу Весту. Налазила се у посебно озиданој ниши у оквиру Малог града, а према сачуваним записима и истраживањима, ова скулптура из II века наше ере, потиче из Виминацијума и донета је како би украсила двор.
- Веста је била богиња огњишта, дома и породичног живота у римској религији и поистовећује се са грчком богињом Хестијом. Статуа богиње у време Првог светског рата нестала је из Смедеревске тврђаве, и готово извесно су је однели Немци. Никада није пронађена - каже Дејан Радовановић, археолог и директор Регионалног завода за заштиту споменика културе.
Радовановић наводи да постоји само једна сачувана фотографија статуе и то веома лошег квалитета. Фотографија је објављена још пре Првог светског рата у једној публикацији која обрађује античке споменике у Србији. Појављује се у књигама др Леонтија Павловића, теолога, историчара уметности и дугогодишњег директора Народног музеја у Смедереву.
Постоје непотврђени наводи да је статуа богиње током бомбардовања тврђаве 1916. године, пала и разбила се. Неизвесно је да ли су је непријатељи за време окупације однели y фрагментима или састављену.
Постоји легенда да је народ мислио да је реч о представи Јерине Бранковић, жене деспота Ђурђа, и да је био обичај да је приликом уласка у Мали град гађају камењем јер су је због тешког кулука током зидања тврђаве сматрали проклетом.
Срећна 7535. година
ОНО што и данас чува Смедеревска тврђава је најочигледнији доказ о старом српском календару који године броји од постанка света, који је важио до 19. века, и који се разликује од данашњег за 5.509 година. Испод великог крста на кули Донжон исписан је текст који у преводу гласи: "Христу Богу благоверни деспот Ђурађ господар Србља и поморја зетског по наредби (вољи) његовој сагради се овај град у лето 6938". Изнад крста је исписан текст "Цар славе" и знаци "Исус Христос побеђује". Тако би, према натпису на Крстатој кули, ова нова 2026, по старом календару, заправо била 7535. година.
- Негативни мит о Јерини се стално надограђује, па између осталог и овом причом - каже археолог Дејан Радовановић. - То се свакако није догађало у време Јерининог живота и боравка у Смедереву. Касније су дошли Турци, а Срба у граду готово да и није било. Када је српска војска ушла у Тврђаву 1876. године, народа није било у Тврђави. Војска је овде била све до после Другог светског рата, када званично излази из Тврђаве 1947.године. foto: Fejsbuk
Током изградње града камен је доношен из Виминацијума, римског насеља крај Смедерева Монс Аурес, из тврђаве Рам на Дунаву, као и из неких знатно старијих објеката - храмова и некропола. Тако су се на Смедеревској тврђави, на више места, нашле узидане римске сполије - ознаке витешке части, донесене y недостатку грађевинског материјала.
На Јерининој кули налазио се рељеф који је приказивао Херакла, сина врхвног бога Зевса и смртнице Алимене. Бомбардовањем и оштећењем куле пао је и рељеф, који је затрпан. Пронађен је 1969. године приликом археолошких ископавања y рову Малог града, наводи се у извештају о страдању споменика културе из Републичког завода за заштиту споменика културе, аутора Надежде Катанић.
Фото Н. Живановић
Такође, овде стоји да је постојала и скулптура узидана y кулу y зидном платну Дунав - Језава. Скулптура је имала седам глава, састојала се од портрета и попрсја, и по тој скулптури се и кула звала "кула седам брата главе". И њу су непријатељи извадили и заједно са осталим скулптурама из Смедеревске тврђаве однели за време Првог светског рата. n
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)