ДРЕВНИ "ФРИЖИДЕРИ" ИЗДУБЉЕНИ У КАМЕНУ: Репортери "Новости" у Доњем Детлаку код Дервенте, на необичном археолошком налазишту

СТОТИНАК метара од манастира Светог Пророка Илије, у селу Доњи Детлак, 14 километара од Дервенте, налази се необично, јединствено и помало мистеризоно археолошко налазиште. У кречњачкој стени, људском руком удубљене су 23 рупе у облику ћупа или амфоре, у које може да стане око 70 тона хране, а археолози још од 19. века покушавају да докуче из ког су периода и чему су служиле.

Foto: D. Milovanović

Према једној верзији, биле су врста спремишта за жито, а према другој древни "фрижидери". Има и оних који су веровали да је реч о необичним људским насеобинама. Нема сагласја ни из ког доба потичу: према једнима - из раног средњег века и предосманског доба, а према другима, много су старије - из римског периода, а можда и из праисторије.

Какогод, овакве рупе, људском руком клесане, нису нађене нигде осим у дервентском крају. Највећи локалитет је детлачки, али их има и у селима Горња Лупљаница, Осиња и Дажница. Овај крај манастира назван је Амбарине, а цео комплекс са Светим Илијом и месним гробљем, на ком је такође нађена необична некропола, заштићен је 2010. као непокретно културно добро. Прва истраживања вршена су 1892, а последња 2009.

Мистерију овог локалитета нису успели да реше ни стручњаци енглеског Универзитета Кембриџ, који су долазили, а у оближњем селу Календеровци нађени су остаци неископаног кита и у околини насеобине из бронзаног доба.

Према речима свештенослужитеља у Манастиру Светог Илије, Жељка Божића, 1892. је Коста Херман, директор Земаљског музеја у Сарајеву, послао стручњаке да почну ископавања:

- Они су утврдили да то није природна формација, већ да су амфоре клесане људском руком. Унутра су пронашли остатке шкољки и костију, па су закључили да је реч о оставама хране, тзв. скривницама. Оне су заиста биле скривене од људског погледа. Изгледају као обичне рупе у земљи, зарасле у траву, сакривене шумом. Није их било лако приметити. Верује се да је у њих могло да стане толико хране да се 300 људи храни месец дана.

Удубљења нису једнаке величине, па се нагађа да су у њима чуване различите намирнице. Дубоке су два до два и по метра, широке од 1,2 до 1,8 метара, спољног отвора око 60 центиметара.

Игуманија манастира. мати Герасима нашалила се:

- Ако, не дај Боже, дође време да немамо струју, овде имамо природне замрзиваче и можемо да хранимо цело село.

Мати додаје и да је локалитет обишао њен пријатељ, познат као оснивач фондације "Археолошки парк - Босанска пирамида Сунца" Семир Османагић. Он сматра да су Амбарине много старије од средњег века.

АмбаринеFoto: Foto: D. Milovanović

POGLEDAJ GALERIJU

- Верује да потичу из раног античког доба, а можда чак и из праисторије. Утврдио је и да је квалитет ваздуха изнад њих као да се налазимо на 1.000 метара надморске висине, а Доњи Детлак је на 200 метара. Зато треба наставити истраживања да бисмо добили комплетну слику - додаје наша саговорница, док се једва задржава да не проклиза на старом дрвеном степеништу, изједеном зубом времена, ком је очигледно потребно обнављање.

До сада је помоћ државе добијена 2009, када је обновљена и Црква Светог Илије, захваљујући дародавцима, међу којима је и бивши министар из овог краја Средоје Новић. Међутим, недостатак адекватне заштите и време учинили су своје.

Осим Амбарина и манастира, заштићени локалитет обухвата и месно гробље, и на њему неколико стећака, од којих су сви, сем једног, утонули у земљу. Тај који је, зарастао у маховину, остао накривљен, са једне стране има обичан, а са друге Андријин крст. Реч је о крсту у облику ћириличког слова "х", на ком је Свети апостол Андрија Првозвани, први Христов апостол и брат апостола Петра, разапет, на свој захтев. Мати Герасима објашњава како је сматрао да није достојан да буде разапет на крсту на каквом је страдао његов учитељ Христ.

- На Пелопонезу, где сам у Манастиру Часног крста живела 12 година, у оближњој цркви налази се оригинални Андријин крст - додаје мати Герасима.

Истраживања су предузета 2015. и тада је откривено да у гробу почива верник православне вероисповести, окренут ка истоку, са рукама прекрштеним на грудима. Од тада се ниједан археолог није бавио овим локалитетом, а стећак није конзервиран, па и он полако тоне.

- Важно је наставити даља истраживања, али и конзервирати и сачувати оно што је пронађено, да даље не пропада. То је културно благо српског народа на овим просторима, који су одвајкада били на бранику православља, између притиска римокатолицизма, с једне стране, и Османлија, с друге. И одолели су притисицима - каже мати Герасима.

Зато је код Министарства цивилних послова за суфинансирање пројеката културе у БиХ конкурисала за средства за очување целог Културно-историјског комплекса Детлак.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације