МАЊЕ ПОЗНАТЕ ЧИЊЕНИЦЕ О СТЕРИЈИ: На данашњи дан, пре 219 година, рођен чувени српски писац

Јелена Баљак

13. 01. 2025. у 16:41

На данашњи дан 1806. године у Вршцу је рођен Јован Стерија Поповић, отац српске драме и један од наших највећих комедиографа.

МАЊЕ ПОЗНАТЕ ЧИЊЕНИЦЕ О СТЕРИЈИ: На данашњи дан, пре 219 година, рођен чувени српски писац

фото Архива Новости

О његовом стваралачком опусу зна се готово све – да је творац Кир Јање, Покондирене тикве, Женидбе и удадбе, Зле жене и Родољубаца, да је био адвокат, министар просвете и иницијатор оснивања данашње Српске академије наука и уметности, Народне библиотеке, Народног музеја...

„Новости“ вам доносе неке мање познате чињенице о овом Вршчанину, који је са још двојицом својих суграђана (али не и савременика) сврстан међу 100 најзнаменитијих Срба.

Фото: ТО Вршац

Стеријина кућа у центру Вршца

Јован Стерија Поповић је рођен у трговачкој породици, као треће дете. Физички је био болешљив и нејак, са атрофираном левом руком, због чега није учествовао у дечјим играма у којима је била потребна снага, већ је седео са стране и посматрао шта се дешава. Већ тада је стекао моћ да запажа понашање својих вршњака и суграђана, које је касније непогрешиво описивао у својим делима.

Надимак Стерија, по ком је препознатљив, у ствари представља име његовог оца, који је писац још у основној школи убацио између свог имена и презимена како би се разликовао о бројних дечака који су се исто звали.. Управо је он писцу послужио као инспирација за лик шкртог Кир Јање.

Фото: Ј.Ј.Баљак/Архива

Стерија и његов деда Никола Нешковић

Пишчев деда по мајци био је чувени сликар Никола Нешковић, живописац, зограф и уметник са којим је почело модерно српско сликарство.

Осим за врсног комедиографа и драматурга, Стерија је важио и за најбољег песника свога доба. Аутор је најпесимистичније збирке у нашој књижевности „Даворје“, док је, с друге стране, његова песма „Устај, устај, Србине, устај на оружје“ током Мађарске буне 1848. године за Србе у Угарској била нешто попут француске Марсељезе.

У младости је био верен Мартом Пешом, ћерком угледног власника свиларског завода у Вршцу. Та љубав, међутим, није завршена браком, јер је Марта страдала од удара грома. То је младог Стерију толико разочарало, да је изгубио веру у љубав. Ипак, у својој 43. години склопио је „разуман брак“ са девет година старијом удовицом Јеленом Манојловић.

Фото: ТО Вршац

Предња и задња страна Стеријиног надгробног споменика

После свега шест година брака, Стерија, онако болешљив и разочаран зато што је био протеран из Србије због неслагања са тадашњим политичарима, преминуо је у родном Вршцу, који је тада био део Аустроугарске. Било му је тек 50 година. Тада је доживео можда и највећу од бројних неправди – супруга Јелена га је сахранила у истој гробници у којој почива и њен први супруг Јоаким Манојловић.

Стерија, тако, и надгробни споменик дели са Манојловићем, с тим што је предња страна, која гледа ка гробљанској цркви, посвећења њему, а задња првом Јеленином супругу. По томе је овај споменик јединствен на Градском гробљу у Вршцу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ЗАПАД У ШОКУ! Владимир Путин слави, ово је чекао од 2022!