ЛЕТ СЕЋАЊА НАД "ЛИСИЧИЈИМ ЈАРКОМ": На травнатој писти крај Београда рађала се историја српског цивилног ваздухопловства
ЧУВЕНИ спортски аеродром "Лисичији јарак" је настао 1946. када је декан Машинског факултета Миша Ненадовић, са Катедре са ваздухопловство, задужио асистента проф. Ђорђа Нинчића да "прошпарта" око престонице и осмотри поља на којима би било згодно направити писту за цивилно летење.
FOTO: Privatna arhiva
Поцепао је Нинчић ципеле обилазећи пешке разна поља док му у Макишу неки сељаци нису казали како су од 1941. Немци летели са места 12 километара од Београда ка Зрењанину. Асистент је истог дана пронашао ливаду са запуштеним баракама, а већ следећег професор Миша је лично корацима мерио писту. Трећег дана је на Лисичији јарак слетела војна "рода" са чувеним Пајом Црњанским, партизанским пилотом. Потом су стигли чланови Академског аеро-клуба из Београда са лопатама, метлама и сличним реквизитима.
И јуче су се на овом аеродрому окупили и дружили некадашњи пилоти привредне авијације, њих педесетак. Међу "пуленима" професора Ненадовића најстарији је био Мика Исаковић (93), дугогодишњи шеф Привредне авијације и неприкосновени вођа "сељачких пилота", како су их звали у оно време.
FOTO: Privatna arhiva
Дружење није прошло ни без Петромира Мишковића Макија (83), пилота, падобранца и параглајдисте. Ћаскало се и са Србиславом Миловановим, првим грађанином СФРЈ који је купио себи авион у посттитовској Југославији. - Лепо су говорили друг Лењин или друг Стаљин - све је у кадровима - објашњавао је Мика Исаковић, упознајући нас са легендама ваздухопловства.
FOTO: Privatna arhiva
Неки од њих препричавали су детаље удеса које су имали радећи овај посао. Неки из Привредне авијације су зарадили богатство летећи по свету, а има их и који су власници приватних авио-компанија. - Ваздухопловни клубови и "Лисичији јарак" изродили су Привредну авијацију а са њима и конструкторе ваздухоплова на Машинском факултету.
Из Јарка је настао најсавременији спортски аеродром средње Европе на Бледу и пилотска школа ЈАТ-а у Вршцу. Хангари се још држе, али потребна је државна помоћ да се "уче деца" - објаснио је Исаковић.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)