ПА СЕ НЕГДЕ ОДВУКЈА ДА ДОВУКУЈУ НЕКЕ СТАРУДИЈЕ: Овај Власотинчанин је прикупио и оставио за собом највећу етнолошку збирку на Балкану
ВЛАСОТИНЧАНИН Христифор Црниловић Кица (1886-1963) за своје суграђане био је чудак, изложен неразумевању, подсмесима и неприхватању у тој мери да су његови суграђани несташну децу плашили њиме.
За њих је Кица био неко "куј се па негде одвукуја да довукује неке старудије...", а само за ретке симбол пожртвованости и самоодрицања који је, живећи у свом свету, желео да сачува од заборава културно наслеђе и обичаје Срба на простору данашње Северне Македоније, јужне Србије и Косова и Метохије. Мала средина није трпела људе испред свог времена.
Подругљиво су га звали Пустоод, али Христифор живи и после смрти захваљујући томе што је свој живот "слагао у дрвеним сандуцима" и тако иза себе оставио највећу етнолошку збирку на Балкану са 2.600 различитих предмета. Кица је, на коњу, лутао бројним селима и прикупљао народне ношње, употребне предмете, ручне радове, накит, стари новац, оружје, дуборезе, кандила и друге религијске предмете...
Рођен је у породици Прокопија Ђокића Црнила, имућног власотиначког трговца. Уз његову подршку завршио је Краљевску уметничку академију у Минхену. Радио је као професор уметности у Неготину, Скопљу и Алексинцу, али је летње распусте користио за мисију коју је сам себи поставио. Све је почело када се овај јунак, из батаљона 1.300 каплара, вратио у отаџбину, а након што је преживео албанску голготу. Поред љубави према сликарству, тада почиње да га окупира етнографски рад. Живео је скромно. Кажу да је штедео на јелу и оделу, како би парама од професорске плате могао да купује ћилиме, везове и друге ручне радове. Највећи број предмета које је прикупио потиче из 19. века, али међу прикупљеним накитом има и наушница старих и по 600 година.
- Свако ко се упозна са његовим животом и заоставштином остане без речи. Њена вредност није само у бројности предмета, него и у начину истраживања и прикупљању података. Збирку су Кици тражили из Париза и родног Власотинца, али је уступио Београду, под условом да буде изложена као посебна целина - испричао нам је Небојша Илић Илке, аутор награђиваног документарног филма о овом човеку.
После вишемесечног истраживања филм је почео цитатом: "Постоје људи, наизглед необични, осуђени на сваку муку, али не и на заборав". О томе се брине и Етнографски музеј у Београду, који је за смештај Црниловићеве збирке обезбедио и реновирао Манакову кућу. Кица је израђивао и етничке карте и, на основу првенствено женске народне ношње, сам је издвојио три комплекса: моравски, вардарски и шопски. Христифор Црниловић је последње дане живота провео у кући своје сестре Лепосаве Стаменковић у Власотинцу, где су две собе претворене у његов атеље и мрачну комору, док је о етнолошкој збирци бригу водила његова сестра Зора.
Међу "Синовима власотиначким"
ШЕСТ деценија од смрти свог неправедно скрајнутог суграђанина Власотинчани су обележили тако што су му подигли споменик. У његову част приређена је и изложба слика, а на кеју Власине нашао се и Кицин лик међу "Синовима власотиначким". И лесковачки Народни музеј је истим поводом приредио гостујућу изложбу Кициних предмета прикупљених у овом граду и његовој околини.
"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)
ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.
03. 05. 2024. у 07:26
ИСПОВЕСТ РОДИТЕЉА УБИЈЕНЕ АНГЕЛИНЕ АЋИМОВИЋ: Годину дана од масакра у Рибникару (ВИДЕО)
РОДИТЕЉИ убијене девојчице у Рибникару, Ангелине Аћимовић, говорили су за Новости у подкасту "Мислим да је важно".
03. 05. 2024. у 16:05
ПОСЛЕ ОПТУЖБИ ДА КРИЈЕ НАЦИОНАЛНОСТ И ВЕРОИСПОВЕСТ: "Ја сам Српкиња, крстићу сина у Храму!" Маја Беровић о ПРАВОМ имену и пореклу
"ЈА САМ Српкиња и поносим се тиме!"
01. 05. 2024. у 13:14
Коментари (0)