СЕЋАЊЕ НА АМЕРИКАНКУ КОЈА ЈЕ ЗАДУЖИЛА СРБЕ: У Дому породице Оцић у Даљу одржан скуп посвећен лејди Мејбл (ФОТО)

ЛЕЈДИ Мејбл Грујић, највећа америчка добротоворка српског народа, која је заслужна што су Срби 1915. године добили прве лекарке, болничарке и прве болнице у Нишу за бебе, поново је "оживела" међу Србима.

архива

Догодило се то у славонском Даљу, где је у Дому породице Оцић, а у организацији Удружења "Ђорђе Оцић", одржан скуп под називом "Ко је нама била лејди Мејбл" који је обухватио предавање, изложбу, песме и представу.

Иначе, лејди Мејлб Грујић била је удата за сина Јеврема Грујића, а породична кућа ове чувене фамилије сада је музеј који се зове Дом Јеврема Грујића, па су тако у госте у Даљ позвани и представници породице и музеја. На позив су се одазвали Лазар Шећеровић, филолог и преводилац, потомак ове чувене породице и Бранка Цонић директорка музеја у Београду која је навела да су сви поносни што је једна од преткиња Грујића и Мејбл Грујић, највећа америчка добротворка нашег народа.

О животу Мејбл Гордон Данлоп Грујић, како је гласило пуно име ове добротворке, рођене у Западној Вирџинији у породици из високих кругова, говорила је др Александра Новаков, историчарка и чланица Управног одбора Матице Српске.

Уприличивши за више од седамдесет посетилаца овог догађаја јединствен и ванвремени сусрет са Мејбл, Александра Новаков је истакла да је она, уз Јелену и Мирку Грујић, била једна од три знамените жене ове породице које су синоним за племенитост, храброст, пожртвованост и доброчинство.

архива

- Родом из Америке, сусрела се са српским дипломатом Славком Грујићем, сином Јеврема и Јелене Грујић, тадашњим отправником српског посланства у Атини, са којим се венчала 1901. године - испричала је ова историчарка. - Била је очарана његовом храброшћу и другим врлинама, а заљубивши се у младог Грујића заљубила се и у српски народ. Од тада није престајала њена активност на хуманитарном плану за помоћ српском народу у најтежим околностима.

У Београд је стигла после Мајског преврата 1903. године, па иако је у рои време српска престоница изгледала као слабо развијена касаба, ова племенита дама ју је прихватила ко свој дом.

Њена љубав према српском народу и доброчинство дошли су до изражаја током Великог рата. Неуморно је скупљала хуманитарну помоћ, па је на пример у Лондону, за време супруговог дипломатског службовања, покренула Српски потпорни фонд, а од прикупљених средстава купљен је санитетски материјал за болнице по Србији. Из Лондона је довела добровољне болничарке са којима је, ван ратишта, водила велику битку. У Америци је прикупљала велике прилоге, доносила их у Србију и предавала Црвеном крсту, Београдском женском друштву, Колу српских сестара, које ју је након Балканских ратова изабрало за свог почасног члана.

Током Великог рата за четири године више од 20 пута је паробродом ишла преко океана да би прикупила помоћ за српски народ. Тако је током једне хуманитарне активности, организована лутрија, а Лејди Мејбл је на путу за Америку продала лозове чувеном филантропу Џону Фронтингаму за скоро 400.000 динара, а он, као супруг Јелене Лозанић, кћерке српског хемичара Лозанића, постао је један од највећих добротвора Срба.

Управо су ове две даме - лејди Мејбл Грујић и Јелена Лозанић - главни ликови драме "Две жене и један рат" у којој глумице Вјера Мујовић и Марија Бергам, публици приказују њихове животе. Представа је одиграна у авлији Дома Оцић под ведрим даљским небом, а драмски уметници су одговорили на питање о њиховом значају за српски народ.

Вјера Мујовић, глумица Народног позоришта у Београду, рекла је да јој је током припреме представе било важно да освоји причу и лик Лејди Мејбл. Навела је да је у Даљу драма први пут изведена на отвореном, а да је публика заиста била дивна, тиха и пажљива, да је дисала заједно с глумицама.

Након представе, Марија Бергман, глумица Народног позоришта и Битеф театра, казала је да јој се указала ретка прилика да игра тако племениту особу као што је била Јелена Лозанић. Атмосферу током представе и програма назвала је фантастичном а целокупни утисак њене колегинице Вјере био је да је све - надреално.

архива

У знак сећања на Мејбл Грујић и симболично повезивање Дома Грујића и Дома Оцић увеличала је Симона Новаков, отпевававши песме "Тамо далеко" и "Не дам", а програм је употпуњен и изложбом фотографија и докумената у "Олајници", у галеријском простору Дома Оцић.

Програм је, иначе, одржан под покровитељством Српског народног вијећа, и уз помоћ бројних пријатеља Удружења и Дома Оцић, који чувајући успомене креирају будућност и обогаћују културну сцену, не само Даља, Ердута, Борова, Вуковара већ и шире.

Препоручујемо

Репортаже

0 2

НАЈБРОЈНИЈЕ ГЛУВАРА, И ОБИЧНИ ГАЛЕБ: ДЗППС објавило резултате зимског пописа птица водених станишта у Србији

10. 03. 2026. у 15:58

Репортаже

0 0

ЏЕМПЕРЕ ИЗ СИРОГОЈНА НОСИЛЕ СУ И КРАЉИЦЕ: Недавно преминула Добрила Смиљанић , златиборске плетиље извела на светски модну сцену

10. 03. 2026. у 14:46

Репортаже

0 5

УЧА КОЛЕКЦИОНАР ДУПЛИРАО ЗБИРКУ: Параћинац Синиша Танић сакупио 14.500 хемијских оловака (ФОТО)

08. 03. 2026. у 18:27

Репортаже

0 1

ПОДРШКА МАМАМА СА ДЕЦОМ У БОЛНИЦИ:Осмомартовска акција Новосађанке Нине Катане, у знак сећања на преминулу ћерку Нађу

08. 03. 2026. у 13:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације