ПОКЛОНИО МУЗЕЈУ ЗБИРКУ СКУЛПТУРА: Пажње вредан гест академског вајара Слободана Стојановића (ФОТО)
ФОНД Завичајног музеја у Параћину однедавно је богатији за 11 вајарских дела – осам портрета, две скулптуре и један рељеф, које је овој установи поклонио академски вајар Слободан Стојановић.
Фото: З. Рашић
Овај уметник је читав свој радни век провео у Гимназији у том граду и није га заборавио упркос томе што већ деценију и по живи у Београду. У граду на Црници многе генерације ђака ликовно су стасавале под његовим окриљем, па професора Стојановића Параћинци одлично памте иако им већ дуго није суграђанин.
Фото: З. Рашић
Сва донирана вајарска дела настала су на Сисевачкој ликовној колонији и рађена су у патинираном гипсу осим једног који је у теракоти, објашњава, за „Новости“, Стојановић. У питању је портрет академика и књижевника Драгослава Михаиловића.
У дарованој збирци је и гипсани модел великог пријатеља Срба из Великог рата, Грка Јаниса Јанулиса чији је бронзани оригинал на Крфу, те део скулптуре - торзо са параћинске фонтане „Слобода“. Поклонио је и рељеф народног хероја Бранка Крсмановића, док се у бронзи изливени рад налази у његовом родном селу у Доњој Мутници.
Фото: Ф. Стефановић
- Ту је и модел скулптуре музичког педагога Миленка Живковића чији је оригинал, нажалост, нестао када је стара зграда истоимене музичке школе рушена. Ова поставка је, иначе, из класичног периода, а акценат је на портретима. Вајао сам и познате уметнике и културне раднике попут Пеђе Милосављевића, Стевана Боднарова, Душана Миловановића, Наташе Караматијевић... Пеђин портрет изливен у бронзи у природној величини изложен је у Музеју града Београда, а Боднаров је у Народном музеју такође у Београду – подсећа наш саговорник.
Напомиње да су те скулптуре не само лични дар већ и јавно сведочанство о томе да уметност није издвојено острво, те због тога свака од њих тежи да пронађе своје место у сећању и простору средине где је настала.
Стојановићева збирка већ је доступна посетиоцима параћинског музеја који поштују овог уметника и воле вајарство, а директорка те установе Стефаниа Вељковић позвала је суграђане да је погледају наредних дана.
- Веома смо захвални Стојановићу што је дошао на идеју да нам у години низа јубилеја - пола века од оснивања Сисевачке ликовне колоније, исто толико од иницијативе за оснивање нашег музеја и 650 година од првог помена Параћина у документима - поклони део својих радова. Свакако да ћемо за ове скулптуре наћи неки адекватнији простор од овог привременог, уз могућност да их уврстимо у сталну поставку.
ПОСВЕЋЕН СТВАРАЛАШТВУ
Као слободни уметник и академски вајар, Слободан Стојановић је годинама потпуно посвећен уметничком раду. До сада је имао 30 самосталних изложби, међу којима се најпознатије налазе у УЛУС-овој галерији у Београду и огранку САНУ у Новом Саду. Члан је Одбора ветерана УЛУС-а, припрема њихову колективну изложбу, а још увек живи и Вајарска колонија на Калемегдану чији је оснивач. Последњих година интензивно слика уља на платну припремајући још једну самосталну поставку у Београду.
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)