ЧУДЕСНА СВЕТИЊА УКРАЈ ГРАДА ОРЛОВИЋА ПАВЛА: Манастир Лешје - на темељима богомоље из 14. века, о којој записи постоје и у Хиландару

У МАНАСТИРУ Лештијанском, или манастиру Лешје, како данас углавном називају ову јединствену светињу посвећену Покрову Пресвете Богородице, на Баби, дочекала нас је монахиња Серафима. Долазак на ово место, удаљено непуних 13 километара од Параћина, за многе је ходочашће до култног места које изазива осећај људске маленкости пред величанственошћу светиње и природе.

Фото: З. Рашић

Испред капије, под снегом, мали Богородичин врт, са издашним врелом чију је хладну воду хвалио и краљ Александар Обреновић. У базену, где се лети погружавањем крштавају деца, постављен крст, као и на литици изнад, видљив издалека. Бајколик призор испред манастирске капије разлива се на двориште иза, а поглед "вуку" три манастирске цркве. Прво је саграђена светиња посвећена Богородичином празнику Покрову. Сматра се главном манастирском црквом. У близини је богомоља посвећена Светом Јовану Богослову, а до капије црква посвећена Сабору свих Светих лекара и исцелитеља.

Покровска црква подигнута је на темељима светиње из средњег века. Нова црква зидана је опеком и обложена облицама, сводови су од гипсаних плоча, а на куполи сија крст који су донели и поклонили ходочасници из Кијева. Због "руског крста" и облица преовлађује утисак да је манастир зидан у руском стилу. Томе доприноси и податак да је девет од укупно десет звона, колико их је у звонари, изливено у Русији.

Фото: З. Рашић

- Тај крст осмокраки се назива руским, али видећете их ако погледате пажљивије наше средњовековне фреске када уђете у Студеницу, Дечане, када погледате фасаду Пећке патријаршије. У византијској уметности то је уобичајени тип православног крста који се само технички назива руским. За храм Светог Јована Богослова урадили смо крст код нас, али је месинг почео да патинира после две године и пропао је. А овај месинг из Украјине и Русије је изузетног квалитета и има гаранцију сто година - објашњава монахиња Серафима.

Од манастира који је према писаним изворима саградио на својој баштини у Лешју жупан Вукослав са синовима Црепом и Држманом, у 19. веку биле су видљиве само рушевине, истиче Серафима. Њих је описао Феликс Каниц не повезујући их директно са манастиром о коме у Хиландару и данас постоје подаци. Темеље те цркве откопао је 1923. сељак из Лешја Живан Марковић. Објаснио је да му се јавила Богородица у сну док је у Великом рату био у заробљеништву у Немачкој. Рекла му је да ће жив да се врати кући и да треба да пронађе место где је некада био њен манастир и да обнови цркву, њој посвећену. Живану су тад у помоћ притекли мештани и откопали темеље старе цркве. Касније су на тим темељима подигли скромну црквицу покривену лимом, посвећену Мајци Божјој. У њој су се повремено обављала богослужења, све док није уклоњена и на том месту подигнута нова богомоља.

Фото: З. Рашић

- Цело ово место народ је звао Кулом Орловића Павла јер је манастир некада био опасан зидинама са најмање једном, а можда и више кула. Били су сачувани само скромни остаци тих зидина. Једна кула је обновљена и то је место где су садашња палионица свећа и параклис на спрату Цркве Светог Јована Богослова. Обнову манастира, иначе, започео је отац Јован, јеромонах из Раванице. Он је добио акт да буде настојатељ. Касније смо ми изабрали игуманију, мати Таисију, а отац Јован је од тада духовник манастира. Имамо још једног јеромонаха и сада има нас једанаест монахиња и међу најбројнијим смо манастирима у Крушевачкој епархији - прича монахиња Серафима.

Објашњава да је приликом обнове Богородичине цркве намера била да се она што пре заврши како би се ту обављала богослужења уместо у импровизованом параклису у сали конака:

- Наш Свети Сава у Студеничком типику каже да манастир има душу и тело, да су тело манастира грађевине и оно што је потребно за телесни живот монаха, а да је душа манастира богослужење. Није било средстава, а ни мајстора да подигнемо цркву на том месту каква је била у 14. веку у време Старца Дионисија и касније, Венедикта. Ми смо сматрали да је најважније да се обнови душа манастира, а то је служба. Да успоставимо сва она богослужења неопходна да би се манастир назвао манастиром, а то је седам служби дневно. Тако да је градња цркве почела у августу 2004, а већ 14. октобра наредне године, за Покров, освештао ју је владика Игнатије положивши у Престо честицу мошти Светог кнеза Лазара.

Већ 2006. године, на Покров дошло је толико верника да нису могли да уђу у обновљену малу цркву, па је литургија служена на отвореном.

За Божић монахиње праве Витлејемску пећинуFoto: Фото: З. Рашић

POGLEDAJ GALERIJU

- Тада смо одлучили да подигнемо још једну, посвећену Јовану Богослову, са пуно садржаја под једним кровом. Она још није завршена и освећена. Ради се живописање, а 21. мај је њен главни празник. Иконостас од порцелана је радио брачни пар из Москве. Трећа манастирска црква посвећена је свим Светим лекарима и она је освештана 2014. - напомиње сестра Серафима.

Ова црква плени поглед прозрачном лепотом и необичношћу. Сва је у прозорима и клизним стакленим зидовима, са чије друге стране је проточна вода са пастрмкама. Неколико старих стабала смреке и липе расту "кроз кров". А док гледају кроз стакло, верници захваљујући озвучењу могу да стоје напољу и да учествују у богослужењу ако унутар цркве нема места...

У лешјанском манастиру се чува много светиња, честице моштију и мошти светитеља: афричког свеца Флавијана Картагинског, Светог мученика Емилијана Доростолског, Светог владике Николаја, Теодора Тирона, Јелене Анжујске, Светог великомученика Георгија... У једном од олтара манастир чува се и крст у који је уграђена честица часног крста...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације