НОТАМА НИЖУ ПРИЗНАЊА: Музичка школа у Станишору код Гњилана на КиМ с поносом недавно понела Сретењски орден
У ОВОЈ школи сам запослен од 2010. године када смо почели са радом као самостална Музичка школа, овде у српском селу Станишор код Гњилана.
Талентовани, млади из Косовског поморавља на часу гитаре, Фото Приватна архива
До 2013. радили смо као нижа или основна, а од те године имамо и Средњу музичку школу.
Њу тренутно похађа око 600 ђака из читавог Косовског Поморавља.
Овако професор Александар Тошић (40), директор Музичке школе "Стеван Христић" у Станишору истиче понос јер је у име колектива, али у ученика примио Сретењски орден другог степена који је ова школа добила за нарочите заслуге у области музичке уметности као и културном и педагошком раду.
До запослења у Музичкој школи директор Тошић, који је родом из Лесковца а са породицом живи у Нишу, није одлазио у нашу јужну покрајину, али каже да од када је добио посао у школи у Станишору, Косово и Метохију је боље упознао и посебним, најфинијим нитима везао се и за њега и за Косовско Поморавље.
- Будући да је школи недостајао стручни кадар, почео сам са радом од самог њеног оснивања, овде у Станишору, и зато сам поносан што сам у име ученика и колега професора примио овогодишње Сретењско признање које ми је уручио председник Републике Александар Вучић - додаје директор Тошић.
Фото Приватна архива
Објашњава нам и да је музичка школа у Косовском Помораљу основана још 1979. године у Гњилану где је радила до НАТО агресије 1999, а потом као истурено одељење Музичке школе из Грачанице у Станишору.
- Нисам једини који путује на посао, већи број запослених у нашој школи долази из централне Србије и сналазимо се како знамо и умемо. У почетку смо путовали аутобусом једног ауто-превозника из Ниша, док привремене приштинске власти нису укинуле ту аутобуску линију. Сада већина нас путујемо својим колима, док су неки пак одлучили и да станују овде - појашњава Александар Тошић.
Председник Вучић уручио орден Александру Тошићу, Фото Председништво Србије/Д. Голл
Док разговарамо присећа се времена од пре готово деценију и по, и додаје да су на почетку његовог запослења били веома тешки услови за живот и рад јер су биле рестрикције струје, а школа није поседовала ни потребне инструменте за рад...
- Сада, међутим, имамо све што нам је потребно и то се, наравно, позитивно одражава и на квалитет учења и на резултате рада наших ученика. Иако број ђака варира из године у годину, јер је све више заинтересованих за упис, можемо да примимо само 600 ђака који су заиста врло талентовани и који не заостају за много познатијим музичким школама у нашој земљи. Истовремено, са сигурношћу могу да кажем и да су деца са Косова и Метохије некако вреднија и одговорнија од деце у централној Србији. Сигурно је да их таквима чине околности у којима свакодневно живе - мишљења је директор Тошић.
Наступ ученика у Народном позоришту у Београду, Фото Приватна архива
С поносом нам је Александар Тошић потврдио и оно што смо сазнали од других: да је његова класа ученика најтрофејнија и да су током минулих година освојили више од 150 награда на такмичењима у Србији и иностранству и то изводећи композиције на клавиру и хармоници. Он је на ову нашу "примедбу" само скромно казао да верује да су ти домаћи и међународни успеси "пресудили" да буде изабран за директора Музичке школе "Стеван Христић" у Станишору.
Школа "Стеван Христић", Фото Приватна архива
Велики подстрек за даљи рад
И ДОК понавља да је за њега лично велика част што је у име Музичке школе примио Сретењски орден, директор Тошић истиче:
- То је заслуга свих ученика и професора, али и велики подстрек за наш даљи рад да мотивишемо децу да добијају још већи број награда. Захвалан сам људима који су препознали наш труд и рад јер сваке године освајамо награде на свим одсецима наше школе и то на републичким и међународним фестивалима и такмичењима.
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)