НЕУМОРНИ БОРАЦ ЗА НАШУ СРБИЈУ: Међународна научна конференција о Светом владици Николају Велимировићу

Јелена Матијевић

10. 04. 2025. у 21:00

МЕЂУНАРОДНА научна конференција "Свети владика Николај и наше време" одржана је 10. априла у Палати "Србија" у Београду. У два панела, угледни теолози и историчари из Србије и Русије, говорили су о раду и достигнућима великана нашег рода, али пре свега о његовом пресудном утицају на савремену српску теологију и национално биће.

НЕУМОРНИ БОРАЦ ЗА НАШУ СРБИЈУ: Међународна научна конференција о Светом владици Николају Велимировићу

Фото: СПЦ

Благослов патријарха Порфирија учесницима је пренео епископ викарни липљански Доситеј, пожелевши успешан рад научном скупу са ког ће бити објављен и зборник радова, а благослов епархије у којој је рођен и где почива Свети владика упутио је владика ваљевски Исихије. У име организатора, конференцију је отворио др Ненад Поповић, министар задужен за међународну економску сарадњу и област друштвеног положаја Цркве у земљи и иностранству.

- Разумевајући реалности савременог света моћи и империјалних тежњи великих сила у којем вребају огромне опасности за мале нације као што је српска, владика Николај је вођен најдубљим патриотским побудама свој несумњиви светски ауторитет ставио у функцију борбе за српску ствар и српску истину у многим западним престоницама, неуморно се борио за нашу Србију! Уместо окретања свету који је разорио све традиције које су га некада чиниле великим, а пре свега хришћанство као темељ те величине, владика саветује Србе да заору поново хумус своје богате хришћанске традиције на којој је српска нација настала, како би у тим олујним и немирним временима сачували идентитет, државу и историјску мисију - рекао је Поповић.

Фото: Влада Србије

 

Научни скуп је подељен на историјски и теолошки део, а говорило се о учешћу Николаја Велимировића у Великом рату, оснивању богомољачког покрета и нових богословија до прогонства и његовог утицаја на наше доба. Излагачи су били професори Православног богословског факултета и богословија у Београду и Сремским Карловицма, професори других образовних и научних установа, као и госте из Русије. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).

10. 01. 2026. у 15:08

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.

10. 01. 2026. у 06:30

СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача

СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача

НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.

10. 01. 2026. у 15:43

Коментари (0)

СКРАСИО СЕ СА ВОДИТЕЉКОМ: Редитељ је био муж Неде Арнерић, са Тањом Бошковић има двоје деце, волео је и мисицу и њену рођаку