КАМЕНА КЊИГА РАТНИКА “ЖИВИ” НА ИНТЕРНЕТУ: Објављени документи о споменицима борцима од 1912-1918.

ДРАГИ брате, приђи ближе, те прочитај ко нам спомен диже. Тело нашеостаде у свету, у најлепшем цвету нашег живота. Вите наше године, црназемља прекри наше лице, од умора и од рана осташе нам деца мала, кодспомена нека пале свеће, своје очеве никад виђет неће.

Приватна архива

Ово је, уз податке о погибији и родбини која белег подиже, епитаф напрвом од три бела камена тесаника, на необичној стражи на Стражи, сдесне стране пута Бела Река - Љубиш, на раскрсници пута за Борову Главуи Муртеницу, некадашњем саборишту на нововарошко-чајетинској међи.

Овде су, на стотинак метара изнад родног огњишта, близанци Неђељко иАнђелко Спасојевић и трећи брат Стојко из Беле Реке последњи путзагрлили сенокосе и висове и пољубили десеторо нејачи, растали се однајмилијих и пожурили "на војну". Пошли су гуњевима и опанцима, сашајкачама. Вунене чарапе, из мајчиног сандука девојачке спреме, мирисалесу на луч и кадиву. У пртеним торбма нешто преобуке, парче воска, којиколач од шљива. Србија је звала...

Белеге на којима су корени, родослови и памћење потомци и земљакенововарошког краја могу да виде и широм планете: кликом на сајтуМинистарства културе Србије https://velikirat.rs/spomenici-page/spomen-obeležja-u-srbiji/nova-varos/.

Обилазећи засеоке у врлетима Јавора, Муртенице, Златара и међуречја Увцаи Лима, Ужичанин Бојан Радојичић је од јуна 2025. године објективомовековечио белеге и ишчитавао епитафе и на интернету ређао страницекамене књиге ратника на 120 локација и 291 спомеником са 1.836 фотографија. Уз споменике ратника на 84 гробља, у општини Нова Варошподигнуто је и 20 крајпуташа, 10 спомен-плоча и четири чесме у знакзахвалности и вечну славу учесницима ратова 1912-1918. године.

Foto: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Иако је Радојичићево занимање далеко од историје, прађедови ичукунђедови Солунци кривци су, поред осталог, што објективом бележибелеге или оно што је од њих остало и чува за генерације које долазе.

- Током 2011. године у медијима и широј јавности није било некогзначајнијег помена о наступајућим стогодишњицама балканских и Првогсветског рата, па сам покренуо сајт "Краљевине Србија и Црна Гора уратовима 1912-1918.". Држави сам сајт поклонио пре две године, наконсусрета са Николом Селаковићем, тадашњим министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Био сам пријатно изненађен енергичношу ипосвећеношћу министра да се стање евиденција поправи, уз услов да могуда наставим рад на сајту.

Сабирајући бројна сведочанства о ратовима 1912-1918, међу којима јекомплетна мапа Зејтинлика са именима преко 7.400 сахрањених ратника, Бојан Радојичић је завичају даровао и фото-записе ратних меморијалаУжица, Чајетине, Пожеге и Нове Вароши.

- Из ових општина је на сајту је преко 600 мапираних локација и 2.600 пронађних споменика. Они су, уз преписе епитафа, приказани са 15.000 обрађених фотографија - истиче неуморни поштовалац дела јунака.

У трагању, фотографисању белега и читању епитафа на белезима Радојичићусу подршку пружали Бранка Вучићевић Вучковић, историчар уметности исамостални истраживач из Горњег Милановца, и професор историје ФилипБјелић из Нове Вароши, познавалац локалних прилика.

Следећа истраживања су на подручју Бајине Баште и осталих општинаЗлатиборског округа.

Камен, пешчар, мермер

НА гробовима су подизани белези од камена кречњака из мајдана у околини, каменоресци су их украшавалиих уклесаним крстом и ликом ратника. Насајту се нижу и слике споменика од пешчара из Драгачева, па бели "крсташи", догоњени из студеничких мајдана и радионица мермера, а уновије време рађени су од гранита разних боја. Слике сведоче и онакривљеним или палим белезима, оним што понегде израњају из врзина илибаченим за гробљанске ограде и под храстове.

Нечитки епитафи

ЕПИТАФИ на многим споменицима данас су готово нечитки: нагризају ихгодине, кише, ветрови, лишајеви, људски немар, сви помало... Најбоље су, пак очуване спомен-плоче у црквама у Негбини, Драглици, Белој Реци, Штиткову, Буковику и у школском дворишту у Рутошима. Избледела су слована згради ОШ "Вук Стефановић Караџић" у Јасенову, са именима 70 палихратника. Ово знамење је, као и слична у више места ужичког краја, тридесетих година минулог века радио академски сликар МихаилоМиловановић. И поред више апела просветара и јавности, за обнову не марени у Школској управи у Ужицу, нити у ужичком Музеју, који има легатсликара.

Препоручујемо

Репортаже

0 2

ОН НИЈЕ ПРЕДВИЂАО БУДУЋНОСТ, ВЕЋ ЈУ ЈЕ ПОСТАВЉАО: Професор др Драгослав Стојиљковић у новој књизи тумачи дело научника Руђера Бошковића

27. 03. 2026. у 17:11

Репортаже

1 1

"БОЉЕ РАТ НЕГО ПАКТ, БОЉЕ ГРОБ НЕГО РОБ": Побуна од 27. марта 1941, слика је српског менталитета, упркос накнадним тумачењима

27. 03. 2026. у 14:33

Репортаже

0 0

ИЗ ТАЛАСА ДУНАВА СПАСАО И 35. ЖИВОТ: После још једног чина храбрости и људскости, алас Ренато Грбић за "Новости"

26. 03. 2026. у 17:00

Репортаже

0 1

СЕЛО ДРАЖЕ ОД ПАРИЗА: Анђело Петковић (27) изабрао да сачува огњиште и имање својих предака на обронцима Суве планине (ФОТО)

25. 03. 2026. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације