КУЈУНЏИЛУК ЈЕ ПОНОВО У МОДИ: Изложба старог и савременог накита изграђеног традиционалном техником
01. 12. 2025. у 12:58
Изложба традиционалног накита, под називом „Незаборав“, из спомен збирке Христифора Црниловића и савременог накита ауторке Иване Станковић, уметнице из Лесковца, постављена је у галерији Лесковачког културног центра.
фото: ЛКЦ
На овој изложби је приказан део културног наслеђа Србије о којем се стара Етнографски музеј у Београду, збирка накита, кујунџијског алата и рукописне грађе о кујунџилуку, које је прикупио Христифор Црниловић, а чувају се у његовој спомен-збирци у Манаковој кући у Београду.
Комади накита из ове збирке били су извор инспирације за сарадницу Етнографског музеја Лесковчанку Ивану Станковић, ауторку савременог накита изграђеног техником филинграна. Уметница, која се дуже од две деценије бави филинграном, пренела је орнаментику из 19. века у савремени дизајн накита и тако је, у сарадњи са Миленом Ђурицом, вишим кустосом Етнографског музеја, спојила прошлост и садашњост.
Сликар Христифор Црниловић((1886-1963) живи и после смрти захваљујући томе што је свој живот „слагао у дрвеним сандуцима“ и тако иза себе оставио највећу етнолошку збирку на Балкану са 2.600 различитих предмета.
Он је, на коњу, лутао бројним селима и прикупљао народне ношње, употребне предмете, ручне радове, накит, стари новац, оружје, дуборезе, кандила и друге религијске предмете…
Рођен је у породици Прокопија Ђокића Црнила, имућног власотиначког трговца. Уз његову подршку завршио је Краљевску уметничку академију у Минхену. Радио је као професор уметности у Неготину, Скопљу и Алексинцу, али је летње распусте користио за мисију коју је сам себи поставио.
Вредност његове збирке није само у бројности предмета, него и у начину истраживања и прикупљању података. Тражили су му је и из Париза, али је уступио Београду, под условом да буде изложена као посебна целина.
МОРАМО ЧУВАТИ НАСЛЕЂЕ
На отварању изложбе Милена Ђурица је рекла да можемо да упоредимо кујунџијски алат мајстора из 19. века са алатима које се користе данас. Није се то много мењало, техника остала иста, све је врло слично. Филигран као занат је уписан на нематеријалну листу наслеђа Србије 2012. године. и задатак нам је да чувамо наше наслеђе, али је најважније када га учинимо живим. Управо то је Ивана урадила.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ОГЛАСИО СЕ ЧЕДА ЈОВАНОВИЋ: "Аца је велика жртва, никада нећемо одустати!"
"МОЈ пријатељ је велика жртва атмосфере у којој живимо и бескрајне доброте којом је освојио милионе људи..."
20. 01. 2026. у 14:05
СВЕТ ЈЕ У ЧУДУ: Зашто Емануел Макрон носи наочаре за сунце у затвореном на Давосу?
ОТКРИВЕНО шта стоји иза необичног изгледа председника Француске.
21. 01. 2026. у 10:32
ПОСЛЕ ПРИВОЂЕЊА АЛЕКСАНДРА КОСА: Огласио се се Чеда Јовановић, поменуо и венчање
ТРАЖИЛИ су, наводно, да га тестирају на наркотике...
20. 01. 2026. у 07:47
ШТА БИВА СА ДУШОМ 40 ДАНА ПОСЛЕ СМРТИ: Трећи дан је најважнији и треба урадити једну ствар
ПРОТОЈЕРЕЈ-ставрофор професор доктор Владимир Ступар испричао је шта бива са душом 40 дана после смрти
20. 01. 2026. у 11:25
КО ЈЕ ЋЕРКА СНЕЖАНЕ САВИЋ? "Због мамине голотиње нисам могла да идем у школу"
ЋЕРКА певачице и глумице Снежане Савић, коју је добила из брака са редитељем Драгославом Лазићем, наследила је од мајке лепоту, али и таленат за глуму и јавне наступе.
20. 01. 2026. у 08:12
СРБИ ЈЕ МАСОВНО КОРИСТЕ: Зашто је реч "ПОП" увреда у православном свету?
ЗАШТО реч "поп" носи негативан карактер?
21. 01. 2026. у 10:30
"СРПСКА СЕ ТРУБА С КОСОВА ЧУЈЕ" ЗА ПОБЕДНИКА МАТЕЈУ: Оборен рекорд на Газиводама - Стотине младића и девојака пливало за Часни крст (ВИДЕО)
ПЛИВАЊЕ за Часни крст одржано је традиционално на језеру Газиводе. Овогодишњи победник је Матеја Касаловић.
19. 01. 2026. у 13:55
КАЛИНКА ЈЕ ИМАЛА 14 ГОДИНА КАД ЈЕ БРУТАЛНО УБИЈЕНА: Отац 30 година истраживао злочин, сви га сматрали лудим - права истина је шокирала свет!
АНДРЕ Бамберски је пензионер, а три деценије живота је посветио разоткривању смрти своје ћерке.
19. 01. 2026. у 13:58
МИРА АДАЊА ПОЛАК ПРОДАЛА СВУ ИМОВИНУ Није остало ништа: "Све што је могло да се прода, продала сам..."
ПРИВАТНОСТ никада није делила са широким аудиторијумом...
20. 01. 2026. у 09:05
Најновије из рубрике
НЕБОЈША ДЕНИЋ ИЗ ЛИПЉАНА: Професору универзитета чиста десетка из хуманости
НЕУМОРАН је професор др Небојша Денић из Липљана. Као професор Природно-математичког факултета у Косовској Митровици оставља дубок траг у образовању многих генерација ове установе, али ван амфитеатара и оцена у индексима оставља потпис човечности "користећи" свој музички таленат: посвећени је хуманитарац на Косову и Метохији.
19. 01. 2026. у 14:30
КРИЛА МЛАДИМ СЛИКАРИМА: Ивањичани не заборављају Милутина Кривокућу, неуморног прегаоца и културног ствараоца
ДАЛЕКО од културних центара, у старовлашкој варошици Ивањици, 1968. године основана је Прва југословенска ликовна колонија младих. Окупљала је 23 генерације студената са завршних година и постдипломце ликовних академија, који су на обалама Моравице и по селима и висовима Јавора и Голије правили скице за будуће слике, графике и скулптуре и радове даровали домаћину, Културном центру, уз изложбе под његовим кровом, али и у галерији "Надежда Петровић" у Чачку и другим местима.
19. 01. 2026. у 11:00
ПЛЕМЕНИТИ МИЛАН ИВАНОВИЋ ИЗ КЛАДОВА: Годинама побеђује у квизовима па награде усмерава тамо где је најпотребније
У КЛАДОВУ где се сви знају по имену, а живот тече мирно као Дунав, један човек зна одговоре на питања која други ни не помисле да поставе. Милан Ивановић (58), пореклом је из Берана, из Црне Горе, а овдашњи по души. Већ 30 година, од јануара 1995. када се појавио у "Слагалици" квизови су његова страст, а знање валута којом осваја и награде и симпатије. Он је конобар, квизоман и хуманитарац.
14. 01. 2026. у 13:08
БОГИЊУ ВЕСТУ НЕМЦИ УЗЕЛИ ЗА РАТНИ ПЛЕН Непознато о Смедеревској тврђави: Статуа лика из римске митологије чувала двор Бранковића (ФОТО)
ДВЕ године деле Смедерево од обележавања шест векова од градње Смедеревске тврђаве, а и данас многе чињенице о средњовековној лепотици на Дунаву нису знане широј јавности. Једна од њих је постојање вредних скулптура које су углавном однете као немачки ратни плен у Првом светском рату.
12. 01. 2026. у 07:00
Коментари (0)