ЧУВАЊЕМ ОБИЧАЈА ПОКАЗУЈУ ДА СУ ТУ: Буњевци у Суботици обележили Велико прело
ПРЕ тачно 145 година, Буњевци у Суботици, тадашњој вароши на ободу Аустроугарске царевине, обукли су народну ношњу, окупили се на прелу и властима показали ко су и какви су.
Најлепше девојке добиле су и поклоне, Фото Ј. Л.
Од тада је буњевачки народ прошао много тога, и лепог и ружног, али прело су сачували до данашњих дана.
Као што обичаји налажу, уз приснац, кромпирачу и фанке, Буњевци су и ове године приказали како се некад дружило, певало и играло.
- Прело је наш стари обичај, који смо донели у ове крајеве пре више од три и по века, а обележавамо и данас. Прво јавно Велико прело одржано је 1879. године, до тада се одржавало по кућама и салашима - подсећа Сузана Кујунџић Остојић, председница Буњевачког националног савета. - Овај дан је за нас изузетно важан, тада је прво јавно окупљање Буњеваца када смо властима хтели да поручимо да смо ту. А ту смо и данас, у великом броју. И љубоморно чувамо оно што је наше: наш језик, нашу културу и нашу историју, али и делимо са свима са којима заједно живимо.
Колико је прело значајно за Буњевце говори и чињеница да је Дан Великог прела проглашен за један од четири национална празника. Важан дан буњевачкој националној мањини честитао је градоначелник Стеван Бакић подсећајући на све што је у протекле три и по године урађено за ову заједницу, између осталог на увођење буњевачког језика и писма, поред српског, мађарског и хрватског језика и писма, у равноправну службену употребу.
- Наша држава Србија је била и остаје посвећена заштити и континуираном унапређењу индивидуалних и колективних мањинских права. Буњевци већ четири века живе на овим просторима. Једној бројчано малој националној заједници сигурно није било лако да прође кроз све бурне догађаје и изазове које је то време носило. И да се одупре да не ишчезне и утопи се у друге, да сачува и да предано и посвећено развија своју традицију, своју веру, свој језик и обичаје, своју културу - истакао је градоначелник Бакић.
Фото Ј. Л.
Као што обичаји налажу, одабрана је најлепша прељска песма а то су стихови Габријеле Диклић "Сићања". У надметању за најлепшу прељу учествовало је 13 девојака у традиционалној буњевачкој ношњи, а први пут за најлепшу проглашене су две - Јована Видаковић и Дуња Такач. Иза њих су биле Мартина Војнић Хајдук и Милица Саулић.
- Ово је други пут да сам проглашена за најлепшу прељу и то ми је велика част, али ми је и драго што ленту делим са другом девојком јер су све заиста лепе и у предивној ношњи - каже Јована Видаковић, студенткиња Економског факултета. - Фолклор играм 14 година, а ношња коју носим је најстарија у нашем КУД "Железничар Братство".
За Дуњу је учешће на такмичењу за најлепшу прељу један од најлепших начина очувања обичаја.
- Ово је један од лепих обичаја које треба да сачувамо и драго ми је што сам овде.
Изненађена сам што сам проглашена за најлепшу јер заиста има пуно лепих девојака - додаје Дуња, ученица Економске школе "Боса Милићевић".
Фото Ј. Л.
Подршка
- ДРАГО ми је што је време када Буњевци нису били у могућности да свест о својој посебности јавно изражавају далеко иза нас. И што данас с поносом можемо да кажемо да је управо у нашој земљи националним мањинама обезбеђен највиши ниво права у култури, информисању... Локална самоуправа ће и убудуће подржавати неговање идентитета како буњевачке, тако и свих других националних заједница на простору града Суботице - обећао је градоначелник Бакић.
ВАШИНГТОН ПОСТ ТВРДИ: Руска служба спремала сценарио са атентатом на Орбана
РУСКА Спољна обавештајна служба (СВР) наводно је разматрала планове за утицај на изборе у Мађарској, укључујући и инсценирање атентата на премијера Виктора Орбана, у циљу јачања подршке Орбану, показује интерни документ до којег су дошле европске службе безбедности, пише данас Вашингтон пост (WП).
21. 03. 2026. у 13:35
КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром
ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.
17. 03. 2026. у 19:10
Шта је заправо реaктор Димона, најстроже чувани израелски објекат - где свега има, а Израелци све строго крију? (ФОТО)
У балистичком ракетном нападу на Димону, град на југу Израела, повређено је 47 људи, који су запослени у болници. Већина повреда је узрокована шрапнелима, према израелској служби за хитне случајеве Маген Давид Адом. Димона се налази око 13 километара од нуклеарног истраживачког центра Негев.
21. 03. 2026. у 21:44 >> 22:08
Коментари (0)