ТОЧКОВИ ГА ГАЗЕ 173 ГОДИНЕ: Камени мост у Вршцу, који и даље служи за друмски превоз, сматра се најстаријим у Србији
ЗА мали камени мост са полукружним сводом, који прелази преко потока Месић на углу улица Патријарха Рајачића и Краљевића Марка у Вршцу, кажу да је најстарији мост у Србији који се и даље свакодневно користи за друмски саобраћај. Поједини извори тврде да он датира још из 18. века, док постоје и они који сматрају да је саграђен тек 1852, те да има „свега“ 173 године. Али, чак и у том случају, ова титула му се, према нашим истраживањима, не може оспорити.
Фото: Ј.Ј.Баљак
Исте те 1852. у том старом српском крају у Вршцу подигнуте су још две камене ћуприје - у Брегалничкој и Радаковој улици. Саграђене су на месту где су некада биле дрвене преводнице, које нису успевале да издрже налете бујичног потока, који је у прошлости - колико год то садашњим генерацијама деловало немогуће - умео да поплави цео град, да руши куће и односи чак и људске животе. Зато су неимари нове мостове студиозно градили.
- За градњу су користили гнајс, карактеристични светлуцави камен са Вршачких планина, док су једноставну декорацију извели од опеке. Ослањали су се на средњевековни стил градње, те сва три моста, као и касније дозидани мост у Улици Патријарха Рајачића, имају полукружни свод - записано је у студији, коју је 2019. урадио Завод за заштиту споменика културе из Панчева.
Ови мостови, иначе, нису једини у Вршцу. Иако град нема реку, у њему укупно постоји чак 19 ћуприја, због чега га појединци с правом називају војвођанском Венецијом. Преко Месића, који градским улицама вијуга у дужини од четири километара, подигнуто их је 14, а остатак преко Јовановог потока.
-Најлепшим вршачким мостом сматра се онај код Мале цркве, који обилује сецесијским детаљима и који, као мало уметничко дело, на најбољи начин дочарава дух старог Вршца. Изграђен је 1882, као и мост у Змај Јовиној улици, на чијој се кованој огради види да је направљена у гвожђари у румунском граду Решица. Иначе, она је у најлошијем стању од свих, јер су јој поједини делови одломљени – каже нам вршачки библиотекар Тамаш Фодор, уз напомену да су сви ови мостови дугачки тек десетак метара, а да преко неколицине не могу прећи два аутомобила истовремено.
Чекају заштиту
ОД свих вршачких мостова, под заштитом државе се налазе само два – код Мале цркве и у Змај Јовиној улици – али не због своје старости или естетске вредности, већ само због чињенице да су део заштићеног старог градског језгра. Завод за заштиту споменикa културе из Панчева је у студији из 2019. издвојио седам најзначајнијих ћуприја, које се налазе дуж потока Месић од Улице Краљевића Марка до Мале цркве, а које би на основу тога могле да буду заштићене као група објеката.
Упркос својој малој дужини, они имају велику историјску вредност, јер сведоче о томе како су некадашњи неимари различитим техникама градње успели да направе толико чврсте грађевине, да оне и данас могу да издрже сав терет савременог саобраћаја, о ком тада нису могли ни да сањају да ће постојати.
-Занимљиво је, међутим, да су инжењери својевремено проценили да преко њих не би могао да саобраћа трамвај, због чега наш град никада није добио то јавно превозно средство – открива нам Фодор и образлаже да је време демантовало њихове тврдње, с обзиром на то да их данас прелазе чак и теретњаци.
Бетон их наружио, али и ојачао
ДЕЦЕНИЈАМА је Месић био највећи еколошки проблем Вршца, јер је цео ток био зарастао у густо шибље, па су и сами мостови били запуштени и готово невидљиви. Та је слика делимично промењена 2019, када је локална самоуправа дуж Улице Патријарха Рајачића избетонирала цело корито и тако заштитила град од поплава. Том приликом темељи шест мостова су ојачани, али је та бетонска конструкција, ипак, наружила њихов изглед, који је управо био карактеристичан по томе што је „вештим коришћењем конфигурације терена остављао утисак природног пејзажа“. У плану је да цео ток Месића једног дана буде избетониран.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
НЕЛЕ НАПУСТИО БиХ: "Да сам остао у Сарајеву, не бих био жив - не би могао да држим језик за зубима"
НЕЛЕ Карајлић је 11. децембра прославио 63. рођендан, а својевремено се осврнуо на своје одрастање, каријеру у Сарајеву и шта је све преживео када је почео рат.
12. 12. 2025. у 14:02
ОТЕЛИ СУ МИ "ЋИРИЛИЦУ"! Марић открио нове детље након одласка са "Хепија": "Дануо сам душом..."
О његовом одласку са Хепија говорило се недељама, а сада је открио да ли му је лакше како је прешао на нову телевизију.
12. 12. 2025. у 09:32
Ана Дивац проговорила о афери Кантримен после 11 година: "У затвор бих послала моје дете да се тако нешто деси"
"НЕ ДАЈ Боже да се тако нешто деси, не дај Боже да неко погине, и не дај Боже да је неко од њих возио, ја бих урадила све да моје дете одслужи казну коју заслужује. И то баш из превелике љубави према свом детету, јер верујем да би на тај начин окајао свој грех и олакшао своју душу."
12. 12. 2025. у 15:27
ВЕРНИЦИ МОРАЈУ ЗНАТИ: Ево ко је ко у црквеној хијерархији
ЗБОГ незнања или пуке необавештености велики број Срба не зна разлику између свештеника и монаха.
12. 12. 2025. у 11:39
"СВИ ВИДЕ 4 СЛОВА, А НЕ ВИДЕ КРСТ": Најчемернији српски грех по владики Николају
ВЛАДИКА Николај Велимировић рођен 1881. године, у селу Лелић недалеко од Ваљева. Његови родитељи, Драгомир и Катарина имали су деветоро деце од којих су преживела само двојица синова Николај и Душан, да би и Душан погинуо 1914. године, а Николај се замонашио. Постао је један од најцењенијих владика, није штедео речи када хвали наш народ, али му није било страно ни да нам упути по коју критику и укаже на грешке које правимо.
12. 12. 2025. у 16:23 >> 16:23
ПЕЈАКОВИЋ: Срби су скупо платили ЛАЖ о Југославији, која траје од '45 и плаћаћемо је још
ГЛУМАЦ Никола Пејаковић одушевљава публику широм региона улогом Момчила у серији "Тврђава", која се бави ратним деведесетим и распадом некадашње државе Југославије.
13. 12. 2025. у 15:33
СУКОБ НАМ ЈЕ ПРЕД ВРАТИМА Руте упозорава: Ми смо следећа мета Русије
РУСИЈА би могла да буде спремна да употреби војну силу против НАТО-а у наредних пет година, сматра генерални секретар НАТО-а Марк Руте.
11. 12. 2025. у 15:46 >> 16:40
ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне
СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.
11. 12. 2025. у 16:22
ПЕЈАКОВИЋ: Срби су скупо платили ЛАЖ о Југославији, која траје од '45 и плаћаћемо је још
ГЛУМАЦ Никола Пејаковић одушевљава публику широм региона улогом Момчила у серији "Тврђава", која се бави ратним деведесетим и распадом некадашње државе Југославије.
13. 12. 2025. у 15:33
Најновије из рубрике
ВЕРСКИ ТУРИЗАМ ПОТЕНЦИЈАЛ ОПШТИНЕ ОПОВО: Од пет цркава, чак две су непокретно културно добро од великог значаја
У МАЛОЈ јужнобанатској општини Опово налазе се четири православне и једна римокатоличка црква, које чувају историју и дух тог краја дуже од два века. Оне представљају велики потенцијал за верски туризам, нарочито због чињенице да су чак два храма проглашена за непокретно културно добро од великог значаја.
11. 12. 2025. у 10:08
ЛОБАЊА КНЕЗА АЛЕКСАНДРА УКРАДЕНА У БЕЧУ: Александра Богдановић годинама на друштвеним мрежама објављује мало познате историјске чињенице
ПРОШЛОСТ на овим просторима ретко је била мирна, али је често билазаборављена. Управо је новинарска радозналост пре 12 година подстаклаАлександру Богдановић да отвори фејсбук-страницу "Историјски забавник" како би младима приближила скрајнуте и мало познате историјске догађајеи личности. У почетку је то био њен хоби, нешто што је радила из љубави, а сада је на друштвеним мрежама окупила око 340.000 пратилаца.
09. 12. 2025. у 16:20
ЕСТЕР ЈЕ РОЂЕНА НА МЕСТУ СМРТИ: Изложбом обележена 84. годишњица формирања логора на Старом сајмишту
РОДИЛА сам се у логору. Моји су били овде. Мајка је била у седмом месецу трудноће када ме је донела на свет. Било је два сата после поноћи. Стричеви су ме спасили. Имала сам само 900 грама, стриц ме је ставио у кутију за ципеле напуњену ватом и кроз ограду је додао другом стрицу. У логору нико није знао да постојим. То је морало да се крије од Немаца. На Старо сајмиште сам долазила и кад никога није било, а сад је овде лепо, топло и поправљено. Кад год сам долазила, било ми је тешко, а не могу да не дођем. Рат је највеће зло које човек може да створи. Није битно ко смо по националности, битно је да ли смо људи.
09. 12. 2025. у 16:19
ДУНАВ БЕЗБЕДНИЈИ ЗА ПТИЦЕ ТОКОМ СЕОБЕ: Низ заштитних мера са циљем да се спречи страдање птица на далеководима
ДРУШТВО за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) и Електродистрибуција Србије (ЕДС) део су вишегодишњег међународног пројекта LIFE Danube Free Sky на којем је у претходних пет година спроведен низ заштитних мера са циљем да се спречи страдања птица на преносним мрежама далековода дуж тока Дунава. На ову тему, 12. и 13. децембра биће организована и обука за грађане у Нишу.
08. 12. 2025. у 18:20
НАДИ СУ ДОБРИ ЉУДИ ЈЕДИНА НАДА: Деветомесечној Нади Станковић из Бољара код Власотинца потребна је помоћ да победи болест
Деветомесечна Нада Станковић из Бољара, села у околини Власотинца, болује од епилептичне енцефалопатије због чега касни у психомоторном развоју, а њена породица више није у стању да сама финансира сталне и бројне скупе терапије које јој олакшавају живот.
08. 12. 2025. у 12:15
Коментари (0)