ДЕВОЈАЧКИ УКРАСИ ПО ПРАБАКИНОЈ МУСТРИ - У "Дому Оцића" у Даљу за пет година постојања одржане бројне разноврсне радионице

ЗА пет година постојања Удружење "Ђорђе Оцић" из Даља постало је препознатљиво по разноврсним и иновативним културним догађајима које организује у породичној кући "Дому Оцић", у којој је рођен и писац чије име Удружење носи.

приватна архива

У простору који се налази у главној даљској улици, Удружење је, уз помоћ комшија и пријатеља, успешно организовало многобројне квалитетно осмишљене културне манифестације, књижевне вечери, драмске представе, едукативна предавања и скупове, изложбе, концерте... Организована је и модна променада, како је названа ревија одевних предмета, креираних по узору на традиционалне мотиве сачуване баштине овог славонског краја.

Тим програмима, Удружење је пре две године прикључило и креативне радионице, па је у жељи да се сачува баштина предака, која, нажалост, све више тоне у заборав, организована и она на којој су реконструисана женска оглавља из Даља.

приватна архива

- На идеју за ту радионицу дошли смо на основу старих фотографија, које су настале почетком прошлог века, а на којима та оглавља красе Емилију и Анђелију, бабе књижевника Ђорђа Оцића - објашњава нам његова кћерка Дејана Оцић, председница Удружења. - Очување даљске и породичне традиционалне баштине разлог је због кога смо се одлучили да, уз помоћ мајстора Томислава Ливаје, покушамо да реконструишемо невестинска оглавља из Даља. Ливаја је та оглавља инсталирао на постоља у облику женских глава с тим што их је креативно дорадила и Мира Трепић, што ће постати и део сталне поставке музеја "Дома Оцић".

Та радионица одржана је у оквиру Дана европске баштине 2023, а за Дане европске баштине 2024, припремљена је нова у оквиру програма "Шума и друм", чија је тема био феномен железнице која је крајем 19. и почетком 20. века пловила Дунавом на релацији Богојево - Ердут и Даљ. На тој радионици рађени су дрвени возови-играчке.

Такође, у "Дому Оцића" у Даљу наставља се са формирањем збирке етно-предмета, коју је давно замислио и покренуо књижевник Ђорђе Оцић, описавши је и као главног јунака у свом роману "Ердабовска збирка".

- Међу том баштином, у њеном текстилном делу, сачувана је и стара сатенска кецеља, декорисана техником златовеза, коју је почетком 20. века, извезла и носила Анђелија Јурибашић, удата Оцић - прича нам њена праунука Дејана. - Тако су чланови Удружења дошли на идеју да оживе и ту врсту вештине, па су организовали радионицу златовеза.

У традиционалну баштину, од давнина, спада и, како се то данас каже, очување околине, што је организаторе навело да реализују пројекат "Шкарт или арт: ново лице напуштене столице", у оквиру кога је реализована радионица рестаурације старих столица, коју су држали Јован Петронијевић и Мило Поповић, професионални рестауратери и конзерватори старина. Одржана је и радионица "Стари рогоз плете нову столицу", где је вештину плетења полазницима показивао Милан Дворнић, етнограф, писац и сликар, који се труди да сачува традиционалну барањску баштину.

Међу учесницима радионице биле су и три афирмисане ликовне уметнице из Београда: архитекта и сликарка Нина Пантић, графичарка Милена Максимовић Ковачевић и сликарка Кристина Ристић.

- Пратим рад овог Удружења преко друштвених мрежа, и већ неко време желим да посетим "Дом Оцића" - рекла је Нина Пантић. - Ова радионица била је одличан повод да овде дођем, видим изложбу о књижевнику Ђорђу Оцићу и осетим ту дивну ердабовску јесен, која укључује шетњу уз Дунав, од Патријаршијског парка, поред родне куће Миланковића, све до циглане.

Своје одушевљење изнела је и Кристина Ристић која је истакла да није ни чудо што су овде радили научници као што је Милутин Миланковић, стварали сликари као што су Исаиловићи, или књижевност писали Игњатовић, Оцић и Нешић...

приватна архива

А Милена Максимовић Ковачевић додала је да је "Дом Оцића" значајно место сусрета културе, личности и идеја:

- Нема бољег рада него у опуштеној и пријатељској атмосфери. Заједно смо начинили планове за најмање још два-три креативна сусрета. Радујем се и једва чекам...

Иначе, графичарка Милена Максимовић Ковачевић радо је пристала да Удружење користи њено дело Deus ex machina као заједнички визуелни симбол пројекта радионица.

А радионицу оглавља, као и златовеза, суфинансирала је Осјечко-барањска жупанија, док је радионицу израде дрвених возова подржала Општина Ердут, а едукација је реализована у сарадњи са удружењем дуге традиције, са Српским културно-уметничким друштвом "Бранко Радичевић" из Даља. Све три радионице похађале су већином чланице овог друштва, које су вишеструко ангажоване, и на послу и у породици, али увек су спремне да се уче новим вештинама.

Препоручујемо

Репортаже

0 2

НАЈБРОЈНИЈЕ ГЛУВАРА, И ОБИЧНИ ГАЛЕБ: ДЗППС објавило резултате зимског пописа птица водених станишта у Србији

10. 03. 2026. у 15:58

Репортаже

0 0

ЏЕМПЕРЕ ИЗ СИРОГОЈНА НОСИЛЕ СУ И КРАЉИЦЕ: Недавно преминула Добрила Смиљанић , златиборске плетиље извела на светски модну сцену

10. 03. 2026. у 14:46

Репортаже

0 5

УЧА КОЛЕКЦИОНАР ДУПЛИРАО ЗБИРКУ: Параћинац Синиша Танић сакупио 14.500 хемијских оловака (ФОТО)

08. 03. 2026. у 18:27

Репортаже

0 1

ПОДРШКА МАМАМА СА ДЕЦОМ У БОЛНИЦИ:Осмомартовска акција Новосађанке Нине Катане, у знак сећања на преминулу ћерку Нађу

08. 03. 2026. у 13:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације